U nedelju 26. oktobra 2014. godine na Fruškoj gori je održano pretposlednje kolo ovogodišnje Vojvođanske treking lige, u organizaciji novosadskog PSD "Železničar". Tri staze, dužine 19,7, 28,6 i 43,7 km, pratile su markaciju Fruškogorskog maratona.
Tmuran i prohladan dan očigledno nije negativno uticao na raspoloženje stotinak učesnika, pa je tako jedna od najzahtevnijih ovogodišnjih trka ujedno bila i jedna od najbržih, čemu je možda doprinela i promena računanja vremena i raniji mrak koji većina takmičara nije htela da dočeka na stazi.
Kad je Fruška gora u pitanju, ne umem da budem objektivan. Svaka fruškogorska staza, a ima ih jako mnogo, ima svoje čari i nudi neke zanimljivosti koje vredi videti.
Fruška gora možda nije previše zanimljiva planinarima koji traže veće izazove, ali je zato idealna za duža pešačenja, o čemu svedoči i nebrojeno mnogo markiranih staza. Zato najveći problem organizacije planinarskih akcija na Fruškoj gori nije kako obezbediti stazu, već samo koju stazu odabrati za praćenje.
Organizatori Kupa Fruške gore rešili su ovaj problem jako lako, jer je markacija Fruškogorskog maratona jako dobro izvedena, upečatljiva i stalno održavana, tako da nije bio nikakav problem pratiti je, čak i bez karte.
Oni koji dobro poznaju fruškogorske staze imali su možda malu prednost (uključujući i potpisnika ovog teksta), ali ta prednost nije mnogo značila u društvu izuzetno spremnih i raspoloženih takmičara, od kojih su najbolji bukvalno pretrčali najdužu stazu (43,7 kilometara) za samo četiri sata.
Međutim, ono što je ostao najjači utisak nakon trke jeste da Vojvođanska treking liga očigledno postaje prestižno planinarsko takmičenje, bar po stavu učesnika.
Iako takmičenje ne donosi materijalne nagrade, niti suštinski išta više od lične (ili klupske) satisfakcije, i na stazi i tokom neizbežnog druženja nakon trke sve više počinju da se čuju poluglasna taktiziranja i bodovne kalkulacije, a transferi trkača između klubova odavno su javna tajna ovog takmičenja. Generalno se čini da mnogima takmičenje (i pobeđivanje) u treking ligi znači mnogo više od običnog plasmana na tabeli, što je siguran pokazatelj da je cela ta ideja odlična i više nego odlično prihvaćena.
Što se mene lično tiče, iako u toj priči nisam zbog bodova a pogotovo ne zbog medalja, plasman među desetak najboljih u generalnom plasmanu sigurno prija. Ipak, mnogo više bi mi prijalo da znam da sam svojim konstruktivnim kritikama doprineo makar i malom unapređivanju lige, a ono što prija najviše je sjajno druženje sa kolegama planinarima-maratoncima iz cele Vojvodine, i šire. Najiskrenije mi je drago da će se sve to nastaviti i sledeće godine.
Poslednje kolo i veliki rasplet Vojvođanske treking lige za 2014. godinu očekuje nas sredinom novembra na Subotičkoj peščari.
Poslednje kolo i veliki rasplet Vojvođanske treking lige za 2014. godinu očekuje nas sredinom novembra na Subotičkoj peščari.
Do tada, malo odmora uz neke lakše pešačke ture sigurno neće škoditi.
Нема коментара:
Постави коментар