Greben planina

Na svom najužem delu, tok reke Jerme oivičen je stenovitim liticama koje sežu skoro hiljadu metara u visinu.

S jedne strane nadvija se gromada Vlaške planine, gotovo vertikalnim odsecima nad kojima se širi varljivo pitomo livadsko bilo.

Sa druge - strahovit, naizgled neosvojiv greben.

Greben planina nije ni najviša ni najprostranija u svom okruženju, a opet sve druge planine u okolini deluju spram nje sićušno i bezazleno. Odakle god je gledali, nazubljena kamena kruna ostavlja bez daha.

Koliko god Stara planina već bila afirmisana kao destinacija aktivnog turizma, toliko cela oblast jugozapadno od Pirota još uvek predstavlja prazninu na outdoor karti Srbije. Ali, sa stidljivih manifestacija koje polako počinju da privlače zaljubljenike u planinarenje u kanjon Jerme sve više se širi glas pun strahopoštovanja o planini Greben - planini sa najtežim usponom u Srbiji.

Greben planina ograđuje sa istočne strane dolinu Jerme od spoljnog sveta. Gledajući ovaj prirodni bedem, čoveku nije teško da shvati zašto ovaj kraj kao da kasni čitav vek za celom planetom.

I danas, u doba brzih autoputeva i još bržih automobila, ovi predeli još uvek ostavljaju utisak izolovanosti, tajnovitosti, i odišu gotovo orijentalnom mistikom.

Sve do kraja balkanskih ratova okolina Jerme bila je deo Bugarske. Za Bugarima je ovde ostalo mnogo toga, pa i samo ime Greben - što na bugarskom znači češalj, na šta je nazubljeni niz vrhova i vršaka ove planine očigledno podsećao ovdašnje starosedeoce.

Neki tvrde da upravo od imena ove planine potiče i srpska reč za ovakav oblik reljefa, ali se utemeljenje te tvrdnje gubi u magli istorije. A čitav ovaj kraj kao da je i danas obavijen nekom nevidljivom izmaglicom koja sprečava da ga doživimo zdravo za gotovo.

Priče o ovim brdima još se uvek prepričavaju polušapatom, i često preuveličavaju preko svake mere.

Za uspon na Greben kažu da je najteži u Srbiji. Neki ga porede sa pirinskim prevojem Končeto, drugi čak sa Materhornom!

A istina je, kao i obično, malo drugačija.

Ma koliko Greben planina iz podnožja delovala nesavladivo, većina priča o njenom krševitom grebenu ipak su samo - bajke...

Najveći deo uspona vodi kroz šumu, između stoletnih stabala bukve koji ničim ne sugerišu golet koja čeka na vrhu planine. Do izlaska na sam greben staza na trenutke deluje lepo obeležena, a povremeno se markacija potpuno gubi, ali pravi problemi za orijentaciju ne postoje. 

Čak i po izlasku na bilo, staza je još neko vreme šumovita, a jedine prepreke su davno srušena stabla. Samo na trenutke izbije se iz vegetacije i pogled na kratko okrzne dolinu, ali vrhovi do samog kraja ostaju van vidokruga.

Iz šume se na stenoviti deo grebena izbija odjednom, bez previše upozorenja, i to odmah na naizgled najzahtevniji deo puta.

Na najužem delu, greben Greben planine širok je jedva oko metar, sa strmoglavim liticama sa obe strane. Neki su tom parčetu staze nadenuli adekvatno ime - Nož.

Neki kažu da se Nož prelazi četvoronoške, neki da je ovde neophodna alpinistička tehnika i hirurška koncentracija.

U stvarnosti, međutim, ovaj deo staze bi se pre mogao nazvati razigranim nego zaista teškim i zahtevnim. Uostalom, najzahtevniji detalj - sam ulazak u stenoviti deo - može se savim lagano zaobići zemljanom stazom koja prolazi desetak metara ispod stena, a koju mnogi od neopravdanog straha ovde ni ne primete...

A iako gledano odole greben izgleda vrlo izloženo i golo, do najvišeg vrha se kamenite deonice smenjuju sa gustom šikarom. Visina se čas gubi čas ponovo dobija, ali nema tu govora o komplikovanim otpenjavanjima i lomljavi niz oštre stene koje neki pominju...

Završnica uspona na Greben iznenađujućuje je pitoma spram očekivanja podgrejanih tim fantazijama.

(Foto: Zoran Udovčić)

Najviši vrh Grebena - Beženište (1338 m.n.v.) - ne vidi se sve do poslednjih koraka.

Zapravo, nije ni najjasnije koja je od nekoliko bliskih glavica zaista najviša tačka planine. Na karti je označena jedna, na drugoj stoji improvizovano obeležje u vidu male kupe od naslaganog kamena, a vizuelno se čini da je najviša ipak treća...

Beženište (1338 m.n.v.)

Još malo dalje grebenom, kako visina počinje da pada, otvaraju se sve lepši vidici ka Vlaškoj planini na suprotnoj strani kanjona, ali i teren vrlo brzo postaje sve strmiji i neprohodniji.

Da li je iko ikad ispratio greben Grebena čitavom dužinom, ne priča se ni u bajkama.

Kažu da je nedaleko od Beženišta moguće probiti se kroz šipražje niz istočnu padinu i tako izbeći povratak sa vrha istom stazom, ali ovakvu stazu pravo je uživanje preći dva puta, i jedan ovako zanimljiv teren sagledati iz što više raspoloživih uglova...

(Foto: Zoran Udovčić)

(Foto: Zoran Udovčić)

Realno, uspon na Greben planinu i nije toliko težak koliko neki vole da ga predstavljaju.

U poređenju sa nekim popularnijim krajevima okolina Jerme posećuje se prilično retko, pa su ljudi više u prilici da o Grebenu slušaju iz druge ruke i da veruju na reč pričama koje ponekad poprimaju epske razmere.

Uspon na Greben svakako je atraktivan i pun lepih detalja, i svakako nije primeren apsolutnim početnicima, ali da li je stvarno i najteži u Srbiji dalo bi se raspravljati. Na kraju krajeva, čak i na neke od najpristupačnijih vrhova često se može izaći "začinjenijim" stazama, i bez prelaska one tanke linije između klasičnog planinarenja i alpinizma.

Ali, zar jedan uspon uopšte i mora da bude težak da bi se u njemu uživalo?

I bez preduvanih superlativa, okolina Jerme krije neke od najzanimljivijih planinskih terena u Srbiji, koje zaista vredi posetiti i doživeti iz prve ruke.

A iako nije ni najviša ni najprostranija planina u okolini, Greben ovim krajem suvereno vlada. A to je za jednu planinu sasvim dovoljna preporuka.