Memorijal Ignjata Pavlasa

Tradicionalne planinarske akcije mogu se rangirati na više načina: od najstarijih ka najmlađim, od najmasovnijih do najmanje posećenih... Ali, neke imaju višestruki značaj koji nadilazi puke numeričke pokazatelje i kao takve često se mogu posmatrati samo u sopstvenom kontekstu, bez poređenja sa drugim manifestacijama.

Takvo posebno mesto u kalendaru tradicionalnih akcija Planinarskog saveza Vojvodine ima Memorijal Ignjata Pavlasa - manje zbog toga što ova akcija otvara planinarsku sezonu u Vojvodini, a više zato što je posvećena sećanju na čoveka koji se smatra utemeljivačem vojvođanskog planinarstva.

Skrivena mesta Fruške gore: Rakovačka Gradina, Dumbovačka pećina, stari beočinski kop

Posle toliko godina lutanja njenim stazama, neko bi pomislio da bi Fruška gora mogla da prestane da nas inspiriše. Ali kako bi uopšte nekome mogla da dosadi kad su njena brda prepuna skrivenih mesta za koja malo ko zna, a sigurno i nekih koja još čekaju da budu otkrivena?

Kad planinari pričaju o malo poznatim lokalitetima na Fruškoj gori, obično su to neka mesta daleko od dometa prosečnog izletnika, ali ipak pravim poznavaocima fruškogorskih staza dobro znana. U ovoj turi obilazimo neke zanimljivosti koje se zaista retko posećuju, mada su dostupne praktično svima.

Ne zato da bismo pokazali kako poznajemo sremsku planinu bolje od nekog drugog (mene lično apsolutno ne interesuju takva nadmetanja), već da bismo neke njene male tajne približili drugima, da svi zajedno upoznajemo Frušku goru da bismo je više voleli.

Svi putevi vode na Frušku goru: (Brankovac - Dumbovački potok - Rim - Beočin - Crveni čot)

Globalna pošast zvana korona još uvek nije prošla, ali je kretanje (bar po Srbiji) ponovo dozvoljeno. Posle dva meseca sedenja kod kuće, planinari su jedva dočekali da se dokopaju prirode. A gde će Sremci drugde nego na Frušku goru?

Početak proleća na fruškogorskim potocima

Već sedmu godinu zaredom, PD "Naftaš" iz Novog Sada povodom Svetskog dana vode (22. mart) organizuje krajem marta planinarsku akciju "Potoci i vodopadi Fruške gore". Ove godine zalomilo se da to bude baš na prvi dan proleća. Staza sa startom u Beočin Selu zamišljena je tako da obilazi neka zanimljiva skrovita mesta ove male, ali vodom vrlo bogate planine.

Budući da većina običnih izletnika nije ni svesna koliko se izvora i vodenih tokova krije duboko u nedrima jedine sremske planine, uglavnom daleko od utabanih i markiranih staza, ova akcija je za kratko vreme postala vrlo popularna, a ove godine je učestvovalo preko dvesta planinara svih godišta iz svih krajeva Vojvodine, i šire.

Mračni turizam: Napuštene arhitektonske lepote Srema

Dok pravoslavni vernici u Srbiji 31. oktobra obeležavaju dan Svetog Luke, ostatak sveta proslavlja "Noć veštica" (engl. Halloween), komercijalizovani praznik strave i užasa potekao iz paganskih običaja. Opšta popularizacija Noći veštica, naročito u Americi, poprima takve razmere da se poslednjih godina ceo oktobar naziva Halloween Season. Shodno tome, mediji se bukvalno takmiče u objavljivanju priloga posvećenih zabavnim temama sa primesama horora, od kojih su česte i priče o "kućama duhova": napuštenim objektima gotske, viktorijanske ili (u SAD) kolonijalne reminiscencije.

Slični tekstovi u ovo doba godine pojavljuju se i kod nas, i to obično kao copy/paste objava sa stranih sajtova. A pored toliko napuštenih i/ili razrušenih objekata oko nas, među kojima ima pravih arhitektonskih bisera, stvarno je sramota što su novinari ponekad suviše lenji da izađu iz kancelarije i naprave zanimljivu reportažu, ali je još veća sramota što država dopušta da se neki izuzetno vredni spomenici doslovno raspadaju pred očima posmatrača.

Kako se sistemski problemi teško mogu rešiti, ostaje nam samo da na neke od ovih zgrada skrenemo pažnju, makar i povodom "Noći veštica". Dalje u tekstu biće reči o nekoliko ovakvih objekata u Sremu, uz napomenu da ovo nikako nisu sve napuštene zgrade Srema, a kamoli Vojvodine i Srbije. 

Osim geografske odrednice i izgleda koji bi vrlo lako mogao da se utopi u scenografiju nekog filma strave i užasa, zajedničko za sve zgrade prikazane u tekstu jeste da su nisu devastirane namernom akcijom (kao npr. ratnim dejstvima) već nemarom društva, a neke od njih prate i prilično mračne priče.