Homolje iz prvog plana: Ježevac, Kozjim grbom

Mnoge planine u Srbiji, ma koliko pitome, imaju tu jednu stazu o kojoj se raspredaju prave planinarske bajke. Nazvali ih napornim, zahtevnim ili opasnim, zajedničko im je to što su navodno nedostupne baš svima, pa tako planinari koji i pričaju o njima te preuveličane priče dižu sebi rejting u očima drugih, koji su se na iste vrhove penjali nekim lakšim, "običnijim" stazama.

Ta svojevrsna planinarska mitologija obuhvata uspone na Rtanj preko Sitne stene, na Kablar preko Noževa, na Stolove iz doline Ibra, ali i na Ježevac, jedan od najomiljenijih vrhova Homoljskih planina, preko stenovitog grebena koji lokalci zovu Kozji grb.

Za stazu preko Kozjeg grba planinari često kažu da je izuzetno strma, divlja i u većem delu godine prepuna otrovnih zmija, pa zato nije ništa čudno što za uspon na Ježevac obično biraju neke druge pravce. Ali, u kasnu jesen i suvi deo zime, kad se nabujalo rastinje povuče a gmizavci uđu u stanje brumacije, uspon na Ježevac Kozjim grbom prava je planinarska poslastica - kratka staza za kratke dane, za pravo planinarsko uživanje.

Staza preko Kozjeg grba zvanično kreće sa na istog mesta gde počinje i najlakši put do vrha Ježevca, kod takozvanog Šetonjskog mosta, to jest na odvajanju za selo Šetonje sa glavnog puta kroz Gornjačku klisuru, odakle se ide kolskim putem uz Mlavu do dobro obeleženog ulaza u šumu.

Međutim, u stazu se može ući i malo uzvodnije, kod "Rajkovog ribnjaka" koji je planinarima najviše poznat kao početna tačka ferate Gornjak. Kad se pređe metalni mostić, restoran i ribnjak se zaobilaze sa desne strane, a ovo bi se ujedno moglo nazvati i najrizičnijom deonicom staze jer je potrebno preći vodu prvo preko dotrajale drvene platforme a zatim prelazom improvizovanim od metalne konstrukcije suncobrana!

(Foto: Zdravko Bikicki)

Od ulaska u šumu staza konstantno ide uzbrdo, oštrim nagibom koji popušta samo na trenutke. Iako nema tehničkih detalja niti posebno nezgodnih mesta, preko petsto metara visinske razlike na tek nešto više od dva kilometra dužine dovoljno govori za sebe.

Pa opet, na samoj stazi se ovoliki uspon i ne oseti, jer pogled sve vreme luta između vrha Ježevca i impozantne gromade Vukana sa druge strane Mlave.

(Foto: Zoran Udovčić)

Kameniti deo grebena Kozjeg grba nije dugačak, i staza ubrzo zamiče u simpatičan šumarak, odakle konačno izbija na glavni greben Ježevca. Ali, to što podloga na kratko prestaje da bude kamenita čini je samo više varljivom, pogotovo po vlažnom vremenu, kada se neki klizavi blatnjavi detalji moraju prelaziti maltene četvoronoške...

Pre izlaska na vrh otvara se još jedan lep vidikovac malo ispod same staze, odakle se otvara panorama ka Vukanu i braničevskoj ravnici koja oivičava Homolje sa severne strane.

Na najvišoj tački Ježevca postaje jasno zašto mnogi planinari vole krilaticu "tek na vrhu vidiš svrhu" - retko koji planinski venac u Srbiji obiluje tačkama sa prelepim pogledom kao Homoljske planine, a pogled sa Ježevca jedan je od najširih i verovatno najlepših na čitavom Homolju.

Nije teško shvatiti zašto je Ježevac jedan od najposećenijih homoljskih vrhova, pogotovo kad se uzmu u obzir i relativno lagane staze koje vode do vrha. Ni staza preko Kozjeg grba, šta god o njoj pričali, nije izuzetak po tom pitanju - to jeste najteža staza za uspon na Ježevac, ali daleko od toga da je zaista teška i zahtevna...

Ježevac (675 m.n.v.)

Nakon predaha na vrhu, u podnožje se možemo vratiti istim putem, ali da bi se slika o Ježevcu zaokružila u celinu bolje je izabrati neku drugu stazu za povratak.

Sa vrha se možemo spustiti na zapadnu stranu, jakim kolskim putem ka selu Šetonje i nazad ka mostu sa kojeg počinje i staza preko Kozjeg grba, ali je verovatno zanimljivija istočna varijanta kroz gustu bukovu šumu kojom se stiže do manastira Gornjak ušuškanog između Mlave i ježevačkih stena.

Loša strana ove druge staze je to što onda od manastira ostaje još najmanje tri kilometra pešačenja nazad do Rajkovog ribnjaka ili Šetonjskog mosta - i to bukvalno samim magistralnim putem! - u slučaju da nemamo mogućnost organizovanog prevoza. Dobra strana je što se posle staze možemo okrepiti i ugrejati u restoranu, pa će nam onda valjda lakše pasti i tabananje duž prometne saobraćajnice...

U nepreglednom prostranstvu Homoljskih planina, Ježevac je vrh koji potpuno zaslužuje svoju popularnost, koju ne duguje samo lakoj pristupačnosti sa glavnog puta već i vanrednom lepotom. A staza preko Kozjeg grba definitivno je najlepši način uspona na Ježevac, pa moglo bi se reći i jedna od najlepših kratkih staza Homolja, i šire.

Iako se ceo uspon i spust sa Ježevca mogu spakovati u jedva desetak kilometara (ili čak manje, i zavisnosti od kombinacije pravaca i početnih i završnih tačaka), za tu avanturu itekako vredi zaputiti se u Homolje.

Kratki zimski dan teško da se može ispuniti na kvalitetniji način.