Sezona 2017 Vojvođanske treking lige upravo je završena maratonom u Deliblatskoj peščari. Ovogodišnji ciklus takmičenja osvojio je PSD Železničar iz Novog Sada, koji su uspeli da odbrane prošlogodišnju titulu, a šampion u muškoj konkurenciji je Aleksandar Mitić iz PK Jelenak iz Pančeva. Potpuno neizvesnu završnicu u konkurenciji dama rešila je u svoju korist Jelena Radosavljević iz PK Borkovac iz Rume, dok je Borkovac uspeo da zadrži drugo mesto među šezdesetak klubova iz Vojvodine i okoline! Puno srce! Ponos je blaga reč!
Iako svi ovogodišnji učesnici (a bilo ih je preko 800!) zaslužuju aplauz, ja ću ovde iskoristiti priliku da budem sebičan i posebno čestitati članovima Borkovca na najvećem takmičarskom uspehu u istoriji kluba! U godini u kojoj se obeležava 90 godina organizovanog planinarstva u Rumi i 20 godina od obnavljanja kluba, ne postoji bolji način na koji smo mogli da doprinesemo ovom velikom jubileju. Naravno, ne smemo zaboraviti da su se članovi Borkovca penjali na neke od najviših vrhova na skoro svim kontinentima, ali penjački uspesi su ipak pre svega individualno dostignuće.
Ali i pored značajnih uspona, kad sam pre četiri godine počinjao da se takmičim u Vojvođanskoj treking ligi (bez ikakvih ozbiljnih ambicija), prosto je neverovatno koliko je planinara iz cele Vojvodine bilo ubeđeno da je Borkovac neaktivno društvo, ako su uopšte i čuli da Ruma ima planinarski klub. U razloge neću da ulazim, prošlost je prošlost i treba uvek da ostaje iza nas, ali činjenica je da je u to vreme dinamika kluba bila mnogo drugačija nego danas... Celu svoju prvu sezonu u VTL bio sam jedini takmičar iz Rume, sledeće godine sam (jedva!) privoleo još troje kolega iz kluba da se priključe, prošle godine nas je bilo ukupno desetoro, a ove se broj takmičara iz Borkovca popeo na 19! Pa ako ima istine u onoj misli Vila Rouza da se uspeh ne meri dostignutom visinom već brojem ljudi koje ste poveli sa sobom, onda je već to samo po sebi značajan uspeh. Ne, nije to moj uspeh. To je uspeh jednog odličnog takmičenja koje je uspelo da privuče i animira čak i neke ljude koji su do skoro bili potpuno neaktivni. Pa ako to nije uspeh, ja stvarno ne znam šta jeste.
Poslednju trku ove sezone Borkovac je završio u velikom stilu: nova šampionka Jelena u Deliblatu je osvojila bronzanu medalju na velikoj stazi, a svih pet prvoplasiranih takmičara kluba (čiji rezultati se po pravilima uzimaju u računicu generalnog plasmana) našlo se u prvih dvadeset finišera i uzelo i dodatne "brzinske" bodove. Što se tiče mog ličnog plasmana u peščari, moram da se zahvalim kolegi Raši iz Zrenjanina, bez čijeg održavanja ritma bi moje vreme bilo bar pola sata lošije... Iskreno ne znam za još neko takmičenje gde direktni rivali, članovi dva kluba koja su se tokom cele sezone najviše nadmetala među sobom, jedan drugog bodre i motivišu na ovakav način. Teško da ima boljeg pokazatelja koliko zdrava ideja stoji iza cele te priče.
Siguran sam da postoje mnogi koji su sumnjali da Borkovac može da postigne ovako dobar rezultat u ligi prepunoj kvalitetnih takmičara, i moram da priznam da se do polovine ove sezone ni ja nisam usudio da poverujem u to. Ipak, više je bilo onih koji su verovali i zato smo na kraju sezone tu gde smo... U ime treking tima zahvaljujem se pre svih čelnicima kluba koji su u svakom trenutku podržavali ovu priču gde je trebalo, a svoju ličnu zahvalnost dugujem svakome ko se ove godine pojavio na startu nekog kola VTL pod zastavom Borkovca, i izvinjavam se za svaki žulj, otpali nokat, masnicu, upalu... Ako sam kao "kapiten" ove godine nekima bio naporan i dosadan, mogu samo da obećam da ću i dogodine nastaviti u istom stilu.
A što se nove šampionke tiče... Znate kako se svako malo pojave na internetu nekakvi motivacioni govornici sa nekom skoro nepojmljivom pričom kako transformisati i unaprediti sebe za neko sumanuto kratko vreme i svakim korakom biti samo bolji? "Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem"? E pa mogla bi i ona tako da ispriča svoju priču... Ali dovoljno dobro je poznajemo da znamo da neće. Kao i do sada, pustiće da rezultati govore u njeno ime, a verujem da ćemo ih čuti još više u godinama koje dolaze...
Zanimljivo je kako svake godine po završetku takmičenja podvučem crtu i kažem sebi da je to to, da smo dostigli plafon, da više ne znam iz kog rukava da izvučem još nekog takmičara, pa se onda odnekud pojave neki ljudi koje pre toga nisam ni poznavao ili se aktiviraju neki za koje nikad ne bih pomislio da ih interesuju ovakve trke, pa ako je neko i iznenađen što je Borkovac iz godine u godinu sve bolji, verujte mi - i ja sam! Ali iako je moja odgovornost da organizujem treking tim Borkovca, suzdržaću se od prognoza za budućnost. Uvek je zanimljivije vredno raditi i iznenađivati se plodovima svog rada... Do kraja ove takmičarske sezone ostala je još jedna trka Treking lige Srbije (Grza), a posle toga sledi zaslužen odmor, do nove sezone i novih iznenađenja. Prijatnih, nadam se!
Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.
Нема коментара:
Постави коментар