Željin: Zapostavljeni čuvar Župe

Planine Kopaoničke grupe, koje zauzimaju oblast između Zapadne Morave, Ibra i Rasine, oivičen krugom koji opisuju Kraljevo, Raška, Brus, Aleksandrovac i Vrnjačka Banja, prostor su ogromnih kontrasta. Na ovom potezu smestili su se neki od najposećenijih turističkih centara u Srbiji, ali i divlja i pusta prostranstva bez ikakvih naznaka savremene infrastrukture.

Planina Željin u samom centru ove grupacije po mnogo čemu je svojstvena i sama po sebi protivrečna - o njenim bespućima raspredaju se legende teško razlučive od stvarnosti, dobro znane svima u njenoj okolini, a opet žiteljima samo malo daljih mesta potpuno je nepoznata; do njenih vrhova stiže se relativno lako a pogledi se pružaju na sve strane sveta, pa ipak se stiče utisak da je izletnici retko posećuju i nekako zapostavljaju...

A Željin, čuvar Aleksandrovačke Župe, sa svim svojim vrednostima - od kojih se većina može upoznati tokom jedne dnevne ture - zaslužuje da bude nezaobilazna stanica pravih ljubitelja prirode.

Vojvođani se ne penju samo na bundevu (Sremske novine, 22.5.2024.)

Članak objavljen u Sremskim novinama povodom stogodišnjice organizovanog planinarstva u Vojvodini, zasnovan uglavnom na mom tekstu koji je ispratio memorijalnu akciju "Osnivačima u spomen" od 12. maja 2024. godine, sa par novih izjava.

Nisam odlučivao o naslovu, ali zanimljivo je da se može tumačiti na dva jednako ispravna načina, kao "Vojvođani se ne penju samo na bundevu, nego i na planine" ali i "Vojvođani se samo još na bundevu nisu popeli"...

U članku se potkrala i jedna štamparska greška - prva planinarska organizacija u Vojvodini je ipak osnovana 1878. a ne 1787. godine kako piše u tekstu; u tom slučaju bilo bi to prvo planinarsko društvo ne samo u Vojvodini i Srbiji, nego u celom svetu... A toliko progresivni ipak nismo.

Vek planinarstva u Vojvodini: Osnivačima u spomen

Dve hiljade dvadeset četvrta je godina velikog jubileja vojvođanskih planinara, u kojoj se obeležava vek planinarstva u Vojvodini - sto godina od osnivanja prvog planinarskog društva na teritoriji današnje Vojvodine!

Ovim značajnim povodom Planinarski savez Vojvodine organizuje ili učestvuje u organizaciji više prigodnih manifestacija tokom čitave godine. Pored tradicionalnih pokrajinskih akcija, glavni događaji kojima će biti obeležena stogodišnjica biće svečana skupština PSV u septembru Novom Sadu, Dani planinara u junu u Vrdniku (u direktnoj organizaciji PSD Zmajevac iz Vrdnika i PK Borkovac iz Rume), a kao centralna planinarska akcija direktno posvećena jubileju na Fruškoj gori je u nedelju, 12. maja održana pešačka tura pod sloganom "Osnivačima u spomen".

Akcija "Osnivačima u spomen", u direktnoj organizaciji PD Vilina vodica iz Bukovca i PSD Poštar iz Novog Sada, oživela je sećanje na planinarski izlet održan na Đurđevdan 1924. godine, na kom je doneta odluka o osnivanju planinarskog društva "Fruška gora", prvog samostalno organizovanog planinarskog udruženja u Vojvodini, a stopama osnivača pešačilo je - simbolično - oko sto planinara.

100 milja Istre

Trke duže od sto kilometara sve su popularnije i kod nas i u okruženju, i iz godine u godinu privlače sve više učesnika, od prekaljenih sportista do rekreativaca u iole boljoj kondiciji.

Ipak, posebno mesto u svetu ultramaratona zauzimaju trke na sto i više milja. Dok ovako dugačke trke u Srbiji još uvek ne postoje, bar ne u trail varijanti, mnogi naši trkači redovni su na ovakvim manifestacijama širom Evrope, a jedna od najomiljenijih takvih staza za trkače iz Srbije je 100 milja Istre.

Kao najstarija i najduža trail trka u Hrvatskoj, 100 milja Istre je od 2013. godine do danas izgradila prestižan imidž, sa sve više elitnih takmičara iz celog sveta i vrhunskim brendovima među sponzorima, dok je po povoljnom rasporedu visinske razlike na stazi i relativno komotnim vremenskim limitima pogodna i za početnike na ovakvim distancama, pa nije neobično što je mnogima upravo ova staza izbor za ulazak u "Klub 100M".

Atraktivna, raznovrsna, teška ali ispunjavajuća, 100 milja Istre je trka koja kombinuje neverovatnu paletu pejzaža - od morskih obala do krševitih planinskih vrhova, kroz šume, livade i ulice srednjovekovnih gradova - sa odličnom organizacijom i toplim gostoprimstvom, i kao takva apsolutno zaslužuje status koji uživa među ljubiteljima dugoprugaških staza.

Kanjon reke Gradac

Proleće, kad se priroda budi a snegovi sa planina počnu da se tope i napajaju reke, voda na kratko postaje najizraženiji element u prirodi čak i tamo gde je inače u drugom planu. Zato je proleće pravo vreme za posete mestima bogatim vodom, koja se u druga godišnja doba ne mogu doživeti u takvom intenzitetu.

Kanjon reke Gradac u okolini Valjeva omiljeno je izletište lokalaca, ali i ljubitelja prirode iz cele Srbije, kojima ovaj relativno mali prostor praktično na samom obodu grada nudi pregršt zanimljivosti i mogućnosti za provođenje slobodnog vremena van gradske vreve.

Mesta za kampovanje, odmaranje i roštiljanje, pešačke staze, vidikovci, pećine, arheološka nalazišta, kulturno-istorijske znamenitosti, samo su neki od sadržaja među kojima će svako od posetilaca ovog predela izuzetnih odlika pronaći nešto po svojoj meri...