Niski vrhovi i male tajne Rtnja: Golema Porica, Zvečana propast, Stenje, Baba

Ma koliko Rtanj bio jedna od najpopularnijih planina u Srbiji, ogromna većina izletnika ga i dalje doživljava površno i jednodimenzionalno.

Rtanj niti ima oblik pravilne piramide, niti ima samo jedan vrh, niti se do tog vrha može doći samo sa dve strane, kao što mnogi ozbiljno veruju.

Rtanj se zapravo sastoji od dva grebena: višeg koji se pruža u pravcu istok-zapad, na kom se nalazi i njegov najviši vrh Šiljak, i nižeg koji se približno u pravcu juga spušta ka Sokobanji, a koji čak i mnogi iskusniji planinari često potpuno ignorišu. A upravo taj niži greben Rtnja krije neke od najzanimljivijih stvari koje se mogu videti na ovoj planini.

Kao i do njegovog najvišeg vrha, i do niskih vrhova Rtnja može se doći na više načina, a najuobičajeniji je od izletišta Cerovi, otprilike na pola puta između Sokobanje i Boljevca.

Sa ovog poteza ka nižem grebenu Rtnja vode dva jaka zemljana puta koji se brzo spajaju u jedan, a oba odvajanja sa asfalta su obeležena drvenim putokazima, koji jesu dovoljno uočljivi s puta ali se i lako mogu promašiti u vožnji...

Uspon do niskih vrhova Rtnja je relativno lagan, uglavnom širokim putevima i stazama, bez mnogo strmih deonica i tehničkih detalja, a prizori sa staza vrede i više muke.

Kao najjužnija tačka Karpata, Rtanj je pun najrazličitijih oblika kraškog reljefa. Ipak, najzanimljiviji kraški fenomeni Rtnja ne nalaze se na glavnim stazama, pa mnogi planinari nisu ni svesni njihovog postojanja.

Niži greben Rtnja posebno je bogat pećinama i jamama, od kojih su neke tek relativno skoro prezentovane javnosti a neke još uvek čekaju da budu istražene do kraja.

Možda i najzanimljiviji lokalitet ovog tipa je Golema Porica, jama neuobičajenog izgleda koja poslednjih godina privlači sve više namernika.

Golemu Poricu karakteriše veoma širok otvor, prečnika oko petnaest metara, ispod kog se prostire gotovo ravan plato na dubini od dvadesetak metara, tako da mnogima izgleda kao izdubljena ogromnom kašikom, dok su oni skloniji pričama o paranormalnim pojavama na Rtnju u stanju da poveruju da je tu sleteo nekakav leteći tanjir...

Jama se nalazi usred ničega, nekoliko stotina metara daleko od staze, pa nije ni čudo da je dugo bila nepoznata svima osim najboljim poznavaocima skrivenih kutaka Rtnja.

Stazicom probijenom pre nekoliko godina do jame se stiže vrlo lako, a za spuštanje unutra potrebno je samo malo opreza, kroz stenoviti usek obezbeđen gelenderom od užeta i metalnim merdevinama.

Od središnjeg platoa Goleme Porice granaju se dve manje dvorane, bez upečatljivih pećinskih ukrasa ali sa diskretnim tragovima ljudske ruke, pa nije isključeno i da zaista jeste izdubljena u zemlji, mada verovatno ne baš i kašikom...

Prirodna ili stvorena, Golema Porica je impresivno mesto vredno skretanja sa glavnih staza.

Nedaleko od Goleme Porice i još malo zavučenije u odnosu na stazu nalazi se još jedna jama - Zvečana propast.

Mada gledano sa površine možda ne ostavljaju tako snažan utisak, dva okna Zvečane propasti duboka su više od sto metara!

Pristup im je iz bezbednosnih razloga zabranjen, ali jedini vid osiguranja od ulaska je razvučeno parče konopca, koje ni na koji način ne može sprečiti nekoga ko se baš nameračio da izvidi unutrašnjost jame... Ali, to što nešto fizički možemo da uradimo ne znači da bi i trebalo, i najčešće ni ne bi...

Golema Porica i Zvečana propast čine otprilike polovinu puta do vrha Baba, najslikovitijeg od niskih vrhova Rtnja.

Ali, pre nego što se izbije na čistinu odakle sledi završnica uspona, neugledna stazica kroz šibljik vuče ka vidikovcu nazvanom jednostavno Stenje, koji bi neko mogao i proći bez zaustavljanja i tako propustiti priliku za pogled na naselje Rtanj iz ređe viđenog ugla, ali pre svega na impozantnu istočnu stenu vrha Baba.

Kameni zid ionako skrajnutog vidikovca Stenje krije još poneku malu tajnu, kao što je minijaturna pećina poznata kao Lisičja jama u monolitnoj steni tridesetak metara ispod vidikovca, do koje vodi uska travnata polica jedva primetnog ulaza.

Lisičja jama možda nije nešto što neizostavno treba videti na Rtnju, ali jeste podsetnik na to koliko se još ovakvih bisera skriva u bespućima ove planine koju mnogi misle da dobro poznaju...

Završni uspon na vrh Baba je stenovit, strm, ali prilično kratak, i brzo se izlazi na široki plato sa kojeg puca pogled ka prostranstvima divlje istočne Srbije, ali i moćnom Šiljku koji iz ovog ugla zaista liči na piramidu.

Zanimljivo je da se natpis i obeležje vrha ipak ne označavaju njegovu najvišu tačku - iako je na stenama ispisana nadmorska visina od 1040 metara, ova tačka je u stvari tridesetak metara niža, a najviša kota vrha Baba nalazi se par stotina metara severnije, okružena šumom sa istočne strane. Iako se može zakoračiti i na "pravi" vrh, niži plato ipak ostavlja mnogo jače i kompletnije impresije.

(Foto: Zoran Držaić)

Naravno, iako južni greben Rtnja i vrh Baba nisu nikakve nepoznanice iole upućenijim planinarima, mnogi od njih ne znaju da se od Babe može produžiti i dalje na sever, i posle samo par kilometara izbiti na dobro poznatu "južnu" stazu do vrha Šiljak, od naselja Rtanj.

Mada ova poveznica nije uvek baš najjasnija na terenu, sasvim je solidno obeležena i markirana, ali opet nije ucrtana ni u jednu opšte dostupnu kartu, od topografskih karata JNA do savremenih digitalnih podloga. Zato i nije neobično što vrlo malo ljudi uopšte zna za njeno postojanje, i sa vrha Baba će je pronaći samo neko ko tačno zna šta traži, ili neko naslepo okuša ludu sreću...

Izlet južnim grebenom i nižim vrhovima Rtnja dovoljan je sam po sebi, ali uvek se može i dodatno zaokružiti usponom na večito inspirativni Šiljak, koji ni iz jednog pravca i u bilo koje doba godine ne može nikoga da ostavi ravnodušnim.

Ako postoji planina u Srbiji koja se može makar malo uporediti sa pravim planinarskim atrakcijama Evrope i sveta, na kojima se čeka u redu za sliku sa vrha (a da to nije na nekoj masovnoj republičkoj akciji), to može biti samo Rtanj, i samo njegov najviši vrh - Šiljak.

Ali, ono što će razlikovati prave planinske vukove od instant hajkera je to što oni znaju da Rtanj nije samo Šiljak, i samo severna i južna staza (i eventualno Sitna stena).

Ma koliko na prvi pogled delovao kao planina koja nema mnogo toga da ponudi, Rtanj je zapravo prepun mogućnosti za pravu planinsku avanturu, od dobro utabanih ali zahtevnih staza do istraživanja nedođija kojima ljudska noga još nije kročila...

Jedini pravi problem ture koja spaja Golemu Poricu, vrh Baba i okolne zanimljivosti sa Šiljkom i naseljem Rtanj je logističke prirode, jer je u ovakvoj varijanti staze zbog dužine vraćanje na početnu tačku jako teško izvodljivo, i zato je neophodno organizovati prevoz tako da se pešačenje započne sa izletišta Cerovi, a završi u naselju Rtanj. Ali, svaki problem koji ima jednostavno i lako rešenje i nije pravi problem...

Dopunjavanje na "energetskom čvorištu" u podnožju sasvim je opciono, kao i čaša domaćeg soka od zove na putu do dole...

Spuštajući se klasičnom južnom stazom do naselja Rtanj, namerniku će u jednom trenutku privući pogled visoke i naizgled nepristupačne stene koje mu ostaju sa desne strane, tik pre nego što staza zavrne na levo na makadamski put do prvih zgrada.

Neko će se možda zapitati kako bi izgledale vizure sa najviših tačaka tih surovih zidina. Ali, oni koji znaju, prepoznaće u tim stenama južni greben Rtnja i na njemu vrh Baba, vidikovac Stenje i još mnogo drugih bezimenih tačaka koje tek čekaju da budu otkrivene...

Što ga više upoznajemo, to će nas Rtanj više iznenađivati svojim malim velikim tajnama, iznova i iznova.