Kanjon reke Gradac

Proleće, kad se priroda budi a snegovi sa planina počnu da se tope i napajaju reke, voda na kratko postaje najizraženiji element u prirodi čak i tamo gde je inače u drugom planu. Zato je proleće pravo vreme za posete mestima bogatim vodom, koja se u druga godišnja doba ne mogu doživeti u takvom intenzitetu.

Kanjon reke Gradac u okolini Valjeva omiljeno je izletište lokalaca, ali i ljubitelja prirode iz cele Srbije, kojima ovaj relativno mali prostor praktično na samom obodu grada nudi pregršt zanimljivosti i mogućnosti za provođenje slobodnog vremena van gradske vreve.

Mesta za kampovanje, odmaranje i roštiljanje, pešačke staze, vidikovci, pećine, arheološka nalazišta, kulturno-istorijske znamenitosti, samo su neki od sadržaja među kojima će svako od posetilaca ovog predela izuzetnih odlika pronaći nešto po svojoj meri...

Taorska vrela i Taorska brda, iza atrakcije

Proleće je omiljeno godišnje doba mnogih ljubitelja prirode, koji nestrpljivo čekaju prve toplije dane da ponovo izmile iz gradova. Ipak, niko se proleću ne raduje toliko kao ljubitelji vodopada, vrela i sličnih vodenih pojava koje su u to doba godine u naponu snage.

Jedno od najomiljenijih mesta ovog tipa za prolećni izlet su Taorska vrela, spomenik prirode u podnožju Povlena koji naročito u aprilu i maju privlači posetioce iz čitave Srbije.

Ali, iako su Taorska vrela prizor koji je zaista lepo videti, opšti utisak koji ostavljaju je ipak nekako neubedljiv, nedorečen, i to ne zbog same prirode nego zbog svega onoga što se vidi (ili ne vidi) iza atrakcije...

Neplanski Povlen. U belom.

Sjajan je to bio plan. Dva i po sata vožnje, dobar makadam od Debelog brda do ispod doma na Bobiji, onda kružić od desetak kilometara i nazad kući pre mraka. Iskoristiti poslednje trzaje zime za laganu šetnjicu. Ali, najbolji planovi miševa i ljudi...

Već na izlazu iz Valjeva brda su počela da se bele. Do Debelog brda smo uveliko bili u oblaku. Makadam preko Jablanika do Bobije potpuno zavejan, neprohodan i pešice a kamoli kolima. Otvaraju se karte, pregledaju trekovi. Dođavola, sve je sad predaleko.

Eto ga Povlen preko puta... Ma daj, opet Povlen. Koji već put?! Ima li neko pametniju ideju? Dakle - Povlen...

Ima li medveda na Medvedniku?

Jadna i bedna dvehiljadedvadeseta nikako da se privuče kraju. Taman pomislimo da se situacija makar malo normalizuje pa počnemo da pravimo nove planove (ili podgrevamo stare), kad ono opet neke nove mere, nove zabrane i planovi padaju u vodu...

Eh, a kakve su sve lepe planinarske akcije bile u planu Borkovca za ovu godinu... Romanija, Sokolska planina, kanjon Jerme, Visoke Tatre, Olimp, Kajmakčalan... A od marta naovamo cela godina se svela na neko bauljanje kao u magli, čekanje poslednjeg trenutka da odlučimo da li će se negde ići i kako... A uglavnom se ne ide nigde i nikako.

Za Dan primirja planirali smo turu na Jablaniku i Medvedniku... Ali naravno, stvarnost je imala drugačije planove, pa je tako umesto laganog prečenja s jednog vrha na drugi staza dobila kružni oblik, skoro dvostruko veće dužine i skoro trostruko veće visinske razlike od planirane, a umesto punog autobusa planinara najrazličitijih godišta i iskustva akciju je izvelo sedmoro najblesavijih...

I uprkos blatu, hladnoći i magluštini od koje se skoro ceo dan nije video prst pred okom, akcija je bila sjajna! Ali kako to često ume da se desi, dan su obeležili detalji zbog kojih ćemo turu kakvu bismo inače brzo zaboravili dugo pamtiti...

Maljen za početnike: Crni vrh i Velika pleća

Među Valjevskim planinama, Maljen ima poseban i prilično neobičan status. Dok je s jedne strane ovo jedna od najposećenijih planina ne samo ovog kraja već i čitave Srbije, s druge strane samo njeno ime većini turista uglavnom ne znači ništa.

Krivac za ovu nesvakidašnju situaciju je turističko naselje Divčibare, koje je svojim vlastitim čuvenjem preotelo slavu čitavoj planini na kojoj se nalazi, iako su baš planinski vrhovi i vidikovci razlog zbog kog su izletnici uopšte i počeli da posećuju ovo mesto.

Pa ako ime Maljena nekome i ne zvuči poznato, teško da postoji neko ko nije čuo za Divčibare, pa se tako čak i među planinarima može čuti da se cela planina zapravo zove tako...

A kao i na drugim popularnim planinskim destinacijama u Srbiji (čitaj: Zlatibor i Kopaonik), i oko centra Divčibara iz godine u godinu niče sve više hotela i pansiona, pa ih jedan deo ljubitelja prirode sve češće izbegava u širokom luku... što je prava šteta, jer (uostalom, kao i na drugim planinama koje privlače najšire narodne mase) samo malo dalje od naselja ima toliko prirodnih lepota koje zaista vredi videti...

Dakle, nađete li se na ovoj prelepoj planini iznad Valjeva, ne budite ovca koja se šetka parkovima između kafana i uličnih prodavaca grickalica i suvenira, već umesto toga postanite koza i uzverite se na neko od okolnih brda.

Prve preporuke su Crni vrh i Velika pleća - Maljen za početnike.

Bobija Ultra Trail: Kraj dugoprugaške sezone u velikom stilu

Valjevske planine nisu ni najviše ni najatraktivnije u Srbiji, ali obiluju živopisnim krajolicima koji vrhunac lepote dostižu tek sa jesenjom eksplozijom boja. Upravo u jednom takvom ambijentu održano je i drugo izdanje trke Bobija Ultra Trail, 55 kilometara duge staze koja spaja neka od najlepših mesta prirode valjevskog kraja.

Povlen u magli (rimejk)

Priroda Srbije prepuna je lepota, toliko da bi čovek mogao godinama da je obilazi a da se ne vrati dva puta na isto mesto. Ipak, neka mesta vredi doživeti i više puta, u različitim uslovima i na različit način, pa tako eto mene opet na Povlenu. Međutim, ovogodišnji prvomajski uranak malo se razlikovao od poslednjih trzaja zime pre nekoliko godina, pa umesto da doživim najvišu planinu valjevskog kraja na potpuno drugačiji način, doživeo sam je kao neki holivudski rimejk filma koji u odnosu na original donosi malo toga novog...

Valjevski izazov 2016: snežna trka bez snega

Iako se 2016. godina polako ali sigurno primiče kraju, za planinare nema zime. Za prave ljubitelje prirode cela godina je dovoljno dobro vreme za uživanje u aktivnostima pod otvorenim nebom.

U subotu, 17. decembra, održan je sedmi po redu Valjevski izazov u organizaciji tima Wild Serbia, ovog puta u vidu klasične "vertikalne trke" od zaseoka Bebića Luka do vrha Jablanika - preko osamsto metara uspona na nešto više od tri i po kilometra staze.

Nedostajalo je samo snega iz podnaslova trke, svega ostalog bilo je taman koliko treba.

Sve boje jeseni na Drenovačkom kiku

Valjevske planine čine značajnu planinsku oblast u zapadnoj Srbiji. Kao što im samo ime sugeriše, prostiru se u krugu prečnika pedesetak kilometara oko Valjeva, a pored poznatih planina poput Povlena, Maljena, Jablanika, Medvednika, Suvobora, obuhvataju i mnoštvo planinskih minijatura, usamljenih kupa sa samo jednim vrhom razbacanih između onih glavnih masa.

Jedna takva planinica-vrh je i Drenovački kik, smešten iznad sela Drenovci otprilike na pola puta između Valjeva i Kosjerića.

Povlen u magli

Poslednjeg dana februara 2015. godine, kao hladno zagrevanje pred premijeru Skyrunninga u Srbiji trkom na Avali odabrao sam Povlen.

Promenljive najave vremena nisu sprečile petnaestak planinara da se upuste u ovu malu avanturu, a da li su očekivanja ispunjena to već zavisi od pojedinca. Moja svakako jesu.