Mračni turizam: Muzej kraljevskih grobnica, Vergina

Gradić Vergina u severnom delu Grčke postoji jedva malo duže od sto godina, ali prostor na kom je osnovan ima jednu od najdužih tradicija naseljavanja na čitavom Balkanu.

Pre skoro tri hiljade godina, na mestu današnje Vergine nalazio se grad Aigeja (ili Aigai, grčki Αἰγέαι), prva prestonica antičke Makedonije. Fizičkih ostataka Aigeje danas je vrlo malo, ali ono što je od nje došlo do našeg vremena svrstava se među najvrednije arheološke spomenike ne samo u Grčkoj već u celom svetu.

Centralnu tačku kompleksa u Vergini predstavlja Muzej kraljevskih grobnica - drevni tumulus kraljevske dinastije Argijada, u kom se između ostalih nalazi i grobnica Filipa II Makedonskog.

Oni na kojima svet ostaje: Fruška gora za decu, oktobar 2022.

Poslednjih godina u Srbiji je sve popularniji boravak u prirodi, pogotovo planinarenje kao aktivnost dostupna praktično svakome. Ali, iako planinarskih društava i udruženja ima sve više, još uvek nema baš mnogo onih koji ciljano rade sa najmlađom populacijom.

U oktobru 2021. godine planinarski klub Borkovac Ruma prvi put je napravio akciju na Fruškoj gori posebno namenjenu deci, a ove godine uverili smo se da prošlogodišnji odziv nije bio slučajan i da za planinarske ture za decu i u ravnom Sremu itekako ima interesovanja.

Bilten Putnik, jesen 2022.

Jesen je uveliko stigla i kalendarski i meteorološki, ali smena godišnjih doba je kompletna tek sa novim brojem biltena Putnik. Ove jeseni se elektronsko glasilo Planinarskog saveza Vojvodine nalazi pred čitaocima već 120. put, a u novo izdanje je kao i uvek prepuno planinarskih i avanturističkih priča sa svih meridijana.

Oni koji ga već nisu pročitali ranije, u jesenjem Putniku (između ostalog) mogu naći i moj članak o Bastionskoj transverzali u okolini Zaječara, koju smo letos prešli u cugu. U nastavku sledi taj prilog.

Kajmakčalan, mit koji traje. (Juče i danas. Septembar i magla.)

Kopnena granica Grčke proteže se dužinom od preko hiljadu kilometara teško prohodnim planinama koje kao prirodni bedem dele najjužniju balkansku državu od njenih severnih suseda.

Najviša od tih pograničnih planina stoji na međi sa današnjom Severnom Makedonijom. Treća najviša planina Grčke - Voras (ili Nidže, kako je zvana sa suprotne strane granice), daleko je poznatija po imenu svog najvišeg vrha koga jednako zovu i Grci i Makedonci - Kajmakčalan.

Zavidne visine od preko dve i po hiljade metara iznad mora, vrh Kajmakčalan ipak nije značajan u planinarskom smislu koliko predstavlja mesto istorijskog hodočašća, kao poprište jedne od najslavnijih epizoda srpske istorije - Kajmakčalanske bitke.

Tornička Bobija i par vidikovaca (filozofsko-boemsko-pragmatična tura)

Nekim planinarima bitne su samo brojke. Nadmorska visina vrha, kilometraža staze, metri uspona. Što više to bolje. Moram da priznam da sam i sâm nekad govorio da mi se ne isplati da ustajem iz kreveta za manje od petnaest kilometara šetnje.

Ali, planinarenje nisu samo vrhovi i vidikovci, pa ni staze između njih koje ih spajaju. Često je od onoga gde si bitnije s kim si. 

Da mi je pre par godina neko rekao da ću u jednom danu voziti preko petsto kilometara zbog sedam i po kilometara pešačenja, rekao bih mu da nije normalan. Do pre par godina bio bih duboko ubeđen da nije vredno tolikog truda.

Baš takav jedan dan proveli smo na Bobiji (i u putu do nje), u sjajnom društvu. I itekako je vredelo.