30.11.2014.

Stogodišnjica Kolubarske bitke


Kolubarska bitka je bila najznačajnija bitka između Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Vođena je od 16. novembra do 15. decembra 1914. godine na frontu dugom preko dvesta kilometara, uglavnom oko reke Kolubare. Okončana je uspešnom protivofanzivom srpske vojske protiv brojnije i bolje opremljene austrougarske vojske, a taktička rešenja koja je primenio zapovednik srpske vojske vojvoda Živojin Mišić danas su nezaobilazan predmet izučavanja u vojnim školama širom sveta.

Povodom obeležavanja stogodišnjice Kolubarske bitke, 29. novembra 2014. godine održana je i republička planinarska akcija u organizaciji PSD Ćira iz Lajkovca.

Moram priznati da od ove akcije nisam očekivao ništa spektakularno.

Staza duga 12,5 kilometara i planirano vreme prelaska od celih šest sati obećavali su jednu presporu šetnju po najavljenoj kiši, što nikako nije moje viđenje uživanja u prirodi. Ipak, u nedostatku boljih aranžmana odlučio sam da iskoristim to što je PK Borkovac imao organizovan prevoz...

I, iskreno, dobio sam šta sam očekivao...

Lajkovačka pruga

Prva stvar koja je svima odmah postala jasna je da se na poziv na akciju odazvalo mnogo više ljudi nego što je iko očekivao. Organizatori su planirali oko petsto učesnika, za svaki slučaj odštampali osamsto učesničkih knjižica, a na startu se pojavilo preko hiljadu planinara iz cele Srbije!

Obraz Vojvodine osvetlali su Rumljani (17 kom.), Mitrovčani (15) i Zrenjaninci (5), mada ostalima nije zameriti jer je istog dana u Subotici održana i svečana skupština Planinarskog saveza Vojvodine povodom 90 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini.

Manastir Bogovađa
Crkva Svetog Đorđa iz 1852. godine


Uopšte nisam ljubitelj kratkih a sporih akcija, i uglavnom mi je psihički naporno da razdaljinu koju bih inače prešao za dva sata prelazim za tri puta duže vreme... Mada, istini za volju, ovog puta (pre)dugo vreme prelaska staze nije planirano zbog slabijeg tempa pešačenja već zbog prigodnog programa koji je održan na tri od šest kontrolnih tačaka i zbog nekoliko "uskih grla" na stazi, o čemu malo više kasnije.

Akciju je nadahnutim govorom ispred manastira Bogovađa otvorio predstavnik PSD Ćira, i kolona je krenula uz zvuke srpske trube sa razglasa. Skroman, a efektan početak.

Stari konak manastira Bogovađa, u kom je 1805. godine zasedao
Praviteljstvujušći sovjet - vlada Karađorđeve Srbije


Nije trebalo mnogo vremena do prvih uspona i ubrzo je postalo jasno da ovde nema govora o "zanemarljivoj visinskoj razlici", kako su neki kalkulisali pred akciju.

Nisam imao GPS pri ruci, ali sam siguran da je ovde bilo bar 500 metara uspona i još više silaska, što je bilo sasvim dovoljno da akcija ne bude dosadno ravna. Da li je bilo dovoljno i da ne bude ravno dosadna, već je drugo pitanje...




Prva duža pauza na stazi napravljena je kod reke Ljig, koju je valjalo preći preko improvizovane brane od kamenja - hiljadu ljudi, jedno po jedno, što se naravno i odužilo... Korito reke Ljig nedavno je prošireno i uređeno, ali samo zato što upravo na mestu gde smo pregazili reku treba da prođe trasa novog autoputa Beograd - Čačak, pa će ova tačka već na proleće dobiti potpuno drugačiji izgleda...





Ubrzo nakon prelaska reke, grupa se okupila kod aktivne vodenice Županjac, gde je održana kratka demonstracija pravljenja kukuruznog brašna. Oni koji su hteli, mogli su potom i da kupe sveže samleveno brašno, idealno za pravu šumadijsku proju.




Put je dalje vodio na vrh brda Čovka (272 m.n.v.), koje je bilo strateški značajan položaj srpske vojske tokom bitke. Ovom prilikom je na vrhu podignuto spomen obeležje i posađen mlad hrast. Iskoristio sam priliku da se slikam pored obeležja pre nego što je osveštano, da ne moraju popovi da ga okade dvaput.

Kao okrepljenje služen je vruć čaj, ali i domaća šljivovica. Bitno da je u sportskom duhu...




Posle pauze se produžilo nizbrdo do manastira Ćelije, gde je sahranjen najveći broj poginulih boraca sa obe sukobljene strane. Ovaj manastir koji je posvećen Svetom Đorđu nosi ime po obližnjem selu i ne bi ga trebalo brkati sa istoimenim (i poznatijim) manastirom kod Valjeva.

Polaganje venaca na spomen kosturnicu govorom je uveličao književnik Radovan Beli Marković, rodom iz ovog kraja. Međutim, ono što mi je zaista zabolo oči je to što se jedan trenutak koji je trebalo da bude svečan spontano pretvorio u opštenarodno veselje... Posle se pitamo zašto se u svetu uloga Srbije u I svetskom ratu toliko umanjuje, ali narod koji pleše na grobovima sopstvenih slavno izginulih predaka ne bi smeo da se čudi što ga niko ne uzima za ozbiljno...

Manastir Ćelije



Sledeća kontrolna tačka bila je na vrhu koji ovde svi zovu Vrače brdo, iako na samom vrhu piše Vrapčje brdo (238 m.n.v.). Ova tačka je značajna kao jedno od glavnih žarišta Kolubarske bitke, a na tom mestu je 20. novembra 1914. poginuo i Dimitrije Tucović.

Ovde je ponovo održana pauza, tokom koje je kostimirani glumac održao kratak govor o Tucoviću kraj spomen obeležja za koje su mnogi pogrešno pomislili da je njegov grob. (Za one žestoko neobaveštene, Tucović je sahranjen u Beogradu, nasred kružnog toka na trgu Slavija.)

Nakon ove pauze grupa se spustila do Ibarske magistrale i sela Ćelije, gde su nas čekali autobusi kojima smo se vratili nazad do Lajkovca na dodelu zahvalnica društvima, uzimanje pečata akcije, večeru i druženje.





Osim malog krkljanca u hotelu na samom kraju, što i nije zameriti organizatorima koji su očekivali upola manje učesnika, cela akcija je u suštini bila organizovana besprekorno. Hiljadu učesnika ipak nije malo, treba to sve iskoordinirati i ispratiti, tako da predstavnici PSD Ćira iz Lajkovca zaslužuju samo reči hvale. To što ja lično nisam ljubitelj ovakvog tipa akcija je druga priča.

Možda ovaj kraj i nije dovoljno atraktivan da bi ga vredelo obilaziti i bez nekog posebnog povoda, ali spomen na najsvetlije primere naše svetle istorije trebalo bi da bude dovoljan razlog.




1 коментар:

  1. Анониман14/12/14 21:51

    Odlično dočarano, kao i uvek, a i fotografije mi se sviđaju! Olgica

    ОдговориИзбриши