Cetinje je nekadašnja prestonica Crne Gore i istorijski je jedan od najznačajnijih crnogorskih gradova. Pun naziv mesta i danas je Prijestonica Cetinje, iako je glavni grad ove nekadašnje jugoslovenske republike još od 1946. godine Podgorica.
Lepo uređeno staro gradsko jezgro sa mnoštvom vrednih građevina, muzeja i galerija, ali i kafića i restorana, čini Cetinje simpatičnom izletničkom destinacijom.
Cetinje je krajem XV veka osnovao zetski vladar Ivan Crnojević, nakon što je u borbama protiv Turaka izgubio svoju dotadašnju prestonicu Žabljak. Crnojević je ovde izgradio svoj dvor i manastir posvećen Presvetoj Bogorodici u koji je preselio i sedište Zetske mitropolije, ali se zbog neprestanih sukoba s Turcima grad nije značajno razvijao sve do XVIII veka i dolaska dinastije Petrović Njegoš na vlast.
Najveći procvat doneo je Petar II Petrović Njegoš (1813-1851), duhovni i svetovni vladar, pesnik i filozof, koji je pokrenuo modernizaciju crnogorske države i započeo novi talas izgradnje po tada najsavremenijim merilima. Njegošev reformatorski rad (koji nije bio naročito dobro prihvaćen u svoje vreme) nastavili su i njegovi naslednici, najviše kralj Nikola I (1840-1921), koji su iza sebe ostavili mnoštvo značajnih zgrada, ali i obnovili više spomenika stradalih tokom vekovnih borbi protiv Turaka.
 |
| Spomenik Ivanu Crnojeviću u centru Cetinja |
Najznačajniji spomenik Cetinja svakako je manastir posvećen rođenju Bogorodice, poznat i samo kao Cetinjski manastir. Osnovao ga je Ivan Crnojević 1484. godine, a nakon što je krajem XVII veka srušen do temelja obnovio ga je vladika Danilo I, prvi vladar iz loze Petrović Njegoš.
Manastir je i nakon ove obnove više puta bio oštećivan i obnavljan, tako da je današnji izgled dobio tek 1927. godine.
U sklopu manastira nalazi se Crkva rođenja Bogorodice, u kojoj se čuvaju mošti Svetog Petra Cetinjskog, ruka Svetog Jovana Krstitelja i čestica Časnog krsta. Ko veruje u relikvije ovog tipa ne bi smeo da propusti priliku da im se pokloni...
U manastirskom muzeju izložena je prvenstveno velika kolekcija starih crkvenih knjiga (upravo je ovde krajem XV veka osnovana prva štamparija na ovim prostorima) i drugih sakralnih predmeta, među kojima treba istaći epitrahilj Svetog Save i krunu Stefana Dečanskog. U muzeju je inače strogo zabranjeno fotografisanje, ali pravila ionako služe da bi se kršila...
 |
| Jedan od primeraka knjige iz stare cetinjske štamparije |
 |
| Epitrahilj Svetog Save |
Nakon Cetinjskog manastira, najznačajniji arhitektonski spomenik Cetinja je rezidencija Petra II Petrovića Njegoša, poznatija kao Biljarda.
Biljarda je izgrađena 1838. godine i za svoje vreme bila je impresivnih dimenzija (dve etaže široke 7,5 i duge 70 metara), ali i vrlo skromne obrade u stilu koji podražava srednjovekovnu arhitekturu. Iako su se u zgradi nalazila sedišta crnogorskog Senata i stranih poslanstava, u narodu je najviše ostala upamćena po sali za bilijar (koji je bio omiljena Njegoševa igra), po čemu je i dobila svoje popularno ime.
Danas se u Biljardi nalazi Njegošev muzej, čiji jedan deo se trenutno rekonstruiše.
 |
| Lapidarijum u dvorištu Biljarde |
Odmah preko puta Biljarde nalazi se Muzej kralja Nikole, smešten u zdanju iz 1867. godine koje je nekada služilo kao rezidencija crnogorskih vladara.
Muzej ima stalnu postavku, ali i galeriju u kojoj se izlažu putujuće izložbe. Naša poseta Cetinju pala je samo dan pre otvaranja izložbe Pikasovih grafika, koja je već izlagana u Beogradu i Novom Sadu pre nekoliko godina, ali je uvek vredi videti ponovo.
 |
| Muzej kralja Nikole |
 |
| Kraljevsko pozorište "Zetski dom" |
Istorijski centar Cetinja nije naročito velik, ali je lepo uređen, mada uprkos krcatim baštama kafića i živim radionicama starih zanata deluje nekako pusto...
Jedna od prvih stvari koje padaju u oči je neuobičajena fontana, zvana Crnogorkin bunar želja, sa bronzanom zmijom koja izdaleka izgleda toliko realno da sam se prosto razočarao kad sam shvatio da nije u pitanju prava životinja...
U neposrednoj blizini Cetinja nalazi se i planina Lovćen, na čijem Jezerskom vrhu (1657 m.n.v., inače drugi vrh Lovćena po visini) se nalazi Njegošev mauzolej. Njegoš je na Jezerskom vrhu prvobitno sagradio skromnu kapelu u kojoj je kasnije i sahranjen, međutim kapela je srušena u I svetskom ratu.
Mauzolej je izgrađen dvadesetih godina XX veka po projektu čuvenog arhitekte i vajara Ivana Meštrovića, ali među ovdašnjim življem nikad nije prihvaćen do kraja. Nažalost, u jedno prepodne za obilazak Cetinja ipak ne može da se spakuje i poseta Lovćenu...
 |
| Pogled iz starog jezgra prema Lovćenu |
Cetinje svakako treba posetiti, jer putniku-namerniku ima šta da ponudi, mada ipak nema toliko sadržaja za posetu dužu od dan-dva. Jedno prepodne je možda prekratko za detaljniji obilazak svega što u Cetinju vredi videti, ali za jedan kvalitetan presek onoga što Prijestonica ima da pokaže sasvim je dovoljno.
A što se tiče okolnih planina i prirodnih lepota, i sve vreme ovog sveta može biti prekratko...
Нема коментара:
Постави коментар