Kanjon reke Gradac

Proleće, kad se priroda budi a snegovi sa planina počnu da se tope i napajaju reke, voda na kratko postaje najizraženiji element u prirodi čak i tamo gde je inače u drugom planu. Zato je proleće pravo vreme za posete mestima bogatim vodom, koja se u druga godišnja doba ne mogu doživeti u takvom intenzitetu.

Kanjon reke Gradac u okolini Valjeva omiljeno je izletište lokalaca, ali i ljubitelja prirode iz cele Srbije, kojima ovaj relativno mali prostor praktično na samom obodu grada nudi pregršt zanimljivosti i mogućnosti za provođenje slobodnog vremena van gradske vreve.

Mesta za kampovanje, odmaranje i roštiljanje, pešačke staze, vidikovci, pećine, arheološka nalazišta, kulturno-istorijske znamenitosti, samo su neki od sadržaja među kojima će svako od posetilaca ovog predela izuzetnih odlika pronaći nešto po svojoj meri...

Taorska vrela i Taorska brda, iza atrakcije

Proleće je omiljeno godišnje doba mnogih ljubitelja prirode, koji nestrpljivo čekaju prve toplije dane da ponovo izmile iz gradova. Ipak, niko se proleću ne raduje toliko kao ljubitelji vodopada, vrela i sličnih vodenih pojava koje su u to doba godine u naponu snage.

Jedno od najomiljenijih mesta ovog tipa za prolećni izlet su Taorska vrela, spomenik prirode u podnožju Povlena koji naročito u aprilu i maju privlači posetioce iz čitave Srbije.

Ali, iako su Taorska vrela prizor koji je zaista lepo videti, opšti utisak koji ostavljaju je ipak nekako neubedljiv, nedorečen, i to ne zbog same prirode nego zbog svega onoga što se vidi (ili ne vidi) iza atrakcije...

Neplanski Povlen. U belom.

Sjajan je to bio plan. Dva i po sata vožnje, dobar makadam od Debelog brda do ispod doma na Bobiji, onda kružić od desetak kilometara i nazad kući pre mraka. Iskoristiti poslednje trzaje zime za laganu šetnjicu. Ali, najbolji planovi miševa i ljudi...

Već na izlazu iz Valjeva brda su počela da se bele. Do Debelog brda smo uveliko bili u oblaku. Makadam preko Jablanika do Bobije potpuno zavejan, neprohodan i pešice a kamoli kolima. Otvaraju se karte, pregledaju trekovi. Dođavola, sve je sad predaleko.

Eto ga Povlen preko puta... Ma daj, opet Povlen. Koji već put?! Ima li neko pametniju ideju? Dakle - Povlen...

Povlen u magli (rimejk)

Priroda Srbije prepuna je lepota, toliko da bi čovek mogao godinama da je obilazi a da se ne vrati dva puta na isto mesto. Ipak, neka mesta vredi doživeti i više puta, u različitim uslovima i na različit način, pa tako eto mene opet na Povlenu. Međutim, ovogodišnji prvomajski uranak malo se razlikovao od poslednjih trzaja zime pre nekoliko godina, pa umesto da doživim najvišu planinu valjevskog kraja na potpuno drugačiji način, doživeo sam je kao neki holivudski rimejk filma koji u odnosu na original donosi malo toga novog...

Sve boje jeseni na Drenovačkom kiku

Valjevske planine čine značajnu planinsku oblast u zapadnoj Srbiji. Kao što im samo ime sugeriše, prostiru se u krugu prečnika pedesetak kilometara oko Valjeva, a pored poznatih planina poput Povlena, Maljena, Jablanika, Medvednika, Suvobora, obuhvataju i mnoštvo planinskih minijatura, usamljenih kupa sa samo jednim vrhom razbacanih između onih glavnih masa.

Jedna takva planinica-vrh je i Drenovački kik, smešten iznad sela Drenovci otprilike na pola puta između Valjeva i Kosjerića.

Povlen u magli

Poslednjeg dana februara 2015. godine, kao hladno zagrevanje pred premijeru Skyrunninga u Srbiji trkom na Avali odabrao sam Povlen.

Promenljive najave vremena nisu sprečile petnaestak planinara da se upuste u ovu malu avanturu, a da li su očekivanja ispunjena to već zavisi od pojedinca. Moja svakako jesu.