Bilten Putnik, jesen 2021.

Kao i obično, sa smenom godišnjih doba dolazi nam i novi broj biltena Putnik, elektronskog glasila u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine.

Dobar deo ove godine nisam pisao ni objavljivao nove tekstove (potrudiću se da to nadoknadim u mesecima koji dolaze), pa tako mojih priloga nije bilo ni u prošla dva broja Putnika. Zato me je glavni i odgovorni Vlada Banić zamolio da se iskupim tako što ću umesto jednog za novi broj poslati dva teksta, a treći (gratis!) mi se nekako sam nametnuo kao logičan deo celine.

Povratak na stranice Putnika, na velika vrata, sledi u nastavku.

Kučke planine

Severoistočno od Podgorice, duž crnogorsko-albanske granice, prostire se Kučka krajina. Surova i nepristupačna visoravan postojbina je jednog od najglasovitijih crnogorskih plemena, po kom je i dobila ime, a neplodna zemlja prošarana katunima i danas je mnogima dom.

Srce te jalove a dične oblasti čini jedna skupina planina oštrih i istaknutih golih vrhova. Neki ih smatraju najzapadnijim delom Prokletija, drugi ih svrstavaju uz obližnje Komove. A one stoje kao zaseban svet, kršne i ponosne kao i sami Kuči.

Crna Gora je prepuna divljih mesta, netaknute lepote. Nažalost, sa sve bržim razvojem planinskog turizma sve je manje onih u kojima možete da uživate u iskonskim pejzažima, i da se makar na trenutak osetite kao sami u celom svemiru.

Jedno od takvih mesta još uvek su Kučke planine.

Kosmaj, Stazom gorštaka (uglavnom)

Gledajući ka udaljenim visovima i njihovim obećanjima avanture, često se desi da nam planine u blizini ostanu van fokusa. Takva obližnja brda se svima osim najzagriženijim zaljubljenicima u prirodu u svim pojavnim oblicima čine običnim, dosadnim i nedovoljno vrednim pažnje.

Jedna od takvih destinacija je i Kosmaj, udaljen samo pedesetak kilometara od Beograda, koji žitelji glavnog grada retko smatraju za nešto više od izletišta za par sati predaha, ali onima koji to traže može da pruži sjajan celodnevni planinarski izlet.

Asenovo kale

Zvonačka banja, nekada jedan od najvećih turističkih aduta jugoistočne Srbije, danas je napuštena i tužna. Svojevremeno velelepno i luksuzno zdanje hotela "Mir", centralnog objekta banje, potpuno je ruinirano, i umesto da vrvi od života kao osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka banja se svela na prolaznu tačku retkih putnika koji se još uvek služe ovim pravcem između Babušnice i Dimitrovgrada.

Iako je obližnji kanjon Jerme poslednjih godina sve popularniji među ljubiteljima aktivnosti u prirodi, tek poneki od planinara koji u ovaj kraj dolaze pre svega zbog Vlaške planine i planine Greben produži i do Zvonačke banje.

Ono što planinare dovodi ovamo nisu ni termalni izvori ni banjski turizam, već ponajviše vrh Asenovo kale, ne toliko poznat ali vrlo atraktivan vrh koji na malom prostoru spaja istorijske i geografske znamenitosti sa tajanstvenošću karakterističnom za ove predele...

Ruj: Zabranjena slobodna zona

Državne granice često zamišljamo kao neprobojne zidine, kilometre žice ili neprohodne kanjone i gudure. Slika koju imamo u glavi obično nije pitoma planinska livada kojom vijuga kolski put.

A upravo tako izgleda Ruj.

Samo posmatrajući svet sa ovog vrha, ne možemo imati predstavu da je sve oko nas - osim uskog isečka od nekih četrdesetak stepeni ka severu - Bugarska. Linije koje dele ove padine na naše i njihove postoje samo na karti.

Ipak, ova otvorena panorama samo je privid slobode. Ruj, ujedno i naš i njihov, zabranjena je zona. Prava ničija zemlja.

Ali, zar nije svaka zemlja zapravo - ničija?

Greben planina

Na svom najužem delu, tok reke Jerme oivičen je stenovitim liticama koje sežu skoro hiljadu metara u visinu.

S jedne strane nadvija se gromada Vlaške planine, gotovo vertikalnim odsecima nad kojima se širi varljivo pitomo livadsko bilo.

Sa druge - strahovit, naizgled neosvojiv greben.

Greben planina nije ni najviša ni najprostranija u svom okruženju, a opet sve druge planine u okolini deluju spram nje sićušno i bezazleno. Odakle god je gledali, nazubljena kamena kruna ostavlja bez daha.

Koliko god Stara planina već bila afirmisana kao destinacija aktivnog turizma, toliko cela oblast jugozapadno od Pirota još uvek predstavlja prazninu na outdoor karti Srbije. Ali, sa stidljivih manifestacija koje polako počinju da privlače zaljubljenike u planinarenje u kanjon Jerme sve više se širi glas pun strahopoštovanja o planini Greben - planini sa najtežim usponom u Srbiji.

Vlaška planina

Pomen reke Jerme mnogima ne znači ama baš ništa, ali dobrim poznavaocima zavučenih kutaka Srbije samo njeno ime automatska je asocijacija na avanturu.

Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni, jedno vreme teče kroz Bugarsku a zatim se vraća u Srbiju i konačno uliva u Nišavu kod sela Sukovo u blizini Pirota. Na svom toku dugom jedva sedamdesetak kilometara na nekoliko mesta se probija kroz stene i gradi impresivne klance, sa liticama visokim i više stotina metara.

Predeo koji se obično naziva kanjonom Jerme oivičen je sa dva uska klanca u kojima se sudaraju dve moćne planine - Vlaška planina i Greben.

Kanjon Jerme, gledano sa planine Ruj:
levo je Vlaška a desno Greben planina

Vlaško ždrelo

Između ta dva tesnaca, koja lokalno stanovništvo naziva Vlaško i Odorovsko ždrelo, smestio se jedan svet koji kao da ne pripada ovim prostorima i ovim vremenima, koji je vekovima odolevao osvajačima a danas i dalje odoleva pošastima masovnog turizma, i kao takav još uvek je idealna destinacija za putnike koji više vole kozje staze od popločanih šetališta i poglede za koje se treba pomučiti od ulickanih vidikovaca sa prostranim parkinzima...

Kanjon Jerme može se sagledati i doživeti na mnogo načina, ali svakako je najupečatljiviji doživljaj baš iz visine.

I dok uspon na Greben planinu važi za tehnički zahtevan i nije preporučljiv za planinare bez ikakvog iskustva, najbolji način za prvo upoznavanje sa ovim krajem upravo je Vlaška planina - divlja, surova, ali i sasvim dovoljno pristupačna za svakoga, i vredna svake muke...

Jadovnički ultramaraton: Ultra po meri planinara

Na listi najpotcenjenijih prirodnih lepota Srbije, planina Jadovnik zauzela bi vrlo visoko, ako ne i ubedljivo prvo mesto. Nepravedno zapostavljena lepotica na krajnjem jugozapadu Srbije večito stoji u senci poznatijih planina u svom okruženju (pomenimo samo Zlatibor i Zlatar), iako po lepoti pejzaža za njima nimalo ne zaostaje.

Uprkos tome što se na padinama Jadovnika nalazi mnoštvo prirodnih i istorijskih znamenitosti (kao što su slapovi Sopotnice, kanjon reke Mileševke i manastir Mileševa), sama planina čak ni među ljubiteljima prirode nije poznata koliko zaslužuje, o široj javnosti i da ne govorimo.

Sirovu lepotu Jadovnika teško je i približiti prosečnom turisti, jer su osim tih nekoliko najznačajnijih lokaliteta njegovi najupečatljiviji prizori od najbližeg koliko-toliko uređenog puta udaljeni dvocifren broj kilometara i može im se prići samo terenskim vozilima ili pešice.

Jedna od manifestacija koja se trudi da upozna ljubitelje pešačenja i trčanja u prirodi sa Jadovnikom je Jadovnički ultramaraton, koji je ove godine (posle prošlogodišnje korona-pauze) održan šesti put.

Tih i nenametljiv, Jadovnički ultramaraton možda ne privlači one koji jure rezultate i dostignuća, ali iz godine u godinu okuplja sve veći broj iskrenih zaljubljenika u duge staze.

Tara Ultra Trail 2021 - 63 kilometra uživanja

U poslednje vreme planinarenje i pešačenje u prirodi postaju sve popularniji na ovim našim prostorima, a jedna od disciplina koja doživljava posebnu ekspanziju su i planinarski maratoni i ultramaratoni.

Dok smo do pre samo desetak godina imali samo jedan Fruškogorski maraton godišnje, sada se razni organizatori prosto utrkuju ko će planinarima-maratoncima prirediti dužu, težu i ekstremniju turu. Posle nekoliko godina pokušaja i grešaka danas je sve teže izdvojiti zaista dobre trke od onih tek prosečnih, pa tako često jedinu razliku u atraktivnosti ovih staza pravi samo mesto na kom se održavaju. A kad se jedan ultramaraton održava na jednoj od najlepših planina Srbije, to je onda već u najavi siguran spektakl.

Tara Ultra Trail ove godine je održan tek drugi put, ali se po ozbiljnoj organizaciji uopšte ne bi moglo reći da je ta manifestacija toliko mlada. U pitanju je jedna odlično zamišljena i skoro besprekorno realizovana trka, idealna za pravi planinarsko-maratonski ugođaj!

Suhi krš, prvi organizovani uspon

Kada razmišljamo o planinama na koje se do sada niko nije popeo, pred očima nam se stvaraju slike surovih bespuća Himalaja, Pamira, Anda... Na ovoj našoj velikoj maloj planeti sve je manje mesta na koja ljudska noga nikad nije kročila.

Pa opet, neke planine se tako provlače kroz vreme zaboravljene od svih, lako dostupne a potpuno zanemarene, i zvuči skoro neverovatno da i kod nas postoje planinskih vrhovi na koje niko nikada nije izveo organizovanu grupu.

 

Među takve vrhove do skoro se ubrajao i Suhi krš, jedan od najistaknutijih i najviših vrhova Peštera. Istini za volju, daleko od toga da se na Suhi krš do sada niko nije popeo, ali zvanično prvi uspon jedne organizovane planinarske grupe izvršen je tek u junu 2021. godine.

 

Iako će ta akcija verovatno ostati na nivou fusnote u istoriji planinarstva u ovim krajevima (ako i toliko), čast da budu deo te priče pripala je planinarskim klubovima "Sandžak" iz Novog Pazara i "Borkovac" iz Rume...

Pitoma divljina Golije

O planinama zapadne Srbije obično razmišljamo kao o turističkim destinacijama i za razliku od nekih istočnijih predela često ih ne doživljavamo kao pravu divljinu, uprkos tome što se upravo u ovim krajevima nalaze neki od najnegostoljubivijih predela čitavog Balkana.

Jedno od mesta koje uporno odoleva pokušajima komercijalizacije je Golija, planina varljive pitomosti i neukrotive snage koja možda ne privlači izletnike u ogromnom broju kao neke druge planine u okruženju, ali onima koji se odluče da je posete pruža i više od onoga što očekuju...

Sokolska planina

Zapadna Srbija važi za jednu od najomiljenijih turističkih regija u Srbiji. Prva asocijacija na ovaj kraj svakako su Zlatibor i Tara, ali pored njih ova oblast obuhvata još mnogo manje posećenih, ali u planinarskim krugovima poznatih planina.

Podrinjske planine ne smatraju se naročito atraktivnim, pa i izletnici radije biraju neke druge destinacije u okolini, ali i ova grupacija nižih planina duž Drine ima čime da se pohvali.

Većina podrinjskih planina obično se pominje kao poprište bitaka u I svetskom ratu - osim jedne.

U pričama o Sokolskoj planini provejava dah mnogo davnijih vremena, ali njena priča još uvek traje...

Šomrda - najviši vrhovi Đerdapa

Kada se priča o planinarenju u nacionalnom parku Đerdap, prva asocijacija će biti Miroč planina, čije se litice oštro izdižu nad Dunavskom magistralom i sa čijih vrhova se pružaju najlepši pogledi na jednu od najmoćnijih evropskih reka.

Ali, najviši vrhovi Đerdapa nisu na Miroču već u njegovom zaleđu. Između Đerdapa i nepreglednog prostranstva Kučajskih planina, smestila se planina Šomrda, slabo poznata i još slabije posećena, što ne znači da nije ni vredna posete.

Naprotiv, kao jedno od retkih mesta u prirodi Srbije koje ne poznaje pojam komercijalizacije i gde se čovek još uvek može zaista izgubiti u pravom smislu te reči, Šomrda je predeo u kom će pravi ljubitelji prirodnih lepota iskreno uživati.

Sesalačka pećina

Popularnost prirodnih lepota umnogome zavisi od konteksta.

U okolini Sokobanje ima toliko zanimljivih lokacija da neka mesta koja bi negde drugde predstavljala vrhunsku atrakciju ovde prosto ne mogu da dođu do izražaja. Takva je sudbina i Sesalačke pećine, koja definitivno zavređuje više pažnje nego što joj se posvećuje.

Smeštena u ataru sela Sesalac udaljenog dvadesetak kilometara od Sokobanje, Sesalačka pećina nije samo (delimično uređen) speleološki lokalitet, već i izletište sa kampom koje uz odmor u prirodi pruža mogućnosti i za adrenalinske aktivnosti, ali je i pored toga većini izletnika koji posećuju ovaj kraj - potpuno nepoznata.

Devica: Ono što ostaje između vrhova

Istočna Srbija prepuna je atraktivnih planinarskih destinacija, toliko da neke manje poznate planine ne samo da ne dolaze do izražaja, već najšira javnost nikad nije ni čula za njih.

Takav je slučaj sa planinom Devicom kod Sokobanje, koja pored glasovitog Ozrena na koji se naslanja i moćnog Rtnja koji dominira svakim njenim pogledom ka severu prosto ne uspeva da se izbori za svoje punopravno mesto na planinarskoj karti Srbije, uprkos tome što se na njenim padinama nalaze neka zaista popularna mesta kao što su vidikovac Popovica, izletište Lepterija, pa i sam Sokograd!

Po svoj prilici, ne postoji posetilac Sokobanje koji nije prošetao makar jednom stazicom po Devici, ni ne znajući to. Ali opet uređena šetališta ne dopiru do onog najvećeg dela ove planine koji čini njenu pravu suštinu, daleko od domašaja banjskih gostiju, ali i većine ljubitelja prirode koji posećuju ove krajeve...

Ripaljka i Gradašnica

Verovatno ne postoji posetilac Sokobanje koji se nije makar provozao kolima do izletišta na Ozrenu, i protegao noge stotinak metara od parkinga do vodopada Ripaljka.

Ripaljka je jedan od najpoznatijih i najposećenijih vodopada Srbije, i to ne samo zbog toga što je pristupačan skoro svima - u pitanju je zaista impresivan spomenik prirode koji ispunjava očekivanja, i više od toga.

Vladikine ploče

Da bi jedan izlet u prirodu bio sadržajan i ispunjen, ne mora da traje od jutra do mraka.

Svet koji nas okružuje prepun je fascinantnih mikrolokacija, mestâ na kojima se na vrlo malom prostoru može uživati u toliko zanimljivih prizora koliko se negde ne može videti ni za čitav dan tabananja.

Jedno od takvih mesta su i Vladikine ploče, lokalitet u sklopu parka prirode Stara planina, gde se u krugu od samo nekoliko kilometara može uživati u pogledu na uvijeni kanjon reke Visočice, laganom veranju po stenovitim liticama, ali i istraživanju skrivenih pećinskih lepota...

Šarkamen: Zaboravljena palata poslednjeg rimskog faraona

Tragovi rimske civilizacije mogu se naći širom Srbije.

Kao granično područje Rimskog carstva, današnja teritorija Srbije puna je ostataka vojne i fortifikacione arhitekture - ali i carskih palata, kojih u Srbiji ima najviše van granica današnje Italije. A ako znamo da je nakon Italije Srbija druga savremena država po broju rimskih imperatora rođenih na svom današnjem području, to i nije ništa neobično.

Ono što jeste neobično je da se za jednu od tih palata u najširim krugovima ne zna skoro ništa, iako je prvi put opisana još u pretprošlom veku, arheološki istraživana više decenija, delimično rekonstruisana i konzervirana, a u njoj je pronađeno i ogromno materijalno blago - carska palata tetrarha Maksimina Daje kod sela Šarkamen.

Skrivena mesta Fruške gore: Rakovačka Gradina, Dumbovačka pećina, stari beočinski kop

Posle toliko godina lutanja njenim stazama, neko bi pomislio da bi Fruška gora mogla da prestane da nas inspiriše. Ali kako bi uopšte nekome mogla da dosadi kad su njena brda prepuna skrivenih mesta za koja malo ko zna, a sigurno i nekih koja još čekaju da budu otkrivena?

Kad planinari pričaju o malo poznatim lokalitetima na Fruškoj gori, obično su to neka mesta daleko od dometa prosečnog izletnika, ali ipak pravim poznavaocima fruškogorskih staza dobro znana. U ovoj turi obilazimo neke zanimljivosti koje se zaista retko posećuju, mada su dostupne praktično svima.

Ne zato da bismo pokazali kako poznajemo sremsku planinu bolje od nekog drugog (mene lično apsolutno ne interesuju takva nadmetanja), već da bismo neke njene male tajne približili drugima, da svi zajedno upoznajemo Frušku goru da bismo je više voleli.

Borski Stol i Veliki krš: Disati možeš, planinariti moraš

Među karpatskim planinama istočne Srbije, posebno mesto zauzima grupa manjih planina u okolini Bora, između Homoljskih i Kučajskih planina na zapadu i Đerdapa na istoku, nazvana zajedničkim imenom Gornjanski kras.

Uprkos tome što ih ne odlikuju velike nadmorske visine, svojim dramatičnim reljefom ubedljivo dominiraju okolinom, a slikovitim pejzažima i raznovrsnim terenima na srazmerno malom prostoru privlače i ozbiljne planinare i alpiniste kao i izletnike koji uživaju u laganim šetnjama sa lepim pogledima.

Najpoznatije planine ovog kraja svakako su Goli krš (među planinarima mnogo poznatiji kao Borski Stol) i Veliki krš - naizgled potpuno različite ali podjednako impresivne. Zbog relativno kratkih uspona moguće ih je obe videti za jedan dan, a da opet ostave utisak da je za pravo upoznavanje potrebno mnogo, mnogo više vremena...

Baš onako kako volimo!

Bogojavljenski uspon na Beljanicu

Prirodu Srbije ne odlikuju naročito visoke planine niti preterano zahtevni planinarski tereni, ali i sasvim dovoljno zanimljivih uspona kojima možemo da se vraćamo godinama i da ih svaki put doživljavamo na makar malo drugačiji način.

Mada u Srbiji postoji više planina kod kojih se od podnožja do vrha savladava više od hiljadu metara visine, obično se kao kondiciono najteži ističu usponi na Rtanj i Trem, a odmah za njima i Beljanica.

A kao i Rtanj i Trem, i Beljanica od pre nekoliko godina ima svoju tradicionalnu zimsku akciju - Bogojavljenski uspon, koji iz godine u godinu privlači sve više planinara.

Fruškogorske zimske čarolije: Gore-dole oko Stražilova

Obično to tako ide: još nismo čestito ni sabrali utiske sa poslednje ture, a već smo počeli da planiramo sledeću...

Sneg je došao kao poručen. Ima onih koji ne vole januar i bele zimske vragove, ali za prave ljubitelje prirode ne postoji loše vreme za šetnju.

Postoji nešto iskonsko u uživanju u snegu, u načinu na koji beli pokrivač priguši zvuke i boje, i bar na trenutak čitavom svetu podari iluziju spokoja. Nešto što makar na jedan dan ume da nas vrati u detinjstvo, kada je sve oko nas bilo potpuno novo, nepoznato i uzbudljivo.

A ako na jedan takav dan izaberemo i neke slabije posećene staze, ugođaj je potpun.

Sveobuhvatna belina, večito potcenjena tišina. Čitava planina samo za nas.

O novim počecima

U kosmičkim okvirima, završetak još jednog kruga jedne kugle od zemlje, vode, vazduha i vatre oko jedne ogromne nuklearne reakcije potpuno je nebitna pojava. Ipak, neki od stanovnika ove kugle pridaju tom trenutku možda i prevelik značaj.

Svi oni poslovi koje smo razvlačili cele godine počinju pred kraj decembra da se ubrzano završavaju, kao da će tridesetprvog u ponoć čitav svet prestati da postoji, a ne započeti još jedan dan ni po čemu posebno različit od onog pre njega.

Ali, završetak jednog ciklusa od 365,25 ovozemaljskih dana ne obeležavaju svi baš prvog januara. Meni lično mnogo je značajniji jedanaesti, iz mnogo razloga.

Između ostalog, jedanaestog januara pre sedam godina započeo sam avanturu zvanu blog. I kao pravi pravcati đak prvak perpetuuM Mobile još uvek raste, uči i raduje se otkrivanju nepoznatog.

Rubenov krug - Nova pešačka staza na Fruškoj gori!

Kako nastaju planinarske staze?

Od početne zamisli do krajnjeg rezultata put ume da bude dugačak. Ponekad nije dovoljno imati samo dobru ideju i mnogo poleta, često treba uložiti mnogo više truda nego što je na kraju uopšte vidljivo.

Na planinama poput Fruške gore, na kojima se kilometraža markiranih staza piše trocifrenim brojevima, izmisliti potpuno novu planinarsku stazu deluje vrlo teško, a da onda ta staza zaživi među onima kojima je namenjena - planinarima i rekreativcima - čini se praktično nemoguće.

Ipak, ovih dana jedna sasvim nova staza pravi je hit među ljubiteljima jedine sremske planine - Rubenov krug.

Kako i zašto je jedna tako skromna staza za kratko vreme, bez velike pompe i zvučne reklame, postala najpopularnije šetalište na Fruškoj gori?

Bilten Putnik, zima 2020.

Sa smenom godišnjih doba uvek stiže i novi broj biltena Putnik, elektronskog magazina posvećenog planinarenju i boravku u prirodi koji izdaje Planinarski savez Vojvodine.

Iako je cela godina u planinarskom smislu bila prilično mršava, novo izdanje Putnika je podebelo - preko sto strana priča iz prirode sa svih meridijana!

U novom broju Putnika možete pročitati i moj prilog o našoj poslednjoj većoj planinarskoj avanturi na Medvedniku, sa ekskluzivnim epilogom koji niste imali prilike da pročitate na blogu (mada jesam pisao o tome na Facebook stranici bloga - razlog više da je zapratite ako još uvek niste).

U nastavku sledi isečak iz biltena. Uživajte.

Međunarodni dan planina 2020.

Međunarodni dan planina obeležava se 11. decembra svake godine širom sveta.

Cilj ovog dana koji je 2003. godine ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija je podizanje globalne svesti o značaju planina i ukazivanje na probleme sa kojima se suočavaju planinske oblasti, prvenstveno usled negativnog ljudskog delovanja.

Svake godine Međunarodni dan planina bavi se drugom temom, a tema 2020. godine je planinski biodiverzitet.

Ima li medveda na Medvedniku?

Jadna i bedna dvehiljadedvadeseta nikako da se privuče kraju. Taman pomislimo da se situacija makar malo normalizuje pa počnemo da pravimo nove planove (ili podgrevamo stare), kad ono opet neke nove mere, nove zabrane i planovi padaju u vodu...

Eh, a kakve su sve lepe planinarske akcije bile u planu Borkovca za ovu godinu... Romanija, Sokolska planina, kanjon Jerme, Visoke Tatre, Olimp, Kajmakčalan... A od marta naovamo cela godina se svela na neko bauljanje kao u magli, čekanje poslednjeg trenutka da odlučimo da li će se negde ići i kako... A uglavnom se ne ide nigde i nikako.

Za Dan primirja planirali smo turu na Jablaniku i Medvedniku... Ali naravno, stvarnost je imala drugačije planove, pa je tako umesto laganog prečenja s jednog vrha na drugi staza dobila kružni oblik, skoro dvostruko veće dužine i skoro trostruko veće visinske razlike od planirane, a umesto punog autobusa planinara najrazličitijih godišta i iskustva akciju je izvelo sedmoro najblesavijih...

I uprkos blatu, hladnoći i magluštini od koje se skoro ceo dan nije video prst pred okom, akcija je bila sjajna! Ali kako to često ume da se desi, dan su obeležili detalji zbog kojih ćemo turu kakvu bismo inače brzo zaboravili dugo pamtiti...

Maljen za početnike: Crni vrh i Velika pleća

Među Valjevskim planinama, Maljen ima poseban i prilično neobičan status. Dok je s jedne strane ovo jedna od najposećenijih planina ne samo ovog kraja već i čitave Srbije, s druge strane samo njeno ime većini turista uglavnom ne znači ništa.

Krivac za ovu nesvakidašnju situaciju je turističko naselje Divčibare, koje je svojim vlastitim čuvenjem preotelo slavu čitavoj planini na kojoj se nalazi, iako su baš planinski vrhovi i vidikovci razlog zbog kog su izletnici uopšte i počeli da posećuju ovo mesto.

Pa ako ime Maljena nekome i ne zvuči poznato, teško da postoji neko ko nije čuo za Divčibare, pa se tako čak i među planinarima može čuti da se cela planina zapravo zove tako...

A kao i na drugim popularnim planinskim destinacijama u Srbiji (čitaj: Zlatibor i Kopaonik), i oko centra Divčibara iz godine u godinu niče sve više hotela i pansiona, pa ih jedan deo ljubitelja prirode sve češće izbegava u širokom luku... što je prava šteta, jer (uostalom, kao i na drugim planinama koje privlače najšire narodne mase) samo malo dalje od naselja ima toliko prirodnih lepota koje zaista vredi videti...

Dakle, nađete li se na ovoj prelepoj planini iznad Valjeva, ne budite ovca koja se šetka parkovima između kafana i uličnih prodavaca grickalica i suvenira, već umesto toga postanite koza i uzverite se na neko od okolnih brda.

Prve preporuke su Crni vrh i Velika pleća - Maljen za početnike.

Vraneša - manje poznati Uvac

Verovatno ne postoji ljubitelj prirode u Srbiji koji nije čuo za reku Uvac i makar na slici video njegove meandre. Međutim, mnogi ne znaju da osim čuvenih meandara između Sjenice i Nove Varoši tok Uvca pravi karakteristične "vijuge" na (bar) još jednom mestu - u oblasti zvanoj Vraneša na obroncima Zlatara.

Ovaj manje poznati deo Uvca možda nije dovoljno fotogeničan da se nađe na razglednicama i posterima, ali to ne znači i da ga ne vredi videti. Naprotiv.

Vidikovci Vidliča: Kozji kamen i Basarski kamen

Stara planina toliko dominira istočnom Srbijom u svakom pogledu da mnogi često zaboravljaju da u njenoj neposrednoj okolini postoje i druge planine.

Jedna tako zapostavljena planina je i Vidlič, isprečena između masiva Stare planine i Pirotske kotline, uprkos tome što se na njenim obroncima nalazi jedan od najpopularnijih vidikovaca istočne Srbije - Kozji kamen.

46. Palićki susreti na stazama Subotičke peščare

Mada je 2020. godina već zakoračila u poslednji kvartal, treking sezona tek se zahuktava.

Po preporuci Ministarstva omladine i sporta, takmičarska kola Vojvođanske treking lige i Treking lige Srbije od septembra se ponovo održavaju po planu, a svi slobodni vikendi u oktobru i novembru (ako ih je uopšte i bilo) će po svemu sudeći poslužiti za uglavljivanje odloženih kola koja zbog vanrednog stanja nisu mogla da budu održana u prvoj polovini godine...

Stara planina - Rosomač: Lepota skrivena iza atrakcije

Najviše zahvaljujući zatvorenim granicama, zbog čega su mnogi bili primorani da leto 2020. provedu u Srbiji, neki domaći spomenici prirode doživeli su pravu eksploziju popularnosti na društvenim mrežama.

Jedno od takvih mesta je i kanjon Rosomačke reke na Staroj planini, poznat i kao Rosomački lonci ili Slavinjsko grlo. Neobične stenovite litice su od bisera prirode poznatog samo lokalcima i dobrim poznavaocima staroplaninskih kutaka brzo postale jedna od najvećih turističkih atrakcija pirotskog kraja.

Međutim, ovaj maleni kanjon samo je jedan delić lepote koja okružuje selo Rosomač, a koja površnim posetiocima i dalje uglavnom izmiče...

Trem u jesenji dan

Uspon na Trem, najviši vrh Suve planine, važi za jednu od kondiciono najtežih planinarskih tura u Srbiji. Čak i u najlakšoj varijanti do vrha se savladava punih hiljadu metara visine, ali pošto na stazi nema tehnički zahtevnih detalja ovaj uspon je vrlo popularan kod planinara, kako onih iskusnijih tako i potpunih početnika.

A s obzirom na to da za tu muku sledi nagrada u vidu sjajnog pogleda, prilično je teško pogoditi dan da do vrha ne sretnete baš nikoga. Pa ako se baš slučajno zadesi da imate planinu samo za sebe - uživanje je zagarantovano!

Bilten Putnik, jesen 2020.

Smena godišnjih doba uvek nam donosi i novi broj elektronskog biltena Putnik koji izdaje Planinarski savez Vojvodine. I u ovom broju našao se jedan moj prilog - verovatno najduži tekst koji ćete pročitati u Putniku ove godine, ali i staza o kojoj je reč nije ništa kraća...

Za trojac iz planinarskog kluba Borkovac Ruma, Fruškogorska transverzala u cugu je bila najveća planinarska avantura ove godine. Oni koji su ranije čitali ovaj tekst kažu da je pravi podvig savladati ga u komadu. U nastavku sledi isečak iz Putnika, pa proverite i sami.

Srećan put!

Homoljska vrela: Krupajsko vrelo i vrelo Mlave

Leto dvehiljadedvadeseto mnogima je obeležila nemogućnost putovanja na omiljene primorske destinacije, zbog čega je veliki broj srpskih turista naprasno otkrio prirodne lepote rodne grude.

Među najpopularnijim prirodnim lokalitetima ove sezone vrte se uglavnom isti prizori, kao po pravilu fotogenični, brzi za obilazak i lako deljivi na društvenim mrežama, ali i lako dostupni sa asfaltnog puta, po mogućstvu u neposrednoj blizini ugostiteljskih objekata.

Sve ovo važi i za neka od mnogobrojnih vrela u Homoljskim planinama, od kojih se za Krupajsko može reći da ove godine predstavlja prirodnu atrakciju broj jedan u Srbiji. Proverili smo zašto.

Dunavske čarolije, jače i od korone

Iako pandemija koronavirusa još uvek traje, deluje da se situacija smiruje taman toliko da život počne makar malo da se vraća u normalne tokove.

A dok širom Srbije planinarske akcije tek stidljivo počinju da se održavaju, Dunavske čarolije potvrđuju ne samo da su najsveobuhvatnija outdoor manifestacija u Vojvodini, već i da su praktično neuništive!

Viminacijum: Grad careva, grobova, mamuta i brodova

Tragovi arhitekture Rimske imperije vidljivi su širom Evrope, pa po tom pitanju ni Srbija nije crna rupa starog kontinenta.

Mnogi spomenici rimskog graditeljstva danas su rekonstruisani i predstavljeni javnosti, od pojedinačnih građevina do ostataka čitavih naselja, ali budući da su na rimskim temeljima kasniji graditelji često podizali nove naseobine, nije mnogo rimskih gradova ostalo sačuvano u celosti.

Jedan od retkih na čijem mestu nikad posle Rimljana nije građeno je Viminacijum, u blizini današnjeg Kostolca, koji tek treba da otkrije sve svoje tajne arheolozima...

Lice i naličje Fruške gore (Sremske novine, 12.8.2020.)

Nakon prelaska Fruškogorske transverzale, red je i da (opet) izađemo u Sremskim novinama. Još samo da počnemo da iskačemo iz frižidera...

Šalu na stranu, transverzala je bila samo povod za razgovor u kojem se osvrćem više na neke probleme na našoj Fruškoj gori, od kojih su neki opštepoznati dok o drugima najšira javnost zna malo toga...

Lica i naličja Fruške gore su tema o kojoj bi se mogla napisati čitava knjiga, a kamoli jedan novinski članak, ali to ne bi smelo da nas spreči da je načnemo kad god imamo priliku.

Fruškogorska transverzala 2020. - U cugu!

Sa preko 160 kilometara dužine i 6000 metara ukupnog uspona, Fruškogorska transverzala je najduža i najteža planinarska staza na Fruškoj gori, i jedna od najdužih u celoj Srbiji.

Kao i većina planinarskih transverzala, može se preći iz onoliko etapa koliko kome odgovara, ali je kao poseban izazov među planinarima uvek važilo preći je odjednom, od početka do kraja bez prekidanja, planinarskim žargonom rečeno - "u cugu".

Od otvaranja 1956. godine do danas, Fruškogorsku transverzalu prešlo je nešto više od tri hiljade planinara, a ja sam se na spisak onih koji su je uspešno završili prvi put upisao 2014. godine, o čemu sam svojevremno i pisao. Međutim, želja za prelaskom cele staze "u cugu" ostala je neostvarena - sve do ovog leta!

U gostima kod Kusturice: Andrićgrad

Komercijalni uspeh etno-sela Drvengrad na Mokroj gori snažno je uticao na stvaranje slike o Emiru Kusturici kao zaštitniku i promoteru srpske baštine i tradicionalnog graditeljstva, mada bi se o kulturno-istorijskim vrednostima (ili nedostatku istih) ovog njegovog suštinski turističkog kompleksa itekako dalo raspravljati.

Osokoljen brojnim pohvalama, ne obazirući se na još brojnije kritike, proslavljeni režiser ubrzo je predstavio svoj sledeći graditeljski poduhvat - grad od kamena posvećen Ivi Andriću - Kamengrad iliti Andrićgrad.

U gostima kod Kusturice: Drvengrad

Neka od najživopisnijih ruralnih područja Balkana nalaze se u zapadnoj Srbiji. Mnogo pre nego što je seoski turizam postao "in", razbijena sela Tare, Zlatibora i južnog Podrinja sa kućicama strmih krovova, od kamena i drveta, bila su motiv razglednica sa lepotama Srbije.

Početkom ovog veka pojava "etno sela" doživljava pravi procvat, a turistički kompleksi koji sa manje ili više uspeha dočaravaju duh narodnog graditeljstva niču i gde im je mesto i (češće) gde nije... 

Drvengrad, smešten na Mokroj gori, tačno između Tare i Zlatibora, jedna je od najpoznatijih destinacija ovog tipa. Ali, da li to što je neka destinacija poznata znači automatski i da je vredna posete?

Mučanj (bez mučenja?)

"Oj Golijo gola li si, oj Javore jadan li si, aoj Mučnju mučan li si, teško nama među vama", peva narodna pesma iz okoline Ivanjice.

Reklo bi se iz ovih stihova da žitelji ovog kraja baš i nisu naročito oduševljeni planinama koje ih okružuju, ali taj zaključak bi bio daleko od istine.

Ivanjičani su zapravo vrlo ponosni na prirodne lepote u svojoj blizini, pa često umeju da kažu i da je pogled sa Mučnja jedan od najlepših u Srbiji. Koliko je to tačno, uverili smo se i sami.

Bilten Putnik, leto 2020.

Proleće je možda bilo mršavo po planinarskim aktivnostima, ali su se planinari zato itekako rapisali. Novi broj elektronskog biltena Putnik ponovo je na zavidnom broju strana, a između ostalog u novom izdanju našao se i moj tekst o Ostrvici i Boračkom kršu, i to kao istaknuti članak (da ne kažem "featured article") - sa fotografijom na naslovnoj strani broja! U nastavku slede stranice biltena sa mojim prilogom.

Kup Fruške gore 2020: Jedan sjajan kišni dan

Nakon neplanirane višemesečne pauze, treking sezona 2020. konačno je dočekala svoj početak.

Prvo ovogodišnje kolo Vojvođanske treking lige održano je prvog dana leta, koji je doduše više ličio na neki srednji dan jeseni, ali ni kiša ni vetar nisu uspeli da pokvare uživanje planinarima, trkačima i pešacima željnim nadmetanja na stazama Kupa Fruške gore.

Očajno vreme, ali sjajan dan!

Skrivena mesta Fruške gore: Malo potoka, malo vodopada, malo vidikovaca...

Fruška gora kao neiscrpan izvor planinarske inspiracije podarila nam je još jedan sjajan dan. Poslednji slobodan vikend pred (odloženi) početak najjačeg dela planinarsko-trekerske sezone iskoristili smo za obilazak slabije posećenih predela na severnim padinama Crvenog čota - malo potoka, malo vodopada, malo vidikovaca, markiranim i nemarkiranim stazama, ali i bez staze, puta - rutom prepunom pravih poslastica za sve sa avanturističkim duhom...

Biseri Đerdapa: Golubački grad

Na celom toku Dunava dugom gotovo tri hiljade kilometara, teško da postoji dramatičniji kontrast u njegovom karakteru nego na samom početku Đerdapske klisure, gde široka ravničarska reka počinje da probija svoj put kroz moćne karpatske stene. Ovde se Dunav sa svoje najveće širine od bezmalo šest kilometara odjednom sužava na jedva par stotina metara, pa je to mesto od pamtiveka idealno za kontrolu plovnih puteva druge najveće evropske reke. Zato i ne čudi da je upravo na tom mestu niklo i jedno od najimpresivnijih srednjovekovnih utvrđenja na celom Dunavu - Golubački grad.

Stazama Petruških monaha

Kučajske planine čine jedno od najređe naseljenih područja u Srbiji, pa su samim tim i mnogo bliže onoj iskonskoj divljini nego neke druge, popularnije prirodne celine. Teško je i zamisliti da je ovako pust kraj u srednjem veku bio jedan od najznačajnijih centara duhovnosti u srpskim zemljama. Prema predanju, oko kanjona reke Crnice, pritoke Grze, između X i XV veka nalazilo se preko četrdeset manastira, kao i značajan utvrđeni grad Petrus, po kojem ceo taj predeo i danas nosi ime - Petruška oblast. Staze Petruških monaha, vekovima zaboravljene i zarasle, poslednjih godina su sve popularnije među poklonicima, izletnicima, ali i ozbiljnim avanturistima...