24. 2. 2023.

Skaros - skrivena Lefkada


Primorske destinacije obično nas ne asociraju na planinarske avanture.

Gledajući ka kopnu iz morskih talasa, pogled nam privlače samo istaknutije planine kojima odavno znamo imena, a brda koja se uzdižu u zaleđu obala posmatramo samo kao kulise i retko kad se zapitamo čega sve može biti na njihovim padinama.

Lefkada, ostrvo ekstrema, gde su goli kameniti visovi udaljeni tek jednocifren broj kilometara od tirkizne pučine Jonskog mora a najuređenije plaže od netaknute divljine ponekad deli bukvalno nekoliko koraka, prepuna je tako neuglednih mesta, pored kojih turisti prolaze svakodnevno i ne obraćajući pažnju na njih, a koje će bogato nagraditi one koji im posvete samo malo vremena.

Jedna od takvih čuka je i planinica Skaros, koja na Lefkadi ne uspeva da dođe do izražaja ali bi na nekom drugom mestu predstavljala pravu atrakciju!


Za upućenije u geografiju LefkadeSkaros (grč. Σκάρος) je zatupasta gromada spojena od nekoliko brdašaca koja se uzdiže desno od puta koji spaja dva glavna turistička centra ostrva - Lefkas i Nidri. U samom podnožju smestila se varošica Nikiana, odakle teško pristupačne litice Skarosa deluju kao da nisu vredne muke.

Ali, osim treking staze markirane neobičnom narandžansto-rozikastom kombinacijom boja koja polazi praktično iz centra Nikiane (mada ne baš sa nulte nadmorske visine) i koja ima sve odlike jedne prave primorske planinarske staze (krš, makija, oštri usponi i sjajni pogledi), do najviših tačaka Skarosa može se stići i mnogo lakšom ali ništa manje interesantnom varijantom od sela Kolivata, ušuškanog u unutrašnjosti ostrva.




Za one koji nemaju luksuz organizovanog prevoza staza od sela Kolivata sigurno je bolja opcija, jer je mnogo lakše izvesti je kao kružnu turu.

Za razliku od uspona iz Nikiane do koje se može vratiti samo istom stazom ili dosta dužim asfaltnim putevima (ma koliko lošim), kružna staza od sela Kolivata kombinuje najrazličitije podloge i terene - kamenite šumske koridore, široke livade, kolske i makadamske puteve... A na tih desetak kilometara može se videti više zanimljivosti nego na nekim mnogo dužim stazama.






Kolivata je tipično grčko planinsko selo, kamenih kuća od kojih neke potiču i iz XIX veka, što je u seizmički aktivnim područjima poput Lefkade skoro nezamislivo. Nema prodavnice niti taverne, pa prosečan turista ovde nema šta da traži...

Uski prolazi popločani kamenom vuku uzbrdo između kuća do seoske crkve na maloj zaravni, i dalje sve užom i strmijom stazom do ostataka manastira posvećenog Svetom Đorđu.

Kao jedan od najstarijih spomenika na celom ostrvu, manastir je podignut početkom XVII veka i zavučen u nepristupačne gudure pred najezdom Turaka.

Manastir je već neko vreme napušten, ali kažu da ga još uvek odlikuje mirna, meditativna atmosfera. Neki lokalci kažu za ovo mesto da je daleko od sveštenika ali blizu Boga.

Koliko je ovo istina mi nismo uspeli da se uverimo jer je porta u vreme našeg obilaska bila zatvorena usled radova na rekonstrukciji manastirskog kompleksa, pa nas je umesto blažene tišine već u rano jutro dočekala buka mešalica...





Penjući se dalje od manastira, staza polako počinje da se otvara i brzo se ukazuju sve lepše panorame ka jugu i najvećim planinskim prostranstvima Lefkade - planini Elati na kojoj se nalazi i najviši vrh ostrva.

Sa leve strane ostaje nam vrh Megali Rahi ("Veliki greben"), desetak metara viši od Skarosa ali bez očigledne staze kroz gusto i oštro mediteransko rastinje.






Nas put vuče dalje ka istoku, kroz predele kao izmeštene iz neke druge realnosti, neočekivane u ovom prostoru i vremenu.

Staze popločane kristalima i poludragim kamenjem. Šume divovskih, vekovnih hrastova.

Ruševine davno zaboravljene crkve, daleko od bilo kakvog traga ljudskog naselja, utopljene u kameniti pejzaž.

Suva korita planinskih potoka. Životinjski koridori.


(Foto: Marko Jovanović)
(Foto: Marko Jovanović)





Podno samih vrhova Skarosa, jak makadamski put račva se na dve strane, od kojih se obema može doći do najviših tačaka planine.

Zemljani put levo penje se širokom livadom na čijem gornjem kraju, usred ničega, stoji zidana platforma - vidikovac, kao tron nekog minornog jonskog božanstva koje odatle nadgleda istočnu obalu svog ostrva.

Malo ispod vidikovca, sa vrha litice pogled je još širi - sve od Lefkasa do Nikiane kao na dlanu!









Odavde do vrha ostaje samo još malo grebanja uzbrdo, prašnjavom stazom koja se strmo penje između još gigantskih hrastova, do zaravnjenog osunčanog platoa punog kamenih gromada kao razbacanih po mekoj zelenoj travi.

Vrh Skaros (662 m.n.v.) deluje kao idealno mesto za izuvanje i opuštanje, ali i on je samo usputno stajalište do glavnog cilja ovog pešačenja.


Skaros (662 m.n.v.)



Samo još malo istočnije, sa jedva par metara niže kupice puca pogled na skoro celu istočnu obalu Lefkade, grupicu pridruženih malih ostrva (Meganisi, Skorpios, Sparti...) i udaljene planine kopnenog dela centralne Grčke.

Zbog betonskog geodetskog stuba lako je zameniti ovu čuku za pravi vrh, ali uostalom zar je to i bitno? 

Kad se sklope sve one nevidljive kockice koje čine jedan planinarski izlet (zanimljive staze, prelepi pogledi, idealno vreme, sjajno društvo), vrhovi su ionako samo statistika. Sve ono što zaista vredi ne može se izmeriti, pobrojati, rangirati...







Ali, priča o Skarosu ne završava se na kraju markirane staze. Planinica od koje nismo očekivali mnogo ni u povratku ne prestaje da nas iznenađuje količinom neverovatnih prizora koju kao iz rukava izbacuje pred nas.

Neobičnim stenovitim formacijama. Vanzemaljskim poljima jalove, laporaste zemlje.

Slikama. Bojama. Zvucima. Mirisima.

Drugačijim perspektivama.





(Foto: Marko Jovanović)

I kad konačno zatvorimo krug u selu Kolivata, ispunjeni kao da smo prešli mnogo više od tek desetak kilometara, priča ne mora da se završi ni tu.

Put može da nas povuče i dalje, dublje u unutrašnjost ostrva, širokim kraškim poljem - neobično poznatog imena Livada - oivičenim vetrenjačama davno skresanih krila, do nekog sledećeg sela kamenih kuća među kojima samo oštro oko može da razlikuje prave starine od nove gradnje, bez prodavnica, kafića, restorana...

I dalje sve dok ima puta, ponovo do talasa Jonskog mora i dalekog horizonta koji može ali i ne mora da bude konačna granica...











Na mestu toliko punom prirodnih lepota poput Lefkade, lako je prevideti neka mesta koja nam nisu baš pred očima u svakom trenutku.

Negde drugde, Skaros bi sam za sebe bio omiljeno odredište ljubitelja prirode dok se ovde čini zapostavljenim i skrajnutim. Ali, baš zbog toga ovo je jedan pravi skriveni biser vredan otkrivanja, mesto na kom se čovek makar na trenutak može osetiti tako daleko od svakodnevice a tako blizu iskonske lepote ove naše malene a opet ogromne planete...

Osetiti ponovo radost otkrivanja sveta, kao dete.

Ako se neki izlet može preporučiti na bolji način, ja ga ne znam...




6 коментара:

  1. Marko B.4/3/23 17:20

    Divan opis, sjajne fotke!

    ОдговориИзбриши
  2. Predivno opisano, jedva čekam da probamo ove godine u junu nadam se da će nas vreme poslužiti!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala! Lefkada je prelepa u svako doba godine (provereno) i ima toliko skrivenih kutaka koje vredi videti da je prosto nemoguće obići sve za nekoliko dana. Ako zatreba neki savet, tu sam. Pozdrav i srećno! :)

      Избриши
    2. Hvala puno! Pisaćemo ako bude trebalo kod dilema šta izabrati jer nemamo neograničenog vremena, nažalost. :)

      Избриши
  3. Ako se neki uspon, ili put, može opisati na bolji način, ja ga ne znam! Izvanredno!

    ОдговориИзбриши