Bilten Putnik, jesen 2025.

Jesen je stigla pre petnaestak dana, a sa smenom godišnjih doba dolazi i novi broj biltena Putnik u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine.

Deluje kao da su se ovog puta planinarski putopisci malo umorili ili im je leto proteklo bez značajnih dogodovština, pa je tako ovaj Putnik i nešto manjeg obima i predstavlja članke nešto manje broja autora nego inače, ali je kvalitet priloga na standardno visokom nivou pa ga vredi pročitati od (virtuelne) korice do korice, kao i uvek.

U novom broju su i dva moja teksta, koji slede u nastavku.

Gledićka transverzala 2025. - U cugu!

Na planinama sa mnoštvom potencijalno atraktivnih lokaliteta, planinarske transverzale su odličan način da se sve zanimljivosti povežu u jednu stazu i da se tako jedna planina upozna mnogo bolje nego na običnom kratkom izletu. Planinarske transverzale obično su osmišljene tako da se prelaze iz više etapa, a iako kod nas još uvek nema zvaničnih staza za koje treba odvojiti više od nekoliko dana pešačenja, sve je više onih za koje nije dovoljan samo jedan vikend da bi se završile.

Među ove druge spada i Gledićka transverzala.

Ova staza, čiji je domaćin planinarsko društvo "Žeželj" iz Kragujevca, spaja najinteresantnija mesta na Gledićkim planinama u četrnaest kontrolnih tačaka koje se mogu obilaziti različitim redosledom i kombinovati na više načina u kraće staze lakše za prelaženje, ali i ispešačiti od početka do kraja bez silaska sa staze - "u cugu".

Upravo na ovaj poslednji način celu najdužu varijantu Gledićke transverzale - više od sto kilometara sa preko četiri hiljade metara ukupnog uspona - prešla je petočlana ekipa planinarskog društva "Pokret" iz Sremske Mitrovice - za četiri iscrpljujuća, na trenutke frustrirajuća, ali i veoma ispunjavajuća dana...

Bilten Putnik, jesen 2024.

 

Smena godišnjih doba znači i novi broj biltena Putnik, elektronskog medijskog sredstva za promociju planinarstva, sportova na otvorenom i aktivnog boravka u prirodi, u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine i pod uredničkom palicom neumornog Vlade Banića.

 

Jesenji broj malo kasni za kalendarom, ali ako će jesen biti ovako slinava kao njena prva nedelja možda bi bilo bolje da je i ona još malo zakasnila...

Ali, za prekraćivanje vremena u danima kad se ne može u prirodu sad imamo Putnik, i u njemu 26 novih tekstova iz pera 15 priređivača, sa minimum 3 kontinenta. Među njima i jedan moj prilog (namerno neću više da šaljem redakciji više od toga jer treba dati šansu i nekim novim autorima), o letošnjem prelasku transverzale "Čika Duškove rajačke staze" u cugu.

Uživajte!

"Čika Duškove rajačke staze" - Rajačka transverzala 2024. - U cugu!

Rajac, predeo izuzetnih odlika na planini Suvobor, najistočnijem kraku Valjevskih planina, na prvi pogled je pitom i ne naročito zanimljiv kraj kojim dominiraju livade i pašnjaci.

Međutim, za one kojima nije problem da siđu sa utabanih staza Rajac čuva mnogo prizora koje prosečan izletnik nikad ne bi povezao s njegovim imenom. Okolina Rajca (i zapravo čitav Suvobor) samo malo dalje od najposećenijih lokaliteta kriju duboke šume, stenovite vrhove, pećine, vodopade...

Svi skriveni, kao i svi dobro poznati biseri Rajca i Suvobora spojeni su u transverzalu pod imenom "Čika Duškove rajačke staze", vrlo zanimljivu planinarsku stazu koja nas upoznaje sa drugim licem planine koju samo mislimo da znamo.

Transverzala "Čika Duškove rajačke staze" zvanično duga oko 44 kilometra, na oko 2200 metara ukupnog uspona povezuje četrnaest kontrolnih tačaka - od popularnih mesta dobro poznatih svima do zavučenih kutaka do kojih se treba lepo pomučiti - i može se preći za dva dana "u cugu".

Bilten Putnik, jesen 2022.

Jesen je uveliko stigla i kalendarski i meteorološki, ali smena godišnjih doba je kompletna tek sa novim brojem biltena Putnik. Ove jeseni se elektronsko glasilo Planinarskog saveza Vojvodine nalazi pred čitaocima već 120. put, a u novo izdanje je kao i uvek prepuno planinarskih i avanturističkih priča sa svih meridijana.

Oni koji ga već nisu pročitali ranije, u jesenjem Putniku (između ostalog) mogu naći i moj članak o Bastionskoj transverzali u okolini Zaječara, koju smo letos prešli u cugu. U nastavku sledi taj prilog.

Bastionska transverzala 2022. - U cugu!

U vreme kada većina izletnika u prirodi juri za instant uzbuđenjima, lokalitetima čija atraktivnost značajno prevazilazi količinu uloženog napora, planinarske transverzale su oblik aktivnosti koji lagano zamire.

Dok su, kako se čini, samo pešačenje i/ili trčanje na duge staze u prirodi popularniji nego ikad (zahvaljujući raznim ultramaratonima, trejlovima, skajraningu), ideja o prelaženju dugih staza samo zarad prelaska staze (bez teških finišerskih medalja, ITRA bodova, okrepe, žurki...) sve manje deluje primamljivo čak i tradicionalno nastrojenim planinarima.

Zato deluje neverovatno da je u takvoj atmosferi u Srbiji trenutno aktivno petnaestak transverzala, a još neverovatnije da je pre nekoliko godina otvorena jedna potpuno nova staza ovakvog tipa - Bastionska transverzala!

Lice i naličje Fruške gore (Sremske novine, 12.8.2020.)

Nakon prelaska Fruškogorske transverzale, red je i da (opet) izađemo u Sremskim novinama. Još samo da počnemo da iskačemo iz frižidera...

Šalu na stranu, transverzala je bila samo povod za razgovor u kojem se osvrćem više na neke probleme na našoj Fruškoj gori, od kojih su neki opštepoznati dok o drugima najšira javnost zna malo toga...

Lica i naličja Fruške gore su tema o kojoj bi se mogla napisati čitava knjiga, a kamoli jedan novinski članak, ali to ne bi smelo da nas spreči da je načnemo kad god imamo priliku.

Fruškogorska transverzala 2020. - U cugu!

Sa preko 160 kilometara dužine i 6000 metara ukupnog uspona, Fruškogorska transverzala je najduža i najteža planinarska staza na Fruškoj gori, i jedna od najdužih u celoj Srbiji.

Kao i većina planinarskih transverzala, može se preći iz onoliko etapa koliko kome odgovara, ali je kao poseban izazov među planinarima uvek važilo preći je odjednom, od početka do kraja bez prekidanja, planinarskim žargonom rečeno - "u cugu".

Od otvaranja 1956. godine do danas, Fruškogorsku transverzalu prešlo je nešto više od tri hiljade planinara, a ja sam se na spisak onih koji su je uspešno završili prvi put upisao 2014. godine, o čemu sam svojevremno i pisao. Međutim, želja za prelaskom cele staze "u cugu" ostala je neostvarena - sve do ovog leta!

60 godina Fruškogorske transverzale

Najstarija planinarska transverzala u Srbiji ove godine je proslavila šezdeseti rođendan, a tim povodom pripremljen je dokumentarni film koji sada imamo prilike da gledamo.

Film je snimio Vladimir Banić uz učešće dr Milana Breberine, a korišćen je i moj tekst o obilasku transverzale (opis stanja na terenu iz 2014. godine), koji je čitala Sofija Belotić.

Uživajte.

Planinarenje na Krfu

Ostrva Jonskog mora oduvek su bila popularna destinacija za odmor. Razlog za to je pre svega izuzetno prijatna mediteranska klima, toplo more, uredne plaže, ali i istorijski spomenici i druge zanimljivosti za ljubitelje kulture i umetnosti.

Zahvaljujući uglavnom brdskom terenu sa mnoštvom vidikovaca, jonska ostrva su vrlo atraktivna i za pešačenje i planinarenje. U ovom pogledu prednjače Kefalonija i Lefkada, a odmah za njima sledi Krf.

In blato veritas (Vršačka transverzala 2015)

Ovogodišnja Vršačka transverzala bila je mnogostruko značajna akcija. Pored tradicionalnog obilaska transverzale, na Vršačkim planinama održano je i drugo kolo Vojvođanske treking lige, ali i prvo kolo Treking lige Srbije.

Uprkos dosadnoj kiši, na momente jakom vetru i sveprisutnom blatu, najdužu stazu je prešao i dvojac iz Rume. Doduše na začelju, ali se tako ona poslovica o upornosti koja se isplati samo još jednom pokazala tačnom.