Muzika o planinama (klasična)

Planine su od pamtiveka davale nadahnuće umetnicima, pa ni muzičari nisu izuzetak. Muzika inspirisana planinama pojavljuje se u najrazličitijim oblicima, od usputnih tema do čitavih dela monumentalnih proporcija i praktično je nemoguće na jednom mestu pobrojati sve kompozicije nastale u čast neke planine, ili planina uopšte.

U nastavku teksta sledi nekoliko najpoznatijih primera klasične instrumentalne muzike o planinama, u kojima note bolje od reči prenose osećanja koja izazivaju planinski pejzaži.

Hektor Berlioz - "Harold u planinama" (1834)

Berliozova simfonija sa solo violom "Harold u Italiji" nastala je po molbi Nikola Paganinija, koji je došao u posed izuzetne Stradivarijeve viole ali je smatrao da ne postoji dovoljno dobra muzika koju bi na njoj izvodio.

Berlioz je preuzeo ime protagoniste iz tada popularnog Bajronovog romana "Putovanja Čajlda Harolda", a prvi stav simfonije predstavlja Haroldove doživljaje u planinama.

Paganini je bio razočaran skicama simfonije i prekinuo je kontakt sa Berliozom pre nego što je komponovanje završeno. Gotovo delo je čuo tek četiri godine nakon premijere i toliko se oduševio da se javno izvinio Berliozu, kleknuvši i poljubivši mu ruku pred punim auditorijumom.

Modest Musorgski - "Noć na pustoj planini" (1867)

Dvadesetosmogodišnji Musorgski napisao je za dvanaest dana ovu simfonijsku poemu inspirisan Šekspirovim "Snom letnje noći" i Gogoljevom pripovetkom "Ivanjska noć" (koja se smatra jednim od prvih primera horor žanra u literaturi).

Iako je mladi Musorgski bio vrlo ponosan na svoje delo, orkestri su odbijali da ga izvode zbog mračne tematike (četiri stava predstavljaju, redom: veštičji zbor, satansku procesiju, crnu misu i sabat) i za vreme njegovog života nije doživelo premijeru, a vremenom je i originalni notni zapis izgubljen.

Delo je popularnost steklo više od pola veka nakon smrti svog autora, kao deo Diznijevog filma "Fantazija" 1940. godine, i to u verziji koja je rekonstruisana na osnovu izmenjenog aranžmana Nikolaja Rimskog-Korsakova.

Franc List - "Planinska simfonija" (1874)

Prva simfonijska poema Franca Lista inspirisana je pesmom Viktora Igoa "Šta čovek čuje u planini". 

List je o svom delu napisao: "Pesnik čuje dva glasa; jedan neizmeran, sjajan, pun reda, koji uzdiže do Boga svoju veselu himnu hvale - drugi šupalj, bolan, otečen od plača, svetogrđa i kletvi. Jedan govori o prirodi, drugi o čovečanstvu! Oba glasa se muče u blizini onog drugog, prepliću se i stapaju, dok konačno ne iščeznu u stanje svetosti."

Edvard Grig - "Na dvoru planinskog kralja" (1875)

Svita "Per Gint", najpoznatiji opus norveškog kompozitora Edvarda Griga, zapravo je komponovana kao muzička podloga za pozorišnu postavku istoimene drame Henrika Ibzena, ali je vremenom popularnošću nadrasla predstavu i zaživela kao samostalno delo.

Pojedine teme su po čuvenju nadmašile i samu svitu, pa su danas neizostavan deo opšte kulture u skandinavskim zemljama, a to posebno važi za ovu melodiju, često citiranu među hevi metal bendovima.

Jokaim Raf - "Simfonija br. 7: U Alpima" (1875)

Iako je danas praktično zaboravljen, švajcarski eklektičar Joakim Raf svojevremeno je smatran jednim od najvećih kompozitora nemačkog govornog područja.

Više stotina dela najrazličitijih formata koje je ostavio za sobom danas se vrlo retko izvode, uključujući i njegovu sedmu simfoniju, posvećenu Alpima.

Bedžih Smetana - "Blanik" (1880)

Simfonijsku poemu "Moja domovina", objavljivanu u delovima između 1874. i 1880. godine, Smetana je posvetio svojoj rodnoj Češkoj, a inspirisao se nacionalnim folklorom, istorijom, kao i znamenitim mestima.

Kao najpoznatije delo ovog kompozitora iz poeme se izdvojio drugi stav - "Vltava", a šesti i ujedno završni stav posvećen je planini Blanik, koja zauzima istaknuto mesto u češkoj mitologiji.

Mihail Ipolitov-Ivanov - "Na planinskom prevoju" (1894)

Veliki broj kompozicija danas zaboravljenog ruskog kompozitora Ipolitova-Ivanova, učenika Rimskog-Korsakova, uglavnom se oslanjao na folklorne motive, naročito muzike Gruzije. Takvo je i njegovo najpoznatije delo, dvodelna svita "Kavkaske skice", jedno od retkih koje se s vremena na vreme još uvek izvodi.

Prvim stavom "Na planinskom prevoju" Ipolitov-Ivanov je pokušao da dočara pejzaž kavkaskih planina.

Vićeslav Novak - "U Tatrama" (1902)

Vićeslav Novak bio je jedan od prvih čeških modernističkih kompozitora, ali se u ranijim fazama stvaralaštva više oslanjao na romantičarske tradicije.

U takvom tonu je i monumentalna simfonijska poema "U Tatrama", posvećena najvišim planinama karpatskog venca i zasnovana na slovačkim nacionalnim motivima.

Rihard Štraus - "Alpska simfonija" (1915)

I po obimu i po značaju jedno od najvećih dela čuvenog nemačkog romantičara i zaljubljenika u planine zasnovano je na Štrausovom ličnom iskustvu i komponovano tako da prikazuje tok uspona na planinski vrh u Alpima, od jutra do mraka.

Snimak Štrausove "Alpske simfonije" u izvođenju Berlinske filharmonije pod dirigentskom palicom Herberta fon Karajana prvo je muzičko delo koje se našlo na kompakt disku, tokom testiranja ovog tada eksperimentalnog formata, 1981. godine.

Alan Hovhanes - "Simfonija br. 2: Tajanstvena planina" (1955)

Američki kompozitor jermenskog porekla napisao je ovu simfoniju za dirigenta Leopolda Stokovskog. Hovhanes je delove simfonije čuo u snu i zapisao ih, ali kad ih je u kasnijem snu ponovo čuo shvatio je da ih je zapisao pogrešno!

Uprkos uspehu kod kritike i publike, nikad nije bio zadovoljan gotovom simfonijom, a u poznijim godinama izjavio je da više ne može da podnese ni da je čuje i da uvek napusti salu kad se delo izvodi.

Enio Morikone - "Zbogom, planine" (1989)

Veliki Morikone ostaće upamćen prvenstveno kao kompozitor filmske muzike, i to najčešće povezivan sa špageti vestern žanrom, iako su od više stotina filmova za koje je komponovao muziku jedva tridesetak bili vesterni.

Pored rada na filmovima, Morikone se ostvario i kao autor klasične muzike i džeza, a neke od njegovih primenjenih kompozicija mogu bez problema da funkcionišu kao samostalna dela. Takav je slučaj i sa minijaturom "Addio monti", snimljenoj za potrebe italijanske mini-serije "I promessi sposi" iz 1989. godine, koju je Morikone kasnije često izvodio sa simfonijskim orkestrima širom sveta.