Asenovo kale

Zvonačka banja, nekada jedan od najvećih turističkih aduta jugoistočne Srbije, danas je napuštena i tužna. Svojevremeno velelepno i luksuzno zdanje hotela "Mir", centralnog objekta banje, potpuno je ruinirano, i umesto da vrvi od života kao osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka banja se svela na prolaznu tačku retkih putnika koji se još uvek služe ovim pravcem između Babušnice i Dimitrovgrada.

Iako je obližnji kanjon Jerme poslednjih godina sve popularniji među ljubiteljima aktivnosti u prirodi, tek poneki od planinara koji u ovaj kraj dolaze pre svega zbog Vlaške planine i planine Greben produži i do Zvonačke banje.

Ono što planinare dovodi ovamo nisu ni termalni izvori ni banjski turizam, već ponajviše vrh Asenovo kale, ne toliko poznat ali vrlo atraktivan vrh koji na malom prostoru spaja istorijske i geografske znamenitosti sa tajanstvenošću karakterističnom za ove predele...

U blagodetima termalnih izvora i planinske klime banje na najvišoj nadmorskoj visini u Srbiji uživale su generacije, još od Rimljana naovamo. Već prvih godina XX veka ovde su otvoreni javni termalni bazeni, a prvi objekti za smeštaj izgrađeni su dvadesetak godina kasnije.

Hotel "Mir" otvoren je početkom osamdesetih i objedinio je u sebi funkcije banjskog lečilišta i centra rekreativnog turizma, a otvoreni bazeni sa toplom vodom privlačili su čak i posetioce iz Vojvodine.

Ipak, da bi se upropastilo sve što je ovde građeno decenijama bila je dovoljna jedna posebno nakaradna privatizacija i jedva godinu dana "rekonstrukcije" nakon koje su od hotela ostali samo goli zidovi, od bazena samo betonske kade u zemlji, čak je demontirana i pumpa koja je celo naselje snabdevala pijaćom vodom... U iole normalnim državama za to bi neko debelo odgovarao, u nekima bi letele i glave; u Srbiji - nikom ništa...

Hotel "Mir", ili ono što je od njega ostalo

Asenovo kale

U neka srećnija vremena, gosti hotela mogli su sa velike restoranske terase da gledaju impozantnu stenu sa krstom na vrhu, na suprotnoj obali Zvonačke reke. Mnogima bi se odatle uspon na njen vrh mogao učiniti nemogućim. A zapravo, uspon na Asenovo kale prilično je lagan, ali i ispunjavajuć na mnogo načina.

U stazu do vrha ulazi se sa glavnog puta kroz naselje, praktično odmah naspram odvajanja ka hotelu. Sam pristup sa puta možda nije preterano upečatljiv, ali je cela staza lepo obeležena i markirana, za šta se pre nekoliko godina pobrinula Turistička organizacija Pirota.

Most preko Zvonačke reke preko kog prelazi staza

Staza se odmah strmo spušta do Zvonačke reke (koju još zovu i Blatašnica), i već na par stotina metara od puta stiže se do jednog od najznačajnijih spomenika prirode ne samo ovog kraja nego i cele Srbije - o kojem široka javnost praktično ne zna ništa.

Probijajući se kroz stene, Zvonačka reka useca minijaturni kanjon čija širina na nekim mestima dostiže tek metar i po, što ga čini najužim kanjonom u Srbiji i jednim od najužih u Evropi! Ovaj kanjon popularno se naziva Cedilka, kako neki kažu zato što izgleda kao da se voda cedi između stena...

Kanjon Cedilka

Duž kanjona u litice je usečen uzan put sa nekoliko tunela, kuda je u prvoj polovini prošlog veka išla trasa pruge uskog koloseka do rudnika uglja kod sela Rakita, u podnožju planine Ruj (kojoj pripada i vrh Asenovo kale). Rudnik je zatvoren početkom šezdesetih, a nedugo potom uklonjena je i pruga, od koje danas postoje samo fragmenti...

Nedaleko od kanjona Cedilka nalazi se i izvor prozaičnog imena Slonovo dupe. Nažalost, meštani kažu da poslednjih godina nema vode, pa mu je zato i pristup zarastao u žbunje i korov...

Put ka vrhu Asenovo kale vodi dalje između razbacanih kuća, od kojih u retko kojoj ima života... Put je širok i jak i lako ga je pratiti, jedina dilema može se pojaviti na račvanju posle poslednjih kuća u dolini, odakle kreće pravi uspon.

Jači kolski put nasut sitnijim kamenom nastavlja pravo i penje se blaže kroz zaselak Jasenov del, dok se desno odvaja slabiji zemljani put koji se postepeno pretvara u običnu stazu, i do vrha je nešto kraći ali i nešto strmiji.

Ako biste pitali nekog lokalca koji put da odaberete, rekli bi vam da nikako ne idete ovim desnim, ali nema razloga za bojazan da ćete na tom putu zalutati ili - citiraću jednog domaćeg čiču - "najebati". Naprotiv, do ispod samog vrha stiže se lako i brzo, a i na planinarenju je uvek lepše ići kružnom stazom nego istim putem i gore i dole.

Kojim god putem krenuli, na kraju se izbija na malu zaravan na kojoj se nalaze jedan repetitor i jedna drvena senica, idealna za predah pre same završnice uspona.

Odavde do vrha ima nekoliko stotina metara, uglavnom po stenovitom terenu, sa nekoliko malo strmijih deonica obezbeđenih sajlom ali bez pravih tehničkih detalja. Eventualno bi po vlažnom vremenu ovaj deo staze mogao da bude problematičan zbog klizanja, ali ni tada se ne bi mogao nazvati zaista opasnim...

Desnim putem

Sam vrh Asenovo kale čini jedan mali plato sa kojeg se pruža izvanredan vidik na sve strane sveta, pre svega na neposrednu okolinu i dolinu Zvonačke reke sa Zvonačkom banjom i selom Rakita, a zatim i na planine šireg okruženja, od kojih su najupečatljivije Ruj, Greben i Vlaška planina.

Nažalost, s obzirom na to da je Asenovo kale dosta niže od većine okolnih vrhova, pogled ne može da se probije i dalje, ali su i pored toga panorame sa vrha zaista fascinantne. Zato nimalo ne čudi podatak o strateškom značaju koji je ovaj vrh imao u srednjem veku.

Pred završnicu uspona

Jedan od detalja sa sajlom

Najviša tačka vrha Asenovo kale (1033 m.n.v.)

Legenda kaže da je za vreme vladavine Jovana Asena II, najznačajnijeg bugarskog cara čija država je sredinom XIII veka zauzimala više od pola Balkana, na ovom vrhu podignuto utvrđenje odakle je kontrolisan put kroz dolinu Zvonačke reke. Ostaci zidina danas su jedva uočljivi, ali je ime Asenovo kale preživelo do današnjih dana.

Druga teorija tvrdi da su utvrđenje prvobitno podigli Srbi, a da je nazvano po jasenu koji se može zateći u ovim šumama, te bi pravo ime tvrđave trebalo da glasi Jasenovo kale, čemu u prilog ide i zvanično ime zaseoka Jasenov del nedaleko od vrha.

Prava istina gubi se u magli vremena, u predelima u kojima se srpska i bugarska istorija nerazdvojivo prožimaju i prepliću...

Ostaci zidina

Na samom vrhu nema nikakvog obeležja, a zanimljivo je da se krst koji se vidi iz podnožja zapravo nalazi na jednoj nižoj istaknutoj koti.

Do krsta je malo teže doći nego do samog vrha, ne toliko zbog relativno zahtevnijeg pristupa koliko zbog šiblja u koje je staza urasla... Ipak, svaka ogrebotina se itekako isplati jer je pogled u dolinu od krsta još upečatljiviji nego sa vrha, ako je to ikako moguće...

U jednom kraju ovako prebogatom znamenitostima, Asenovo kale nije ni deseta asocijacija na idealan planinarski izlet, ali to ne znači i da ovaj vrh ne zaslužuje da bude destinacija za sebe, a ne samo usputna stanica na zvučnijim turama u okolini.

Ono što može biti presudna informacija onima koji vole pogled sa planine, ali ne i previše tabananja, jeste da su se sve ove lepote nekako stisle u jedva nekoliko kilometara od Zvonačke banje.

Od ulaska u stazu do vrha ima jedva četiri kilometra, a sa povratkom dužim putem preko Jasenovog dela ceo krug nema ni celih deset! Za agilniju ekipu, dovoljno za jedno lepo ispunjeno prepodne.

Pogled na kanjon Jerme sa spuštanja ka Jasenovom delu

Jasenov del

Još kad bi u Zvonačkoj banji nešto i radilo da se posle staze može otići na ručak ili barem samo hladno osveženje (bazen bi već bio čisto bahaćenje!), bio bi to definitivno jedan od najispunjenijih izleta koji jugoistok Srbije ima da ponudi...

A s obzirom na najavljenu obnovu hotela "Mir" i revitalizaciju banje, možda ćemo nekad uskoro imati priliku da isprobamo i takav aranžman. Vredelo bi.

Za one koji bi hteli da i sami uživaju u ovim skrajnutim lepotama, evo ga i GPS trek cele staze (uključujući i stazicu do krsta: https://www.wikiloc.com/hiking-trails/zvonacka-banja-cedilka-asenovo-kale-80065408