perpetuuM Mobile: Oni na kojima svet ostaje: Fruška gora za decu, oktobar 2022.

7. 10. 2022.

Oni na kojima svet ostaje: Fruška gora za decu, oktobar 2022.

Poslednjih godina u Srbiji je sve popularniji boravak u prirodi, pogotovo planinarenje kao aktivnost dostupna praktično svakome. Ali, iako planinarskih društava i udruženja ima sve više, još uvek nema baš mnogo onih koji ciljano rade sa najmlađom populacijom.

U oktobru 2021. godine planinarski klub Borkovac Ruma prvi put je napravio akciju na Fruškoj gori posebno namenjenu deci, a ove godine uverili smo se da prošlogodišnji odziv nije bio slučajan i da za planinarske ture za decu i u ravnom Sremu itekako ima interesovanja.

Mada ih neki vodiči izbegavaju u širokom luku, organizacija planinarskih akcija za decu suštinski se ne razlikuje previše od organizacije akcija za odrasle.

Prilikom planiranja ovakvih tura najbitnije je imati na umu da su deca u svakom smislu mali ljudi i izbeći zamke potcenjivanja i preterivanja.

Deca jesu sitnija, slabija, manje izdržljiva od (nekih) odraslih, ali to ne znači da ih treba voditi samo na vrlo kratke staze, bez ikakvih izazova. Deca lakše gube pažnju i fokus od odraslih, ali to ne znači da im treba priređivati iznenađenja i uzbuđenja na svakom koraku, i ne treba zaboraviti da je mnogo toga što mi smatramo običnim i svakodnevnim njima novo, uzbudljivo i fascinantno.

U tom kontekstu mnogo je lakše planirati staze za decu jer je decu mnogo lakše oduševiti nego odrasle. Caka je samo razmišljati kao dete, jer decu i odrasle ne "rade" iste stvari.

Svaka grana koju treba preskočiti, svaka bara koju treba zaobići (ili još bolje zagacati u nju!), svaki pas koji prati kolonu planinara, neke stvari koje odrasli i ne registruju lako rasplamsaju dečiju maštu.

Na ovogodišnjoj fruškogorskoj stazi za decu prošli smo pored dva manastira - za decu, dve totalno nebitne kućerine. Obišli smo jedan spomenik narodnom heroju - običan betonski blok zgodan za sedenje.

Zato je morala da se "overi" svaka čeka. Nebitno što možda nema nikakvog pogleda odozgo, bitno je popeti se.

Zato je svaka kaljuga bila poligon za takmičenje "ko bolje prelazi prepreke".

Zato se nadugačko pričalo o jednom neuglednom presušenom izvoru, jer "možda će za pet godina ljudi zaboraviti za taj izvor, a mi sad znamo gde je"!

I ove godine najmlađa učesnica akcije

(Foto: Goran Tile Tintor)

Postoji vreme i mesto za sve, a šume i brda su mesto gde decu treba pustiti prosto da budu deca. Ne pokušavati večito da ih nešto naučimo, da im pokažemo kako i zašto se nešto radi. Za to će uvek biti prilike. Decu treba pustiti da sama upijaju prirodu i tako je zavole. Na ovakvim akcijama to je najbitnije.

Jer, oni su ti na kojima svet ostaje. Oni su ti koji će tu prirodu čuvati kad naše vreme prođe.

A da im pružimo iskustvo po njihovoj meri nije toliko teško kao što neki misle. Dovoljno je samo da na kratko razmišljamo kao deca.

A svi smo to pomalo, zar ne?