Međutim, pre nego što je međunarodnim dogovorom utvrđena jedinstvena širina koloseka od 1435 milimetara, širom Evrope (a i u nekim delovima današnje Srbije) postojale su različite pruge, uglavnom užeg koloseka.
Železnica uskog koloseka za redovan saobraćaj danas je stvar prošlosti, lokomotive i vagoni su postali muzejski eksponati, a od ukupno šest muzeja posvećenih isključivo železnici uskog koloseka u Evropi, jedan se nalazi i u Srbiji - Železnički muzej uzanog koloseka u Požegi.
Železnica uskog koloseka za redovan saobraćaj danas je stvar prošlosti, lokomotive i vagoni su postali muzejski eksponati, a od ukupno šest muzeja posvećenih isključivo železnici uskog koloseka u Evropi, jedan se nalazi i u Srbiji - Železnički muzej uzanog koloseka u Požegi.
Železnički muzej uzanog koloseka nalazi se odmah pored železničke stanice u Požegi.
Formalno predstavlja deo Železničkog muzeja u Beogradu, ali zapravo je idejno čedo jednog čoveka - Stojana Stamatovića, dugogodišnjeg šefa požeške stanice, koji je većinu zbirke godinama sakupljao obilazeći napuštene železničke objekte i otpade, ali nažalost nije i doživeo svečano otvaranje muzeja u aprilu 1990. godine.
U sklopu muzeja nalazi se više od 500 autentičnih eksponata, od kojih su svakako najznačajniji lokomotive i vagoni, napravljeni za kolosek širine 600, 760 i 1000 milimetara.
Zbirka broji ukupno deset lokomotiva, od kojih je osam izloženo u muzeju a dve se nalaze u turističkom kompleksu "Šarganska osmica" na Mokroj gori.
 |
| Lokomotiva "Rama" |
Najvredniji eksponat muzeja je nemačka lokomotiva "Rama", proizvedena 1873. godine, koja predstavlja raritet svetskog značaja.
"Rama" važi za jednu od najstarijih parnih lokomotiva u voznom stanju, a uz to je i jedini sačuvani primerak jedne od prvih serijski proizvedenih lokomotiva u svetu!
Lokomotiva koja se danas nalazi u požeškom muzeju saobraćala je po Bosni, po povlačenju iz službe dugo je bila parkirana na železničkoj stanici u Beogradu, a početkom šezdesetih godina prošlog veka garažirana je u Vrdniku, gde se nalazila sve do 1983. godine kada je premeštena u Požegu i detaljno reparirana.
Lokomotiva koja se danas nalazi u požeškom muzeju saobraćala je po Bosni, po povlačenju iz službe dugo je bila parkirana na železničkoj stanici u Beogradu, a početkom šezdesetih godina prošlog veka garažirana je u Vrdniku, gde se nalazila sve do 1983. godine kada je premeštena u Požegu i detaljno reparirana.
Od tada do danas, Nemci su više puta nudili astronomske sume za njen otkup, ali na njihovu žalost "Rama" je ipak ostala u Srbiji.
 |
| Lokomotiva "Kostolac" |
 |
| Lokomotiva "Kralj Srbije" |
Slično putešestvije doživela je i najstarija lokomotiva proizvedena na Balkanu. Ručno sastavljena u bravarskoj radionici rudnika u Majdanpeku 1882. godine, zvanična je nazvana "Kralj Srbije" a nezvanično "Milan", po Milanu Obrenoviću koji je krunisan za srpskog kralja iste godine.
Uprkos raširenom mišljenju, prva balkanska lokomotiva nije vukla prvi srpski putnički voz, već je korišćena u internom saobraćaju u majdanpečkom rudniku.
Uprkos raširenom mišljenju, prva balkanska lokomotiva nije vukla prvi srpski putnički voz, već je korišćena u internom saobraćaju u majdanpečkom rudniku.
Odmah nakon izgradnje ove lokomotive u istoj radionici je po ugledu na nju napravljena još jedna, koja je nazvana "Natalija" po tadašnjoj kraljici Srbije. Međutim, dok je "Milan" preko Beograda i Vrdnika na kraju dospeo do muzeja u Požegi, "Natalija" je svoj radni vek završila - u starom gvožđu...
 |
| Lokomotiva Prvog partizanskog oklopnog voza |
Pored ove dve najznačajnije lokomotive, zanimljive su i parnjača "Kostolac" (zbog dva dimnjaka prozvana i "Dvoglava aždaja"), proizvedena 1916. godine u dalekoj Filadelfiji, kao i lokomotiva Prvog partizanskog oklopnog voza, proizvedena 1923. godine.
U muzeju je izloženo i više vagona, od kojih se posebno ističe blindirani salon-vagon austrougarskog cara Franca Jozefa iz 1897. godine, čiji enterijer je u ono vreme bio sinonim luksuza.
U muzeju je izloženo i više vagona, od kojih se posebno ističe blindirani salon-vagon austrougarskog cara Franca Jozefa iz 1897. godine, čiji enterijer je u ono vreme bio sinonim luksuza.
A pored lokomotiva i vagona, tu su još i razna specijalna železnička vozila: radilice, dresine, probijači snega i slično, a tu su i autentične skretnice, okretnice, pružni prelazi, signali...
 |
| Kopija stanične zgrade |
U sklopu muzeja izgrađena je i replika starinske stanične zgrade, po ugledu na stanicu u Preljini kod Čačka.
Zgrada se sastoji od čekaonice, šalter-sale i dve kancelarije, koje su opremljene originalnim nameštajem i uređajima iz vremena uskih pruga, a služi i kao mini-galerija fotografija vezanih za istoriju železnice na ovim prostorima.
Iako je u evropskim i svetskim okvirima jedan od tek šačice muzeja svoje vrste, Železnički muzej uzanog koloseka u Požegi nije dovoljno poznat ni kod nas, a kamoli među turistima iz inostranstva.
Šteta, s obzirom na to da poslednjih godina (naročito na zapadu) ima sve više zaljubljenika u vozove i železnicu, i to posebno u starinske kompozicije kakve se više ne viđaju na prugama, pa bi ovaj muzej mogao da postane značajan turistički adut Požege i celog ovog kraja, kao što je to već slučaj sa drugim evropskim muzejima železnice uskog koloseka...
Ali, i pored skromne infrastrukture i praktično nikakvog marketinga, Železnički muzej u Požegi je za svaku preporuku, podjednako za strastvene ljubitelje vozova, zaljubljenike u istoriju, ali i one koji samo žele da vide nešto zanimljivo što nemaju prilike da vide svaki dan.
I to ne samo kao usputna stanica!
Нема коментара:
Постави коментар