Iznutra: Državno prvenstvo u planinskom trekingu - Vrdnik 2024

Dani planinara Srbije, najveća smotra srpskih planinara, ove godine su održani na Fruškoj gori, sa Vrdnikom kao središtem dešavanja.

Centralnu manifestaciju u kalendaru Planinarskog saveza Srbije organizovali su zajedničkim snagama planinarska društva Zmajevac iz Vrdnika i Borkovac iz Rume, ali je presudni faktor za izbor sremske planine kao mesta okupljanja planinarskih klubova iz cele Srbije bio veliki jubilej - stogodišnjica organizovanog planinarstva u Vojvodini.

U standardnom programu Dana planinara na koji su svi navikli prethodnih godina - klasične pešačke ture, promocije publikacija, projekcije filmova, tehnički seminari, sportska takmičenja - ove godine ponuđeno je i nešto novo: takmičenje iz planinarskog višeboja, ali je pravo osveženje (u nenormalno toplom vikendu) bila i staza državnog prvenstva u planinskom trekingu, sa nekim deonicama na kojima nikad do sada nisu održavana takmičenja ovog tipa.

Čast da osmisli i sprovede u delo staze za treking pripala je potpisniku ovog teksta, ali naravno zasluge za jednu takvu organizaciju ne mogu da idu samo jednom čoveku - ovogodišnje državno prvenstvo u trekingu iznedrila je cela jedna mala armija ljudi od kojih je svako imao svoju ulogu, bez kojih bi se cela priča srušila kao kula od karata... (Što se nije dogodilo samo zahvaljujući ogromnim količinama štapa i kanapa, i lavovskoj borbi kao u onom crtaću kada patuljci zapinju da udahnu život proleću...)

Vreme bezličnih, otaljanih i naprosto slabo organizovanih planinarskih trka odavno je prošlo, i u poslednje vreme razlike između odličnih i "samo" vrlo dobrih trka čine bukvalno nijanse. Ne bih se usudio da sam sebi dajem ocenu, ali po komentarima koje sam čuo dalo bi se zaključiti da i nije prošlo tako loše...

Lice i naličje Fruške gore (Sremske novine, 12.8.2020.)

Nakon prelaska Fruškogorske transverzale, red je i da (opet) izađemo u Sremskim novinama. Još samo da počnemo da iskačemo iz frižidera...

Šalu na stranu, transverzala je bila samo povod za razgovor u kojem se osvrćem više na neke probleme na našoj Fruškoj gori, od kojih su neki opštepoznati dok o drugima najšira javnost zna malo toga...

Lica i naličja Fruške gore su tema o kojoj bi se mogla napisati čitava knjiga, a kamoli jedan novinski članak, ali to ne bi smelo da nas spreči da je načnemo kad god imamo priliku.

Fruškogorska transverzala 2020. - U cugu!

Sa preko 160 kilometara dužine i 6000 metara ukupnog uspona, Fruškogorska transverzala je najduža i najteža planinarska staza na Fruškoj gori, i jedna od najdužih u celoj Srbiji.

Kao i većina planinarskih transverzala, može se preći iz onoliko etapa koliko kome odgovara, ali je kao poseban izazov među planinarima uvek važilo preći je odjednom, od početka do kraja bez prekidanja, planinarskim žargonom rečeno - "u cugu".

Od otvaranja 1956. godine do danas, Fruškogorsku transverzalu prešlo je nešto više od tri hiljade planinara, a ja sam se na spisak onih koji su je uspešno završili prvi put upisao 2014. godine, o čemu sam svojevremno i pisao. Međutim, želja za prelaskom cele staze "u cugu" ostala je neostvarena - sve do ovog leta!

Skrivena mesta Fruške gore: Tragom kamena oko Vrdnika i Rakovca

Mnogo je stvari koje nas podsećaju na Frušku goru, ali sigurno nikome prva asocijacija na sremsku planinu neće biti - kamen.

Pa ipak, eksploatacija raznih ruda i sirovina koja na nekim mestima traje i danas neizbrisivo je izmenila fruškogorske pejzaže, a kontrasti koje ovi kameni ožiljci prave sa šumovitim brdima često stvaraju neverovatne prizore, od kojih su neki zaista dostojni divljenja...

Osmomartovski susreti: Rano proleće na Fruškoj gori

Kalendar može da priča šta hoće, ali proleće je definitivno stiglo i kod nas.

Laste i rode se doduše još uvek baškare na godišnjem odmoru, ali zato su svi ostali vesnici proleća tu: sunce, visibabe, fruškogorsko blato i neizbežni Osmomartovski susreti planinara u Vrdniku...

Fruškogorski maraton 2016 (propao pokušaj Ultra ekstremnog... doduše, kako za koga)

Poslednji aprilski vikend jedan je od datuma koji zaljubljenici u prirodu željno iščekuju.

Sa prvim subotnjim zracima sunca mnoštvo nasmejanih lica sa rančevima na leđima upućuje se ka Popovici, nekad maloj fruškogorskoj vikend zoni iznad Sremske Kamenice a danas značajnom prigradskom naselju Novog Sada.

Hiljade planinara, trekera, trkača, atletičara i rekreativaca okuplja jedna ista stvar - poslednjeg aprilskog vikenda održava se Fruškogorski maraton!

Skrivena mesta Fruške gore: U potrazi za oknima vrdničkog rudnika

Vrdnik je jedno od najznačajnijih naseljenih mesta na Fruškoj gori. Danas drugo naselje po broju stanovnika u opštini Irig, poznat je kao banjsko lečilište sa termalnom vodom, turistički i rekreativni centar sa brojnim izletištima i planinarsko-pešačkim stazama, kulturno-istorijsko središte gornjeg Srema sa fortifikacionim i sakralnim spomenicima koji datiraju od srednjeg veka naovamo...

Međutim, od početka XIX pa do druge polovine XX veka Vrdnik je bio najpoznatiji po rudniku mrkog uglja, jednom od najstarijih rudnika uglja na prostorima Jugoslavije.

Iako je rudnik zatvoren pre skoro pola veka, ulazi u pojedina okna vidljivi su i danas, ako znate šta tražite. Vredi li ih videti, prilično je diskutabilno, ali avantura u potrazi za njima vredi. Itekako.

Ultra ekstremna uživancija (Fruškogorski maraton na 125 kilometara)

O Fruškogorskom maratonu ne treba trošiti previše reči. Najveća planinarska manifestacija kod nas već decenijama okuplja hiljade zaljubljenika u prirodu i pešačenje, od pre nekoliko godina poslednjeg vikenda u aprilu.

Iako je prošle godine delovalo da bi ova lepa tradicija mogla da se prekine, ne samo da je i ove godine maraton održan, već su uvedene i neke nove staze. Najzahtevnija od svih, Ultra ekstremni maraton, po dužini i težini ubedljivo je na prvom mestu od svih maratonskih staza na Fruškoj gori ikada.

Na 125 kilometara okušalo se oko 150 maratonaca, od kojih je jedva jedna trećina i stigla do cilja, što sasvim dovoljno govori o ozbiljnosti jedne ovakve staze.

Od Venca sve do Rume...

Decembar je mesec sumiranja godišnjih utisaka, pa je tako red i da se (zvanično) zatvara planinarska sezona... Za poslednju ovogodišnju akciju izbor je pao na južne padine Fruške gore, u udruženoj izvedbi rumskih i subotičkih planinara.

Vreme odlično, društvo još bolje a raspoloženje kakvo se samo poželeti može. Postoji li bolji način da se oprostimo od tabananja po brdima i dolinama za ovu godinu?

Fruška gora za početnike: Vrdnička kula

Na jednom istaknutom bregu iznad banje Vrdnik u podnožju Fruške gore, na 383 metra nadmorske visine, nalaze se ostaci srednjovekovnog utvrđenja za koje se ne zna pouzdano ni ko ga je podigao ni kada. Iako ruinirana, prostorom još uvek dominira impozantna branič-kula, jedina građevina ovog tipa na teritoriji Srema, koja se može videti izdaleka i po kojoj se cela ruševina obično naziva samo Vrdnička kula.

Sa vrha brda pruža se izuzetan pogled na Vrdnik i okolinu, a po dobroj vidljivosti čak i do Cera i Avale. Do skoro nepristupačna i zarasla u šumu, Vrdnička kula je dugo bila gotovo nepoznata u širim okvirima, ali u poslednje vreme, uređivanjem pristupnih puteva i staza, postaje jedno od omiljenih fruškogorskih izletišta.