17.07.2016.

Stećci - srednjovekovne nekropole: novi lokalitet Svetske baštine u Srbiji


U poplavnom talasu ružnih vesti sa svetske političke scene, u domaćim medijima se neopaženo provukla izuzetno lepa i za nas značajna vest iz domena kulture.

Trideset lokaliteta sa srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima, poznatim pod zbirnim imenom Stećci, od kojih tri u Srbiji, od 15. jula nalazi se na listi Svetske baštine UNESCO-a!

Od trideset nekropola koje su ušle na ovu prestižnu listu, 22 se nalaze na teritoriji Bosne i Hercegovine, dve na teritoriji Hrvatske, tri na teritoriji Crne Gore i tri na teritoriji Srbije, od čega jedna u okolini Prijepolja i dve u okolini Bajine Bašte, u mestima Perućac i Rastište.

Nekropole su upisane na listu Svetske baštine na zajedničku inicijativu sve četiri države, što treba istaći kao retko uspešan primer saradnje u regionu, za koji će se nažalost malo čuti budući da najšire krugove javnosti (ne samo kod nas već širom Balkana) vesti iz kulture ionako ne zanimaju previše...






Nekropole ovog tipa karakteristične su za evropsko podneblje, iako datiraju iz različitih vremenskih perioda (između XII iz XVI veka) i vezuju se za različite konfesije.

Samo na stećcima u Rastištu postoje različiti religijski simboli u okviru istog groblja, dok u Bosni postoje čitavi kompleksi koji se pripisuju bogumilima ili patarenima. Zajedničko za sve je da su izrađeni od krečnjačka i mermera, zbog čega ih na nekim mestima nazivaju i mramorje.






Spomenici su vrlo raznovrsni po obliku i veličini, a još raznovrsniji su bareljefi na njima, koji osim religijskih prikazuju i širok dijapazon simbola nesvetovne prirode.

Pored floralnih motiva, ornamenata, ali ukrasi se pojavljuju i u vidu oružja i oruđa, po kojim se može pretpostaviti čime su se pohranjeni u grobnicama bavili za života.





Mada se stećci svrstavaju među najvrednije istorijske spomenike iz perioda Srednjeg veka na ovim prostorima, što je sada i zvanično potvrđeno upisom na listu Svetske baštine, u široj javnosti su praktično nepoznati, a sudeći po zastupljenosti ove vesti u medijima tako će verovatno i ostati...

Prosečnom Srbinu će žuta štampa i rijaliti televizija uvek biti bitnije od nekog tamo kamenja... Što se nažalost odražava i u generalnom odnosu nadležnih prema ovim spomenicima, koji će se, nadajmo se, makar malo promeniti sada kad je njihov značaj prepoznat u svetskim okvirima.






Ipak, ovim potezom UNESCO je samo potvrdio da u Srbiji, ali i u bližem regionu, ima još mnogo zanimljivih lokaliteta koji se ne nalaze na istaknutim mestima u turističkim ponudama, ako se uopšte i nalaze u istima...

A ako to nije dovoljan razlog da izađemo iz kuće i krenemo u istraživanje, makar i najbliže okoline, ništa nije.




2 коментара:

  1. Tamo neko kamenje, a lepše zvuči m r a m o r j e je pokazalo da kamen ima ono iskonsko: večnost i izazovnost (Sizif!) Eto, m r a m o r j u uspelo da dovede ''...na zajedničku inicijativu sve četiri države, što treba istaći kao retko uspešan primer saradnje u regionu.'', tj, tzv države, po mišljenju Akrus Akras-ove malenkosti. I uvek ista lekcija iz istorije : k a m e n o(p)staje, ljudi nestaju. :), <3 za lepu vest u poplavi političkog i kulturološkog treša, svuda.

    ОдговориИзбриши
  2. Naravno, i baš zato što je lepa vest iz oblasti kulture mediji o tome ni ne pričaju. Hleba i igara (političkih po mogućstvu), to je sve što nas ionako interesuje.

    ОдговориИзбриши