Homoljski maraton 2018.

Neke planinarske staze, ma koliko slabo promovisane, bez ikakve pompe osvajaju srca planinara. Razlozi za to su različiti, ali u krajevima poput Homolja, gde se maltene na svaku čuku vredi popeti, nije teško shvatiti zašto im se mnogi rado vraćaju.

Jedna od takvih staza je i Homoljski maraton, tradicionalna akcija požarevačkog Vukana koja možda još uvek nije dostigla punu afirmaciju, ali svejedno nikoga od učesnika ne može da ostavi ravnodušnim.

O velikoj stazi Homoljskog maratona pisao sam pre nekoliko godina, posle svog prvog učešća, pa sada neću previše detaljisati.

Utisci o nekim stazama umeju da se promene kako ih bolje upoznajemo ili doživljavamo u drugom svetlu, ali prvobitni odličan utisak koji je na mene ostavio Homoljski maraton nije se praktično nimalo izmenio, pa nema potrebe da se ponavljam.

Osim toga, takav kakav je, znam da je taj opis bar nekima poslužio kao ideja i vodič za posetu nekim od homoljskih vrhova, tako da ga nema smisla dirati, posebno kad se ni sama staza maratona nije od tada menjala.

Vrh Štubej (940 m.n.v.)

Za jednu manifestaciju koja se održava već devetu godinu zaredom, pravo je čudo kako Homoljski maraton nije poznatiji u krugovima ljubitelja trekinga, tim pre što je reč o jednoj zaista odlično trasiranoj i uređenoj stazi, koja u nedostatku Homoljske transverzale (neaktivne zbog obnove već nekoliko godina) predstavlja trenutno najveći presek lepota Homolja u jednoj turi.

Četiri vrha (Štubej, Veliki Vranj, Vrata i Kobilja glava), tri reke (Krepoljinska, Komnenska i Vitovnička), dve pećine (Miucića i Hajdučka), nebrojeno mnogo šuma, livada, zaselaka, samo su neki od motiva koji preporučuju ovu stazu i inspirišu neke nove, buduće izlete.

Vrh Veliki Vranj (884 m.n.v.)

U tri godine između dva obilaska Homoljskog maratona nakupi se u cipelama par hiljada kilometara, pa se lakše uvide neke stvari koje je čovek ranije shvatao samo podsvesno.

Najbitnije od svih: ovo je staza koju su pravili planinari za planinare i nije joj cilj da bilo kome bilo šta dokazuje, a pogotovo ne da bilo kome podilazi.

Izvor Krepoljinske reke

Vrelo Komnenske reke pored Mijucića pećine

Hajdučka pećina

Pa opet, neke glasovitije akcije mogle bi odavde mnogo štošta da nauče, pre svega iz oblasti trasiranja i markiranja za koje danas kao da svako ima neku svoju teoriju, od kojih retko koja zaista dobro funkcioniše i u praksi.

Iako ni staze Homoljskog maratona nisu baš savršeno markirane, mesta za konfuziju skoro da nema. Ili su samo učesnici akcije manje zbunjivi od nekih drugih koji pohode slične staze...

Vrh Vrata (815 m.n.v.), a pogledom na greben Velikog Vranja

Vrh Kobilja glava (778 m.n.v.)

A u tolikom izboru interesantnih lokaliteta za obilazak, čak se ni ne oseti da staza lagano zaobilazi manastir Vitovnicu, svega nekoliko stotina metara od starta (i cilja) u istoimenom selu.

Prošlog puta nije bilo vremena za obilazak manastira, sada je taj propust ispravljen.

Kao i sve ostalo u ovim krajevima, i ovaj spomenik moravske arhitekture (po predanju izgrađen krajem XIII veka) vredi videti, sad da li čisto turistički ili iz verskih razloga, neka svako odluči za sebe...

Polako ali sigurno, Homoljski maraton gradi svoj prestiž u planinarskom svetu, o čemu od broja učesnika slikovitije govori njihova struktura: većinom prekaljeni dugoprugaši, iskusni vodiči, pa i (bez preterivanja) žive legende planinarskih maratona. Sve to bez intenzivne kampanje, po preporuci, i to tako već devet godina.

Ostaje da se vidi da li će sledeće, jubilarno, izdanje maratona biti marketinški jače ispraćeno, ali već sada se može reći da će biti uspešno realizovano kao i dosadašnja. Nebitno koliko bude učesnika. Makar ih bilo deset, ako svi odu kući prezadovoljni, postoji li veći uspeh od toga?

Za one koje interesuje više detalja o stazi, GPS trek velike staze maratona može se preuzeti odavde:
https://www.wikiloc.com/mountaineering-trails/homoljski-maraton-23883263