Prema nekim istraživanjima, prosečan životni vek jednog sajta na internetu iznosi oko dve i po godine, a među sajtovima sa najkraćim očekivanim trajanjem su blogovi - tek nešto više od godinu dana.
Jedanaesti januar je za mene značajan datum iz mnogo razloga, između ostalog i zbog toga što sam na taj dan započeo avanturu zvanu perpetuuM Mobile blog, koja traje evo već punih deset godina!
Da budem iskren, u početku nisam imao skoro nikakvu viziju kako bi taj blog trebalo da izgleda i čemu bi sve trebalo da bude posvećen. Prvih godina bilo je tu sadržaja koji su meni bili zanimljivi ali za koje sada znam da realno malo koga drugog interesuju (pre svega arhitektura i istorija umetnosti; čovek se uči dok je živ), da bi blog postepeno prerastao u planinarsko-pešačko-putopisnu hroniku sa akcentom na doživljaj iz prve ruke, bez senzacionalizma, bez maske, bez filtera; na internetu ionako ima previše stranica koje šminkaju realnost do neprepoznatljivosti.
Ne znam da li je i koliko blog promenio moj život, ali je sigurno da sam zahvaljujući celoj toj priči upoznao mnogo dobrih ljudi i posetio mnogo lepih mesta za koje verovatno nikad ne bih ni čuo da se nisam na ovaj način otvorio za neke nove vidike. Ne smatram sebe uspešnim blogerom (ne smatram sebe ni stvarno dobrim blogerom što se toga tiče), ali smatram za uspeh to što s vremena na vreme sretnem nekoga kome ovo što radim zaista znači nešto, u bilo kom smislu. I zadovoljan sam, ako se to računa.
Hvala svima vama koji sve ove godine činite da ova priča traje. Nikad nisam pisao samo zbog publike, ali bez čitalaca bi sve ovo bilo pričanje u prazno, a praznih priča je na internetu ionako previše.
Razmišljao sam i o nekom prigodnom poklončiću za ovu priliku, ali valjda je dovoljno i to što već deset godina dajem sve ovo od sebe, sviđalo se to nekome ili ne. I ne nameravam da prestanem. Opet, sviđalo se to nekome ili ne...
Za prvih deset godina, i još onoliko koliko nas Put bude trpeo.
Поштовани и драги наш блогеру Милане, с в е што ти је твој блог донео описао си у тексту. С в е што је, нама читаоцима (од којих се многи не би ни ''у писму'' усудили да крену стварним стазама којима идеш) донео јесте благодат да уживамо тамо куда нас текстовима водиш, да сазнамо оно што смо одавно требали знати, да се сетимо оног свега што смо забравили и да сазнамо оно што никада не бисмо без твог блога. Зато ти честитамо десетогодишњи јубилеј и желимо ти још бескрајно много текстова. А желимо их нама. Истовремено ти желимо добро здравље и благодати овога света у години у коју улазимо и годинама које ће тек да стигну. Такође ти, из пуног <3, желимо и с в а к у личну и професионалну срећу!!! Волећемо те, поштовати и даље читати, блогеру драги, <3.
ОдговориИзбришиTvoj blog je bio možda i glavni pokretač da se tamo 2017-18 otisnem u istraživanje najpre Fruške gore, a potom i mnogih drugih vrhova i mesta kuda se ređe ide. A onda sam poveo i svoju suprugu i mnoge drugare, koji su se primili na planinarenje i šetnju u većoj ili manjoj meri... Tako da trud i energija koju si uložio u ovo nije uzalud.
ОдговориИзбришиDa ne dužim više, odoh da vidim tu priču o Ježevcu, taj mi je na kraćoj listi. :)
Sledeći put kad me neko bude pitao šta imam od toga što pišem, samo ću pokazati ovaj komentar. Bolja motivacija ne postoji. :)
ИзбришиHvala na poverenju, trudiću se da ga opravdam!