U prokletim planinama Grbaje: Karaula i Karanfil Ljuljaševića - dva lica jedne planine

U Crnoj Gori postoji izreka: "Sve planine na jednu stranu, Prokletije na drugu".

Najviši masiv venca Dinarida je kosmos za sebe, sa toliko kontrasta da izmiče svakoj definiciji. Prokletije su i surovi kameni visovi i široke zelene livade, Prokletije su i guste šume i goli krševiti vrhovi, Prokletije su i vertikalne, teško savladive litice, i pitomi vidikovci, i nepregledna bespuća koja se za tri života ne mogu upoznati do kraja.

Dolina Grbaje (ili Grebaje), jezičak Crne Gore isplažen od Gusinja skroz do Albanije, možda je i najbolje mesto za prvi (drugi, treći) susret sa mnogim licima Prokletija - sa zapadne strane izlvija se pitomi greben Volušnice, Talijanke i Popadije, sa istočne se izdiže strahotni, naizgled neprobojni zid Karanfila - dva dijametralno suprotna sveta fascinantna svaki za sebe, koji tek zajedno čine jedinstvenu sliku...

Đeravica: Bivši najviši vrh Srbije

Na Đeravicu, drugi vrh po visini u čitavom vencu Prokletija, planinari iz Srbije najčešće pristupaju od crnogorskih katuna, najdužim i najtežim mogućim putem, iz razloga koji su sve osim planinarski. Možda je to nekada bio samo planinski vrh, ali danas je pre svega politički simbol.

Na jednom papiru, država u kojoj se nalazi Đeravica i dalje se zove Srbija. Na drugom, zove se Kosovo.

Zato Đeravica danas privlači mnoge koji osim čisto planinarskih gaje i drugačije, prizemnije motive. Nekima je od uspešnog izlaska na vrh bitnije da razviju zastavu ili ispišu nacionalističku poruku u knjizi uspona ili na betonskom stubu koji označava najvišu tačku.

A na terenu, tamna krševita brda ne poznaju nacionalne distinkcije. Ali, malo koji pohodnik ume da se mentalno izmesti dovoljno da ih tako i posmatra...

Bilten Putnik, zima 2021.

Kao i obično, kraj godine obeležavamo zimskim izdanjem biltena Putnik.

U novom broju našao se i moj prilog o Kučkim planinama, podsećanje na tople letnje dane i jednu od najatraktivnijih planinarskih akcija u godini koja odbrojava poslednje sate.

Uživajte.

Kučke planine

Severoistočno od Podgorice, duž crnogorsko-albanske granice, prostire se Kučka krajina. Surova i nepristupačna visoravan postojbina je jednog od najglasovitijih crnogorskih plemena, po kom je i dobila ime, a neplodna zemlja prošarana katunima i danas je mnogima dom.

Srce te jalove a dične oblasti čini jedna skupina planina oštrih i istaknutih golih vrhova. Neki ih smatraju najzapadnijim delom Prokletija, drugi ih svrstavaju uz obližnje Komove. A one stoje kao zaseban svet, kršne i ponosne kao i sami Kuči.

Crna Gora je prepuna divljih mesta, netaknute lepote. Nažalost, sa sve bržim razvojem planinskog turizma sve je manje onih u kojima možete da uživate u iskonskim pejzažima, i da se makar na trenutak osetite kao sami u celom svemiru.

Jedno od takvih mesta još uvek su Kučke planine.

Maglić: U krševitim visinama Bosne

Brdoviti Balkan prepun je prirodnih lepota, ali kad bismo napamet nabrajali najbolje planinarske destinacije Bosna i Hercegovina se verovatno ne bi našla među prvim izborima. 

Potpuno nezasluženo, jer iako bosanski i hercegovački vrhovi možda nisu među najvišim na Balkanu, po atraktivnosti nimalo ne zaostaju za mnogo popularnijim vrhovima u okruženju. 

Štaviše, formacija krševitih planina na samoj granici sa Crnom Gorom možda nije naširoko poznata van planinarskih krugova, ali bi se objektivno mogla svrstati u najlepše predele koje Balkan ima da ponudi pravim ljubiteljima planinarenja...

U prokletim planinama Grbaje: Greben Volušnice i Karanfili

Planinska toponimija Balkana prepuna je nadahnutih imena, koja odišu sirovom snagom i ulivaju strahopoštovanje. Pa ipak, ime retko koje planine toliko ledi krv u žilama kao Prokletije. Najviši i najsuroviji venac Dinarskih planina, strahotnih pejzaža i mračne istorije, s punim pravom to ime i zaslužuje.

U današnje vreme, kada i do skoro najnepristupačnije planine Evrope polako postaju turističke atrakcije, u Prokletijama i dalje postoje mesta na koja ljudska noga nikad nije kročila. Retko gde priroda toliko jasno čoveku daje do znanja da je sićušan i nebitan, da nije dobrodošao.

A opet, retko koje tako zlokobno, prokleto mesto, toliko privlači avanturiste, kao pauk u svoju mrežu - jednom uhvaćeni, više ne možemo nazad...

Durmitor: Na plećima uspavanog diva

Planina svih planina.

Simbol krševitog crnogorskog severa, jedan od najmoćnijih masiva Dinarskog sistema, najstariji nacionalni park Crne Gore, važna stavka UNESCO-ve liste Svetske prirodne baštine, odredište avanturista sa svih meridijana, opisan u tri reči koje govore sve.

Durmitor - san i želja mnogih ljubitelja prirode i za mnoge ultimativna planinarska avantura na ovim prostorima...

Šetnja po oblacima: Hajla, Ahmica, Rusulija, Žljeb

Neke planinske ture, ma koliko bile zahtevne, vremenom postanu samo turističke atrakcije ili, u najboljem slučaju, poligon za dokazivanje sposobnosti ili sujete pojedinaca.

Nekim drugima, ma koliko laganim, ime stoji kao sinonim za avanturu.

Divlje lepotice zapadne Metohije - Hajla, Ahmica, Rusulija, Žljeb - pre spadaju u ovu drugu grupu. Iako ih je fizički relativno lako savladati, ove planine nisu za svakoga, iz razloga koji su možda ponajmanje planinarski.

Da li ih to čini manje ili više privlačnim? Teško je reći...

Komotno na Komove

Crna Gora, najmanja republika bivše Jugoslavije, zemlja je superlativa i oštrih kontrasta.

Retko gde u Evropi postoji tako mnogo planina sa tolikim visinskim razlikama na tako malom prostoru, pa "đetići" čak vole da kažu da kad bi se sva njihova brda i planine ispeglali Crna Gora bi bila veća od Rusije. Koliko u ovome ima istine teško da će ikad iko uspeti da proveri, ali nema spora da su crnogorske planine među najatraktivnijim na Balkanu, pa i šire.

A kao što uvek ima najboljih i među najboljima, od crnogorskih krševitih lepotica posebno se ističu Prokletije, Durmitor i, na posebnom mestu, Komovi.

Mokra Gora (Ibarski Kolašin) - zima 2016

Za jedan narod tako bogat najraznovrsnijim prirodnim lepotama, prosto je neverovatno koliko su Srbi nemaštoviti po pitanju toponima. Pored čitavog niza Crnih Vrhova, nekoliko Ozrena, par Hisara, tri Morave i nekoliko Moravica i još mnogo ponovljenih imena, u Srbiji postoje i bar dve Mokre Gore. 

Ona poznatija je malo ali turistički znamenito naselje u zapadnoj Srbiji, između Tare i Zlatibora, čuveno po atraktivnoj železničkoj trasi "Šarganske osmice" ali i Kusturičinom etno-naselju Drvengrad koji već godinama privlači horde ljubitelja kiča od drveta.

Manje poznata istoimena planina u oblasti Ibarskog Kolašina, pravi je skriveni biser prirode i raj za planinarske sladokusce. Članovi planinarskog kluba "Borkovac" iz Rume imali su tu čast i zadovoljstvo da februarske praznike provedu na ovoj izuzetno atraktivnoj, a čini se ipak neopravdano zapostavljenoj planini.

Orjen iliti Tragači za izgubljenim smrčkovima

Orjen je planina u Crnoj Gori, najviša primorska planina dinarskog masiva. Mada ne prelazi 2000 metara nadmorske visine, neki izvori je ipak svrstavaju u visoke planine, pre svega zbog velike prominencije u odnosu na svoje okruženje.

Orjen je planina izrazito kraškog reljefa, sa svim tipičnim geomorfološkim oblicima, i kao takva izuzetno je atraktivna za planinare najrazličitijih profila. Na Orjenu se mogu naći uređene treking staze, zahtevni planinarski putevi, alpinistički smerovi...

Ovoj stenovitoj lepotici nisu odoleli ni članovi planinarskog kluba "Borkovac" iz Rume, koji su na vrhovima orjena proveli ovogodišnje prvomajske praznike.

Prijestonica pod Lovćenom: Šta sve možeš na Cetinju za jedno prepodne

Cetinje je nekadašnja prestonica Crne Gore i istorijski je jedan od najznačajnijih crnogorskih gradova. Pun naziv mesta i danas je Prijestonica Cetinje, iako je glavni grad ove nekadašnje jugoslovenske republike još od 1946. godine Podgorica.

Lepo uređeno staro gradsko jezgro sa mnoštvom vrednih građevina, muzeja i galerija, ali i kafića i restorana, čini Cetinje simpatičnom izletničkom destinacijom.