02/03/2015

Avala Sky Trail


Skyrunning je ekstremni sport nastao devedesetih godina prošlog veka, koji se sastoji od više disciplina u kojima se savladavaju značajne visinske razlike na srazmerno kratkim relacijama u roku kraćem od standardnih rokova za planinarske maratone. Iako Skyrunning nije namenjen samo trkačima, nije ni prilagođen planinarima laganog tempa.

Međunarodna skyrunning federacija odnovana je 2008. godine, a od prošle godine njen deo je i Skyrunning asocijacija Srbije. Ove godine skyrunning sezona otvorena je trkom Avala Sky Trail, koja se organizuje prvi put.

Avala Sky Trail je ambiciozno zamišljena trka, o čemu svedoči jaka promotivna kampanja u medijima, ali i odziv takmičara. Oko 250 planinara i/ili trkača startovalo je ispred planinarskog doma "Čarapićev brest" i otisnulo se nepoznatom stazom u dužini od 16 kilometara sa 900 metara ukupnog uspona, na planini koja od podnožja do vrha jedva ima nešto više od dvesta metara visinske razlike.




To što je staza učesnicima bila nepoznata već u startu je napravilo dosta problema. Standardna planinarska markacija kojom je staza označena lako se zameni za istu takvu na nekim drugim avalskim trasama, pa je već na petsto metara od starta dobar deo takmičara promašio jedno slabije označeno skretanje. Ipak, ni ova greška ni duboko blato ne smanjuju elan i raspoloženje, pa se trka brzo nastavlja u pravom smeru. Ili je bar tako delovalo.




Staza ubrzo kreće u solidan uspon, ali kroz nekakvo granje i šiblje i već počinju da se čuju pitanja šta je to organizator zapravo spremio?

Nakon nekoliko minuta lomatanja uzbrdo, a zatim po klizavoj nizbrdici, grupa od stotinak takmičara upada u ćorsokak. Asfaltni put, markacije nigde na vidiku. Da li se vratiti nazad, da li tražiti drugi put?

Nakon kraćih konsultacija dobar deo takmičara diže ruke od dalje trke. Ubrzo nekako nalazimo pravi put i nastavljamo dalje, a promašeno skretanje pre ili kasnije pronalazi i većina takmičara.

Najveći deo ostatka staze prelazim uz prekaljenog trekera Zokija Vukmanova i dvoje učesnika iz Mađarske koji su s njim u ekipi.

Konfuzija na stazi
Konačno na pravom putu

Daleko od toga da je ovo bilo jedino lutanje i gubljenje na stazi.

Negde kod druge kontrolne tačke jedan deo trkača se vrti u krug; neki trkači su stigli do druge tačke, a nisu se ni pojavili na prvoj. Slično se dešava i na drugim tačkama, tako da su neki trkači prešli mnogo više od planiranih 16 kilometara.

Za ovu konfuziju ne treba kriviti organizatore (jer je staza uprkos svemu bila markirana sasvim solidno), već najviše nedostatak pažnje kod učesnika.

Jedno od pravila skyrunninga je i da ne postoji mapa staze (za razliku od trekinga), tako da je sama trasa iznenađenje za takmičare, ali to iznenađenje je za neke bilo i neprijatno...

Spomenik na mestu gde se 1964. godine srušio avion sa delegacijom
sovjetske armije koja je dolazila na proslavu dvadesetogodišnjice
oslobođenja Beograda, kada je poginuo i čuveni maršal Birjuzov

Iako Avala ne važi za zahtevnu planinu, staza nije laka: jak nagib terena, klizavo blato, debla na stazi, sve to doprinosi uzbuđenjima ali i težini staze... Stiže me polako umor sa Povlena od prethodnog dana. 

Nikako da izađemo na vrh, taman se približimo, pa staza opet krene nizbrdo. Više ni ne idemo istim tempom, i negde kod Tornja grupica se najzad raspada.

Na vrhu (konačno!) srećem još sapatnika, Damjana i Mariju iz Novog Sada, isto iskusne trekingaše, koji se takođe vrte u krug. Nekako ipak nalazimo stazu i konačno se spuštamo do cilja. Šesnaest (realno, minimum 18, no neka bude) kilometara za oko pet sati čini moje najgore vreme u poslednjih mnogo godina, ali zadovoljstvo završetka staze je ipak jači osećaj.

Na cilju saznajem da više od polovine startera nije ni stiglo na cilj; završiti jednu takvu trku, makar i u samom limitu, i to je nekakva pobeda...




Šta reći posle svega? Avala Sky Trail je jedna od onih trka za koje pred kraj kažeš "nikad više", a već kad se završi pitaš se kada će ponovo... Iako organizacija nije bila savršena, propusti nisu bili tako veliki kako je delovalo na trenutke, tako da organizatori ipak više zaslužuju pohvale nego pokude. 

Skyrunning se u Srbiji tek zaukava, a kako će sve to izgledati u budućnosti, ostaje tek da se vidi.



Sa skyrunningom ili bez njega, bilo bi lepo da Avala Sky Trail zaživi kao tradicionalna akcija, jer je u pitanju jedna vrlo zanimljiva, izazovna i kondiciono prilično teška staza na planini koja se inače ne smatra naročito atraktivnom.

A to je sasvim dovoljno za reprizu...



Нема коментара:

Постави коментар