Lice i naličje Fruške gore (Sremske novine, 12.8.2020.)

Nakon prelaska Fruškogorske transverzale, red je i da (opet) izađemo u Sremskim novinama. Još samo da počnemo da iskačemo iz frižidera...

Šalu na stranu, transverzala je bila samo povod za razgovor u kojem se osvrćem više na neke probleme na našoj Fruškoj gori, od kojih su neki opštepoznati dok o drugima najšira javnost zna malo toga...

Lica i naličja Fruške gore su tema o kojoj bi se mogla napisati čitava knjiga, a kamoli jedan novinski članak, ali to ne bi smelo da nas spreči da je načnemo kad god imamo priliku.

Fruškogorska transverzala 2020. - U cugu!

Sa preko 160 kilometara dužine i 6000 metara ukupnog uspona, Fruškogorska transverzala je najduža i najteža planinarska staza na Fruškoj gori, i jedna od najdužih u celoj Srbiji.

Kao i većina planinarskih transverzala, može se preći iz onoliko etapa koliko kome odgovara, ali je kao poseban izazov među planinarima uvek važilo preći je odjednom, od početka do kraja bez prekidanja, planinarskim žargonom rečeno - "u cugu".

Od otvaranja 1956. godine do danas, Fruškogorsku transverzalu prešlo je nešto više od tri hiljade planinara, a ja sam se na spisak onih koji su je uspešno završili prvi put upisao 2014. godine, o čemu sam svojevremno i pisao. Međutim, želja za prelaskom cele staze "u cugu" ostala je neostvarena - sve do ovog leta!

U gostima kod Kusturice: Andrićgrad

Komercijalni uspeh etno-sela Drvengrad na Mokroj gori snažno je uticao na stvaranje slike o Emiru Kusturici kao zaštitniku i promoteru srpske baštine i tradicionalnog graditeljstva, mada bi se o kulturno-istorijskim vrednostima (ili nedostatku istih) ovog njegovog suštinski turističkog kompleksa itekako dalo raspravljati.

Osokoljen brojnim pohvalama, ne obazirući se na još brojnije kritike, proslavljeni režiser ubrzo je predstavio svoj sledeći graditeljski poduhvat - grad od kamena posvećen Ivi Andriću - Kamengrad iliti Andrićgrad.

U gostima kod Kusturice: Drvengrad

Neka od najživopisnijih ruralnih područja Balkana nalaze se u zapadnoj Srbiji. Mnogo pre nego što je seoski turizam postao "in", razbijena sela Tare, Zlatibora i južnog Podrinja sa kućicama strmih krovova, od kamena i drveta, bila su motiv razglednica sa lepotama Srbije.

Početkom ovog veka pojava "etno sela" doživljava pravi procvat, a turistički kompleksi koji sa manje ili više uspeha dočaravaju duh narodnog graditeljstva niču i gde im je mesto i (češće) gde nije... 

Drvengrad, smešten na Mokroj gori, tačno između Tare i Zlatibora, jedna je od najpoznatijih destinacija ovog tipa. Ali, da li to što je neka destinacija poznata znači automatski i da je vredna posete?

Mučanj (bez mučenja?)

"Oj Golijo gola li si, oj Javore jadan li si, aoj Mučnju mučan li si, teško nama među vama", peva narodna pesma iz okoline Ivanjice.

Reklo bi se iz ovih stihova da žitelji ovog kraja baš i nisu naročito oduševljeni planinama koje ih okružuju, ali taj zaključak bi bio daleko od istine.

Ivanjičani su zapravo vrlo ponosni na prirodne lepote u svojoj blizini, pa često umeju da kažu i da je pogled sa Mučnja jedan od najlepših u Srbiji. Koliko je to tačno, uverili smo se i sami.