Šta sve možeš u Pragu za jedan vikend

"Zlatni grad", "Majka svih gradova", "Grad stotinu tornjeva", samo su neki od nadimaka Praga, najvećeg i glavnog grada Češke Republike, koje ova srednjoevropska prestonica po mnogima zaista i zaslužuje. Retko koji grad na svetu može se meriti sa Pragom po raskoši i bogatstvu (materijalnom i duhovnom) vidljivom na bukvalno svakom koraku, za šta je zaslužna mirna istorija duga preko hiljadu godina i činjenica da je grad ostao pošteđen razaranja u svim većim istorijskim sukobima. Zato Prag čvrsto drži svoje mesto u samom vrhu najatraktivnijih turističkih destinacija na svetu. Ali da li se isplati posetiti ga samo na jedan vikend?

Prag je grad podjednako okrenut prošlosti i budućnosti, sa čvrstim osloncem u sadašnjem trenutku. Veliki broj mitova i legendi iz davnina živ je i danas, kao što se jednako osećaju i tragovi socijalizma koji je ovde suvereno vladao do pre četvrt veka i duh aktuelnih evropskih demokratskih vrednosti. Svi ovi kontrasti funkcionišu zajedno na jedinstven i neponovljiv način, pre svega zbog posebnog odnosa koji sami Česi imaju prema svojoj istoriji: uvek kritički nastrojeni, svesni svojih vrlina i još više mana i u svakom trenutku spremni da se našale na tuđ ali pre svega na svoj račun - ako bi se slovenski narodi posmatrali kao pijanci u kafani, Čeh bi bio onaj koji sedi u ćošku i stalno nešto dobacuje, a niko ga ne uzima za ozbiljno. Takvim senzibilitetom, Česi su se nekako provukli kroz istoriju linijom manjeg otpora i za svoje današnje bogatstvo imaju da zahvale najpre tome što svoj strpljivo građen raj nisu arčili učestvovanjem u besmislenim ratovima.

Današnji Prag je jedna savremena metropola u punom značenju obe reči, sa Hiltonom, MekDonaldsom, Starbaksom i Hard Rok Kafeom, u kojoj su matrjoške i šapke i šubare sa petokrakama i dalje omiljeni suveniri, a iz svake uličice vreba neka avet davno prošlog vremena. Ovo je grad u kojem će svako naći ponešto za sebe, ali neke stvari jednostavno ne treba propustiti.

Arhitektura

Graditeljski fond Praga je stilski vrlo šarolik, od romanike i gotike preko specifične srednjoevropske renesanse, austrougarskog baroka, art nuvoa i modernizma, sve do najsavremenijih arhitektonskih formi poput dekonstruktivizma. Prve asocijacije na arhitekturu Praga verovatno su Karlov most (Karlův most) i zgrade na Starom gradskom trgu (Staroměstské náměstí), od kojih se posebno ističu stara gradska kuća (Staroměstská radnice) sa visokim tornjem i čuvenim astronomskim satom, gotska crkva Bogorodice pred Tinom, barokna crkva Svetog Nikole... A samo jedan pogled na bilo koju od ovih građevina dovoljan je odgovor na pitanje zašto je UNESCO uvrstio praški Stari grad na svoju listu Svetske baštine.

Pogled na crkvu Bogorodice pred Tinom sa tornja Stare gradske kuće

Novogodišnje izdanje Starog gradskog trga

Spomenik Janu Husu (1369-1415), češkom filozofu i reformatoru,
podignut 1915. godine

Barokna crkva Svetog Nikole iz 1735. godine

Karlov most je jedna od najpoznatijih praških atrakcija. Građen je od sredine XIV do početka XV veka, a sve do druge polovine XIX veka bio je jedini most preko Vltave u Pragu. Zidan je od kamena, sa šesnaest polukružnih lukova, tri pristupne kule i trideset statua duž ograda, religijske i istorijske tematike. Danas je to pešački most koji spaja Stari grad (Staré Město) na istoku sa četvrtima Mala Strana (Malá Strana) i Hradčani (Hradčany) sa zapadne strane reke i omiljeno okupljalište uličnih crtača, slikara i muzičara.

Stara gradska kuća se zapravo sastoji iz više zasebno podignutih zgrada, različitih stilova, koje su u jednom trenutku spojene u jedinstvenu celinu. Najstariji delovi gradske kuće građeni su još početkom XIV veka, dok najmlađi datiraju iz druge polovine XIX veka. Najupečatljivije odlike gradske kuće su gotski toranj visok preko 50 metara i astronomski sat (Pražský orloj) s početka XV veka.

Crkva Bogorodice pred Tinom (Kostel Matky Boží před Týnem) glavna je bogomolja u Starom gradu. Izgrađena u XIV veku sa tornjevima visokim 80 metara, jedna je od najupečatljivijih građevina koje okružuju Stari gradski trg, iako je čeona fasada skrivena od pogleda palatom u kojoj se danas nalazi Galerija umetnosti.

U delu Starog grada nalazi se i jedna od najpoznatijih i najbolje očuvanih jevrejskih četvrti na svetu. Nastala getoizacijom jevrejskog stanovništva u XIII veku, ova četvrt je predstavljala zatvoreno jevrejsko društvo u srcu Praga sve do XX veka, a za današnje stanje može se zahvaliti - Adolfu Hitleru. Naime, Hitler je po okupaciji Čehoslovačke lično naredio da nijedna zgrada u praškoj jevrejskoj četvrti ne sme da se ošteti, kako bi se posle istrebljenja Jevreja od ovog dela grada napravio "muzej izumrle rase". Od najznačajnijih spomenika u jevrejskoj četvrti ističu se Staro jevrejsko groblje (Starý židovský hřbitov), najveće jevrejsko groblje u Evropi, i nekoliko sinagoga različitih epoha i stilova, od kojih je najstarija Staronova sinagoga (Staronová synagoga) iz XIII veka. Po legendi, na tavanu ove gotske sinagoge (prvobitno zvane Nova, a zatim preimenovane kada je u XVI veku rušenjem starijih sinagoga ostala najstarija u gradu) nalaze se ostaci praškog golema, mitskog antropomorfnog bića od zemlje, koje će ponovo ustati u zaštitu praških Jevreja ako im zapreti neka opasnost. Nažalost, ni u jednu znamenitost jevrejske četvrti ulaz nije besplatan.

Među najstarije sačuvane arhitektonske spomenike ubrajaju se delovi Praškog zamka (Pražský hrad), koji datiraju još iz IX veka. Za Praški zamak kažu da je najveća građevina ovog tipa na svetu, u šta nije teško poverovati kad se vidi da je u jednom od njegovih unutrašnjih dvorišta smeštena u svakom smislu impozantna katedrala Svetog Vida (katedrála svatého Víta), najveća crkvena građevina u Češkoj. Izgradnja katedrale započeta je sredinom XIV veka u gotskom stilu, a građena je sve do prve polovine XX veka, pa su se tako na njoj našli i neki barokni elementi, od kojih je najprimetniji južni toranj. Ulaz u dvorski kompleks je besplatan, ali se ulaznice u pojedinačne delove zamka naplaćuju.

Novi grad (Nové Město) je naziv za oblast van nekadašnjih zidina Starog grada, koja se sastoji uglavnom od građevina podignutih od XVIII i XIX veka naovamo. Centralni deo Novog grada je Vaclavski trg (Václavské náměstí), koji zapravo predstavlja široki bulevar sa središnjom pešačkom zonom. Trg nosi ime po Vaclavu I, češkom kralju iz X veka, koga kao svetitelja (zaštitnika Praga) prepoznaju i Pravoslavna i Rimokatolička crkva, čija konjanička statua se nalazi na vrhu bulevara. Trgom dominira velelepna neorenesansna građevina Narodnog muzeja (Národní muzeum) s kraja XIX veka, najveća muzejska ustanova u Češkoj, koja je trenutno u procesu restauracije i nije otvorena za javnost.

Početak Vaclavskog trga sa statuom Svetog Vaclava
i zgradom Narodnog muzeja

Od arhitekture najnovijeg datuma obavezno treba pomenuti Kuću koja pleše (Tančící dům), koju je projektovao čuveni američki arhitekta Frenk Geri u saradnji sa češkim kolegom hrvatskog porekla Vladom Milunićem. Podignuta na obali Vltave na izmaku XX veka, ova avangardna građevina je u vreme izgradnje podelila prašku javnost, ali je do danas postala jedan od simbola grada i nezaobilazna stanica zaljubljenika u savremenu arhitekturu. Voleli ga ili mrzeli, ne može se poreći da je svojim zgradama-skulpturama Geri značajno uticao na lice arhitekture XXI veka, a prava priroda njegove vizije ne može se osetiti bolje nego šetnjom kroz neku od njegovih kreacija.

Kultura i umetnost

Najveća ustanova kulture u Pragu i celoj Češkoj je već pomenuti Narodni muzej, koji je u trenutku pisanja ovog teksta (zima 2016/2017) van funkcije. Pored njega, u gradu postoji još mnogo institucija muzejskog tipa, ali uglavnom više zabavnog karaktera. Sa druge strane, praktično svaka starija građevina u koju se može ući predstavlja kulturno-istorijsku vrednost za sebe. Od muzejskih ustanova u gradu vrlo je cenjen Jevrejski muzej (Židovské muzeum), koji je podeljen u više objekata širom grada, uglavnom u jevrejskoj četvrti. Izuzetno je atraktivna i Galerija umetnosti (Galerie GOAP) na Starom gradskom trgu, sa stalnim postavkama dela Salvadora Dalija, Endija Vorhola i Alfonsa Muhe.

Kao grad koji izuzetno drži do istorije, Prag nije zaboravio ni velike umetnike koji su u njemu živeli i delovali. Najistaknutiji je svakako Franc Kafka, koji je u Pragu proveo najveći deo života, pa se tako ovde nalaze njegova rodna kuća, nekoliko zgrada u kojima je živeo i radio, kao i njegovo večno počivalište na Starom jevrejskom groblju. Mnogo godina nakon smrti, Kafka je u Pragu dobio svoj trg i nekoliko spomenika, od kojih su najupečatljiviji statua u jevrejskoj četvrti koja prikazuje pisca na leđima nevidljivog golema i mobilna skulptura "Metamorfoza" u Novom gradu, načinjena od 42 zasebno rotirajuće ploče koje se sklapaju u Kafkin lik.

Kultno mesto za ljubitelje rokenrola, ulične umetnosti i uopšte ljude slobodarskog duha je Zid Džona Lenona (Lennonova zeď) u četvrti Mala Strana - prvobitno obično dvorišno platno na kojem su šezdesetih godina prošlog veka buntovnici protiv socijalističkog režima počeli da ispisuju svoje parole, a posle Lenonove smrti ovde se pojavio njegov veliki portret po kojem je zid kasnije dobio ime. Zid je po nalogu vlasti više puta prekrečen ali bi se grafiti uvek ponovo pojavljivali, a kako od devedesetih godina naovamo nije bilo pokušaja da se zabrani pisanje i šaranje zid praktično svakog dana izgleda makar malo drugačije, s tim što motivi Lenona, Bitlsa i mirovnih poruka uvek opstaju.

Zabava

Kao i druge evropske metropole slične veličine, i Prag ima čitav niz zabavnih sadržaja najrazličitije vrste. Možda najpopularnija (besplatna) zabava za posetioce Praga je posmatranje astronomskog sata na zidu Stare gradske kuće. Ovo je najstariji funkcionalni sat ove vrste na svetu, a između ostalog pokazuje tačno vreme, datum, kretanje Sunca, Mesečeve mene, znake zodijaka... Svaki pun sat označava se zvonjavom koju prate simbolični pokreti rukom sa zvonom figure skeleta, a iznad časovnika se pojavljuju figure apostola; najveća gužva ispred sata stvara se u 12 sati, kada se pojavljuje svih 12 apostola. Žitelji Praga veruju da će njihov grad nestati ako astronomski sat prestane da radi, pa se zato održavanju njegovog veoma složenog mehanizma posvećuje posebna pažnja.

Za ljubitelje konvencionalnije zabave Prag nudi razne muzeje igračaka, voštanih figura, pa čak i galeriju Apple tehnologija. Za one malo egzotičnijeg ukusa tu je muzej seksualnih pomagala, a oni sa morbidnijnim smislom za razbibrigu imaju na raspolaganju muzej srednjovekovnih sprava za mučenje (čija postavka je pretprošle godine gostovala i u Beogradu) i muzej praških duhova i legendi, koji kroz zanimljivu interaktivnu postavku upoznaje posetioce sa (često prilično jezivom) mitskom pozadinom Praga.

U "Gradu stotinu tornjeva" (kojih u stvarnosti ima preko pet puta više) naravno da ne manjka i uređenih vidikovaca. Najposećeniji je onaj na tornju Stare gradske kuće, za koji ipak treba malo poraniti jer se tokom najaktivnijeg dela dana može čekati u redu i satima. Brža alternativa je krovna terasa hotela U Prince koji se takođe nalazi na Starom gradskom trgu - iako ovde nema redova, ipak je poželjno rezervisati sto unapred, ali vidik ipak nije onako dobar kao sa vrha tornja gradske kuće. Čak i Kuća koja pleše ima svoj vidikovac, na koji se izlazak takođe plaća, bilo novcem bilo kupovinom (ne baš jeftinog) pića u baru na poslednjem spratu zgrade.

Pogled na Hradčane sa tornja Stare gradske kuće

Pogled na Stari gradski trg sa terase hotela U Prince

Pogled na Vltavu sa krovne terase Kuće koja pleše

Iće i piće

Budući da su Česi svetski čuvene pivopije, izbor piva je u Pragu stvarno raznovrstan. Autentično praško pivo je Staropramen, ali su u gradu popularnije marke Pilsner Urquell iz Plzenja i Budweiser iz Čeških Budejovica. Pored ovih, u prodavnicama se može naći širok asortiman lokalnih i uvoznih piva, a svaka iole bolja pivnica proizvodi bar jedan tip "piva kuće". Cene su šarolike, od oko 1€ za limenku u marketima i 1,5€ za kriglu od pola litre u nekoj manje izvikanoj pivnici do oko 4€ za flašicu od 0,33l u finijim lokalima. Pored piva, u krčmama se može naći još mnogo tradicionalnih pića, poput rakije, ruma, groga, medovine, kuvanog vina, ali pivo je u Pragu ipak piće broj jedan.

Sa druge strane, češka kuhinja nije naročito impresivna. Nastala je kao kombinacija susednih kuhinja, pre svega nemačke i mađarske, ali sa malim lokalnim izmenama i dopunama. Tako su jela od mesa, od kojih treba izdvojiti svinjsku kolenicu (vepřové koleno), uglavnom blaže začinjena (za razliku od slovačkih varijanti istih jela koje pucaju od prenaglašenog ukusa), salate su po pravilu zašećerene, a poznate češke knedle (knedlíčky) koje se obično služe uz jelo umesto hleba uopšte nisu začinjene i same po sebi su potpuno bezukusne. Originalni proizvod iz Praga je naravno praška šunka (Pražská šunka), koja bi pre odgovarala našoj pečenici nego onome što u našim prodavnicama nazivaju tim imenom.

"Dobri vojnik Švejk" danas nije više toliko aktuelan,
ali još uvek živi u glavnom gradu Češke

Bratstvo i jedinstvo

Osim nacionalnih, u Pragu je moguće naći i sve moguće internacionalne restorane, uključujući i one iz poznatih lanaca brze hrane, kao i specijalizovane lokale uređene na različite načine (na primer u duhu pedesetih, hi-tech, steampunk, itd.). Dobra strana je što su cene hrane dosta povoljne - za obrok u jednom restoranu srednje kategorije sa čorbicom, glavnim jelom, prilogom i pićem trebalo bi izdvojiti 10-15€ po osobi, dok se na uličnim štandovima mogu kupiti razne vrste gotovih jela, uglavnom knedlice sa mesom i/ili povrćem ali i (dosta dobre) kobasice, po ceni od 2-3€.

Šoping

Prag svakako ne spada među najatraktivnije destinacije za šoping, što ipak ne znači da se kupovina u glavnom gradu Češke uopšte ne isplati. Naravno, najuži centar je rezervisan za prodavnice ekskluzivnih brendova čije cene se u češkim krunama pišu sa šest i više cifara. Kad smo već kod krune, trebalo bi reći da se za 1€ u menjačnicama dobije oko 26 kruna, ali i da treba otvoriti šestoro očiju kod izbora menjačnice jer neke naplaćuju sumanute provizije koje se kreću i do 30%, što je obično ispisano vrlo sitnim slovima na tabli sa kursnom listom. Sve prodavnice i lokali primaju evro ali kusur vraćaju isključivo u krunama, doduše obično po sasvim dobrom kursu.

Malo izvan centra i po šoping molovima nalaze se prodavnice robnih marki koje možemo videti i u našim tržnim centrima, i to je u pitanju potpuno ista roba po potpuno istim cenama, pa u onim radnjama koje se mogu naći i kod nas ne treba trošiti vreme. Međutim, u tržnim centrima se mogu naći predstavništva nekih brendova koji kod nas nisu mnogo ili uopšte zastupljeni, gde se može kupiti garderoba po sasvim pristojnim cenama.

Comic book store - prodavnica stripova i figurica iz popularnih filmova
i serija - kod nas ovoga ipak nema

Cijena, prava sitnica!

Suvenira ima na skoro svakom ćošku, a cene variraju od pristojnih do krajnje bezobraznih - na primer, magneti za frižider se mogu naći i za 1€ ali i za 5€, sve zavisi od lokacije prodavnice. Pored magneta, popularni su stoni i zidni satovi sa motivima astronomskog sata, maketice praških zgrada, fotografije na kanvasu i slično. Od finijih predmeta u ponudi je široka lepeza komada od čuvenog češkog kristala, sa plavo-zlatnom nalepnicom kao sertifikatom kvaliteta. Kristal se svrstava u cenjenije, ali i srazmerno skuplje češke proizvode - jedna čašica veličine rakijske može koštati i oko 20€.

Kretanje kroz grad

Jedna metropola sa više od milion stanovnika mora imati i dobro organizovanu mrežu javnog saobraćaja. Mada je centralnu zonu Praga u svakom slučaju najbolje obilaziti peške, za kretanje kroz grad mogu se koristiti autobusi, tramvaji ili metro. Postoji više vrsta karata, od jednokratnih koje važe 30 minuta u bilo kom vidu prevoza (i pri promeni prevoznog sredstva) i koštaju oko 1€, do dnevnih i višednevnih turističkih karata, od kojih najduže važenje ima propusnica koja košta oko 12€ i koja omogućava neograničen broj vožnji u periodu od 72 sata. Što se tiče tramvaja, popularne čehoslovačke Tatre KT4, koje i dalje čine okosnicu beogradskog tramvajskog sistema, u Pragu nije moguće videti - ne zato što je tamo vozni park moderniji (jer realno nije, još uvek se voze i stariji modeli), već zato što ulicama Praga vozi tramvaj širokog koloseka.

Kao i u drugim turistički popularnim metropolama, i u Pragu se može nabaviti propusnica za muzeje i druge sadržaje u gradu. Takozvana Prague Card postoji u varijanti od dva, tri i četiri dana, od kojih za poslednju treba izdvojiti oko 65€, za šta se dobija jeftiniji ili čak potpuno besplatan ulaz u preko 80 praških atrakcija. Koliko se to zaista isplati, zavisi od brzine i vremena provedenog na svakom od tih mesta.

Sve ono što jedan grad bogat istorijom i duhom poput Praga ima da ponudi namerniku teško da se može videti i probati za samo jedan vikend. Ipak, da bi se osetio specifični genius locus ove srednjoevropske metropole dovoljna je i jedna šetnja Starim gradom, preko Karlovog mosta, i lutanje uličicama Male Strane do zamka na vrhu Hradčana. Prag je grad u koji će se mnogi zaljubiti na prvi pogled i koji će se čak i onima koje je najteže oduševiti uvući pod kožu, a za tako nešto ponekad je dovoljno samo nekoliko dana. Na pitanje šta se sve može videti i uraditi u Pragu za jedan vikend moglo bi se isto toliko vremena samo odgovarati, ali na pitanje da li se isplati posetiti ga makar i na toliko kratko, odgovor je jednostavan. Apsolutno!

Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.