Spuštajući se sa severnih obronaka Prokletija ka pitomoj dolini Zapadne Morave, reka Ibar proseca svoj put između krševitih planina čiji se vrhovi izdižu stotinama metara iznad njenih obala.
Od mnoštva planina koje nadvisuju Ibar nekako se najviše ističu Stolovi, sa visokim krstom na vrhu vidljivim iz velike daljine i ostacima moćne tvrđave Maglič, koja dominira krajolikom i vekovima nakon propasti. U tom poslednjem delu klisure pre nego što će Ibar izbiti u mnogo ravnije predele oko Kraljeva, planina Stolovi toliko je upečatljiva da putnici koji prolaze čuvenom magistralom ni ne primećuju da nasuprot njoj, sa one strane reke kojom i ide put, stoji druga planina nešto blažih strmina ali skoro jednake visine.
Planina Troglav zatvara klisuru Ibra sa zapadne strane, smeštena u nizu između Jelice na severu i Radočela na jugu. Tri njena najviša vrha, po kojima je i dobila ime, na prvi pogled ne obećavaju nezaboravnu avanturu, ali do njih vodi neočekivano lepa staza, puna širokih pogleda na skoro sve strane sveta i sa sasvim respektabilnih hiljadu metara ukupnog uspona, za pravi planinarski ugođaj na jednoj od najpotcenjenijih planina Srbije.