Krivi toranj u Pizi jedna je od najprepoznatljivijih građevina na svetu. Ipak, svojevrsni arhitektonski simbol Evrope samo je jedno od čuda koja krase ovaj grad u italijanskoj pokrajini Toskani. Kompleks katedrale kojem pripada i toranj, započet pre gotovo hiljadu godina, najbolje je svedočanstvo nekadašnje slave i veličine Pize, i s punim pravom nosi naslov Piazza dei Miracoli - Trg čudesa.
Istorija arhitekture prepuna je izuzetnih dela koja su nastajala iz čiste razmetljivosti, a to bi se moglo reći i za Trg čudesa u Pizi. Kao jedna od najjačih pomorskih sila svog vremena, Piza je sredinom XI veka odlučila da izgradnjom ogromne katedrale pokaže celom svetu koliko je bogata i snažna.
Za to je izabrano mesto izvan gradskih zidina, kako bi svi mogli da se dive bogatstvu grada (stečenom uglavnom prekomorskom trgovinom, ali i pljačkanjem arapskih zemalja u krstaškim pohodima), ali i kako bi se videlo da se Piza ne plaši nikoga i zato svoje najveće blago ostavlja nebranjeno, na samoj morskoj obali.
Za to je izabrano mesto izvan gradskih zidina, kako bi svi mogli da se dive bogatstvu grada (stečenom uglavnom prekomorskom trgovinom, ali i pljačkanjem arapskih zemalja u krstaškim pohodima), ali i kako bi se videlo da se Piza ne plaši nikoga i zato svoje najveće blago ostavlja nebranjeno, na samoj morskoj obali.
Međutim, nestalna obala Ligurskog mora izazvala je mnogobrojne probleme u izgradnji, a tokom godina se i povukla čak toliko da se umesto na samoj obali Piza danas nalazi čitavih deset kilometara daleko od mora... Pa ipak, bez ovih uticaja Trg čudesa ne bi bio ono što jeste danas.
Gradnja katedrale započeta je 1063. godine, otprilike u isto vreme sa izgradnjom crkve Svetog Marka u Veneciji, čime je rivalstvo između dva grada na trgovačkom planu preneto i u domen graditeljstva. Originalne nacrte načinio je arhitekta po imenu Busketo, a tokom gradnje katedrala je dodatno uvećana po planovima njegovog naslednika Rainaldo.
Obojici graditelja ovo je jedino delo po kojem ih istorija arhitekture pamti. Kada su radovi završeni danas se ne zna tačno: po nekim izvorima, izgradnja je završena oko 1100. godine, po drugim oko 1140. godine, dok je na natpisu na glavnim vratima navedena 1180. godina.
Obojici graditelja ovo je jedino delo po kojem ih istorija arhitekture pamti. Kada su radovi završeni danas se ne zna tačno: po nekim izvorima, izgradnja je završena oko 1100. godine, po drugim oko 1140. godine, dok je na natpisu na glavnim vratima navedena 1180. godina.
Pizanska katedrala predstavlja remek delo romanske arhitekture i jednu od najvećih sačuvanih crkava romanike, mada zbog kombinacije najrazličitijih uticaja u dekoraciji (od kojih su najoučljiviji klasični, vizantijski, mavarski i islamski) ne bi mogla da se smatra tipičnim predstavnikom ove graditeljske epohe. Smatra se da su upotrebom mnoštva stilskih citata graditelji katedrale hteli da pokažu domet pizanskih trgovaca i moreplovaca, tako što su se inspirisali arhitekturom svih delova sveta do kojih su doplovili brodovi iz Pize.
Tako su fasade katedrale obložene najskupocenijim mermerom različitih tonova, a zanimljiva je i upotreba "polovnih" mermernih ploča, skinutih uglavnom sa rimskih hramova i naizgled nasumično ugrađenih u fasadu. Veruje se da su time Pizanci hteli da poruče da su oni zapravo nastavili rimsku tradiciju, ali efekat koji su postigli pokazuje pre da su voleli da se kite tuđim (očerupanim) perjem... Bilo kako bilo, ovi detalji na fasadama ne umanjuju grandiozni utisak koji odaje cela građevina, štaviše vrlo su interesantni za otkrivanje.
Izuzetno vrednim smatraju se vajarski radovi na katedrali, a naročito mermena predikaonica koju je izradio Đovani Pizano između 1302. i 1310. godine. Za razliku od mnogih skulptura iz enterijera i sa fasada koje su zamenjene replikama, predikaonica je originalna ali ne i originalnog izgleda: tokom radova na rekonstrukciji katedrale nakon velikog požara iz 1595. godine predikaonica je rastavljena i izmeštena iz crkve, a vraćena je tek 1926. godine ali je zbog nedostatka dokumentacije montirana "napamet"...
Druga značajna građevina na Trgu čudesa je krstionica Svetog Jovana, najveća u Italiji, građena između 1152. i 1363. godine po nacrtima arhitekte Diotisalvija, koji je za sobom ostavio nekoliko značajnih dela u Pizi ali je o njemu malo toga poznato. Krstionica je započeta u romaničkom maniru, ali su je Diotisalvijevi naslednici nakon njegove smrti završili u stilu gotike koja je u međuvremenu postala preovlađujući stil u Evropi.
Krstionica je dekorisana skromnije od katedrale, posebno u enterijeru, ali i pored toga usled skladnog rešenja odiše monumentalnošću. Po prvobitnim planovima građevina je trebalo da ima piramidalni krov, ali su se kasniji graditelji ipak odlučili za kupolu, koja je građevini dala snažan izraz koji drugačije ne bi imala. Kao kolateralni rezultat ove odluke unutrašnjost krstionice dobila je savršenu akustiku, pa se krstionica zapravo ponaša kao ogromna rezonatorska kutija.
Međutim, za većinu posetilaca Trga čudesa katedrala i krstionica samo su sporedne stvari. Najveću znamenitost kompleksa predstavlja izdvojeni zvonik katedrale - čuveni Krivi toranj.
U priči o Krivom tornju malo je toga uobičajeno, pa tako možda ne čudi podatak da je zabeležen tačan datum početka izgradnje (temelj je započet 9. avgusta 1173. godine), ali ne i ime arhitekte. Dugo se smatralo da je toranj osmislio vajar Bonano Pizano, dok u svom kapitalnom delu "Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata" Đorđo Vazari navodi usmeno predanje (u Vazarijevo vreme staro već skoro četiri veka) da je temelje započeo izvesni Guljelmo. Ipak, savremena istraživanja sugerišu da je projekat tornja najverovatnije izradio autor krstionice Diotisalvi.
Ko god bio autor, tek projekat tornja je od samog početka imao ozbiljan statički propust: nosivost tla je ili pogrešno procenjena ili naprosto nije ni uzeta u obzir, i toranj je počeo da se naginje već posle nekoliko godina, nakon izgradnje prvog sprata.
Posle toga je gradnja stajala punih sto godina, delom usled ratova koje je Piza vodila sa susednim gradovima, delom zbog toga što graditelji nisu uspeli da pronađu rešenje nastale situacije. Pauza u izgradnji zapravo je spasla toranj sigurnog urušavanja, jer se za to vreme tlo dovoljno sleglo da se do tada podignuti zidovi koliko-toliko stabilizuju.
Posle toga je gradnja stajala punih sto godina, delom usled ratova koje je Piza vodila sa susednim gradovima, delom zbog toga što graditelji nisu uspeli da pronađu rešenje nastale situacije. Pauza u izgradnji zapravo je spasla toranj sigurnog urušavanja, jer se za to vreme tlo dovoljno sleglo da se do tada podignuti zidovi koliko-toliko stabilizuju.
Pošto nisu imali načina da isprave toranj, Pizanci su pokušali da reše problem tako što su narednih pet spratova zidali tako da sa jedne strane budu niži, kako bi izravnali više etaže. Sve što su tako postigli jeste da su dodatno iskomplikovali ionako suludu ravnotežu građevine. Toranj nije prestao da se krivi, ali su njegovi graditelji očigledno odlučili da to potpuno ignorišu. Izgradnja je konačno završena 1372. godine, a potom su montirana i zvona.
Naravno, nagib tornja je iz godine u godinu lagano rastao, ali deluje kao da niko na to nije obraćao pažnju. Otklon najviše terase u odnosu na podnožje, koji je u jednom trenutku iznosio i čitavih pet metara, iskoristio je sredinom XVII veka Galileo Galilej za eksperimente kojima je ukazao na postojanje jedinstvenog ubrzanja zemljine teže, o čemu svedoči memorijalna tabla na ulazu u toranj. Osim toga, zvonik je vekovima najnormalnije korišćen za svoju osnovnu namenu.
Ozbiljna razmišljanja na temu stabilizacije Krivog tornja počela su tek šezdesetih godina XX veka, a prvih dvadesetak godina prilično naivnih italijanskih pokušaja donelo je sasvim suprotne rezultate od očekivanih.
Godine 1987. ceo kompleks Trga čudesa stavljen je na UNESCO-vu listu Svetske baštine, ali je samo tri godine kasnije toranj proglašen nebezbednim i potpuno zatvoren za javnost. Usledile su detaljne analize tla i konstrukcije, a potom i desetogodišnja sanacija nosećeg tla, tokom kojih je ispod dela temelja koji je manje utonuo izvučeno skoro 40 kubika zemlje i na taj način nagib smanjen za značajna dva stepena, nakon čega su u unutrašnjem prostoru montirane složene hidrauličke zatege.
Toranj je ponovo otvoren za posetioce 2001. godine, a geodetska merenja ustanovila su da se 2008. godine sleganje potpuno zaustavilo i toranj je proglašen stabilnim.
Godine 1987. ceo kompleks Trga čudesa stavljen je na UNESCO-vu listu Svetske baštine, ali je samo tri godine kasnije toranj proglašen nebezbednim i potpuno zatvoren za javnost. Usledile su detaljne analize tla i konstrukcije, a potom i desetogodišnja sanacija nosećeg tla, tokom kojih je ispod dela temelja koji je manje utonuo izvučeno skoro 40 kubika zemlje i na taj način nagib smanjen za značajna dva stepena, nakon čega su u unutrašnjem prostoru montirane složene hidrauličke zatege.
Toranj je ponovo otvoren za posetioce 2001. godine, a geodetska merenja ustanovila su da se 2008. godine sleganje potpuno zaustavilo i toranj je proglašen stabilnim.
Danas je Krivi toranj jedna od najvećih turističkih atrakcija ne samo Italije već i čitave Evrope, o Pizi da i ne govorimo.
O tome dovoljno svedoče cene ulaznica: iako se trgom može slobodno prošetati (i slobodno se fotografisati u jednoj od onih otrcanih "pridržavamo toranj da ne padne" poza za društvene mreže) pojedinačna ulaznica za jedan od "ostalih" spomenika Trga čudesa (krstionicu, muzej i monumentalno groblje) iznosi 5€, dva spomenika su 7€, sva tri 9€, dok je ulaz u katedralu gratis uz bilo koju ulaznicu.
Pojedinačna ulaznica za Krivi toranj iznosi celih 18€ (dakle dvostruko više nego sve ostale atrakcije Trga čudesa zajedno), a i pored strogih ograničenja u broju posetilaca koji smeju odjednom da budu u tornju i u vremenu koje mogu unutra da provedu interesovanje ne jenjava.
A možda i najbolji pokazatelj koliku zaradu zapravo stvara Krivi toranj je podatak da je kompletna investicija u stabilizaciju tornja od 1990. do 2001. godine povraćena za ukupno 18 meseci! Naravno, i dalje se ulaže u sanaciju i održavanje tornja, ali su ti troškovi u odnosu na dobit koju donose turisti danas zanemarljivi...
O tome dovoljno svedoče cene ulaznica: iako se trgom može slobodno prošetati (i slobodno se fotografisati u jednoj od onih otrcanih "pridržavamo toranj da ne padne" poza za društvene mreže) pojedinačna ulaznica za jedan od "ostalih" spomenika Trga čudesa (krstionicu, muzej i monumentalno groblje) iznosi 5€, dva spomenika su 7€, sva tri 9€, dok je ulaz u katedralu gratis uz bilo koju ulaznicu.
Pojedinačna ulaznica za Krivi toranj iznosi celih 18€ (dakle dvostruko više nego sve ostale atrakcije Trga čudesa zajedno), a i pored strogih ograničenja u broju posetilaca koji smeju odjednom da budu u tornju i u vremenu koje mogu unutra da provedu interesovanje ne jenjava.
A možda i najbolji pokazatelj koliku zaradu zapravo stvara Krivi toranj je podatak da je kompletna investicija u stabilizaciju tornja od 1990. do 2001. godine povraćena za ukupno 18 meseci! Naravno, i dalje se ulaže u sanaciju i održavanje tornja, ali su ti troškovi u odnosu na dobit koju donose turisti danas zanemarljivi...
Još jedna neuobičajena zanimljivost vezana za Krivi toranj je i to da, i pored decenija studioznih analiza i intenzivne komercijalizacije, nikada nije utvrđen tačan broj stepenika koji vode do njegovog vrha!
Različiti izvori daju drastično različite podatke, od oko 250 do oko 300: stara dobra Vikipedija čak tvrdi da u tornju postoje dva stepeništa sa različitim brojem stepenika (iako do vrha vodi samo jedna jedina putanja), dok najdetaljniji sajt na ovu temu vrlo precizno raščlanjuje brojeve stepenika po svakoj etaži, računajući i one kojima se pristupa platou oko tornja sa partera trga, ali potpuno ignoriše činjenicu da i iznad etaže na kojoj se nalaze zvona postoji još jedan nivo do kojeg se takođe dolazi jednim stepeništem, koje nije dostupno posetiocima...
Ali kad je u pitanju jedna ovoliko zadivljujuća građevina (bilo to iz interesovanja za istoriju arhitekture i umetnosti ili iz daleko banalnijih razloga), kao da je nekome bitan tačan broj.
Različiti izvori daju drastično različite podatke, od oko 250 do oko 300: stara dobra Vikipedija čak tvrdi da u tornju postoje dva stepeništa sa različitim brojem stepenika (iako do vrha vodi samo jedna jedina putanja), dok najdetaljniji sajt na ovu temu vrlo precizno raščlanjuje brojeve stepenika po svakoj etaži, računajući i one kojima se pristupa platou oko tornja sa partera trga, ali potpuno ignoriše činjenicu da i iznad etaže na kojoj se nalaze zvona postoji još jedan nivo do kojeg se takođe dolazi jednim stepeništem, koje nije dostupno posetiocima...
Ali kad je u pitanju jedna ovoliko zadivljujuća građevina (bilo to iz interesovanja za istoriju arhitekture i umetnosti ili iz daleko banalnijih razloga), kao da je nekome bitan tačan broj.
A Krivi toranj je turistima toliko fascinantan da retko ko postavlja i sasvim logično pitanje da li i ostale građevine Trga čudesa imaju problema sa neravnomernim sleganjem. Naravno, bilo bi besmisleno pretpostaviti da nemaju: krstionica je takođe nagnuta, ali pod znatno manjim uglom (nepun jedan stepen), dok je u katedrali vidljiva razlika u nivou poda na pojedinim mestima.
Zanimljivo je da je ovo nestabilno tlo upravo spaslo znamenitosti Pize od uništenja tokom nekoliko razornih zemljotresa koji su pogodili ovaj deo Italije, jer je peščana podloga apsorbovala seizmičke talase i građevine su ostale netaknute! Na sreću.
Zanimljivo je da je ovo nestabilno tlo upravo spaslo znamenitosti Pize od uništenja tokom nekoliko razornih zemljotresa koji su pogodili ovaj deo Italije, jer je peščana podloga apsorbovala seizmičke talase i građevine su ostale netaknute! Na sreću.
Kad su Pizanci odlučili da podignu ove spomenike u slavu svog grada, nisu ni mogli da slute da će sami ti spomenici mnogostruko nadmašiti tu slavu. A da nisu iz čiste nadmenosti izabrali verovatno najnepodobnije mesto za gradnju koje su mogli da nađu, Trg čudesa ne bi ni izbliza bio čuven koliko je danas. Pizanska katedrala, ovakva kakva jeste, i dalje bi bila remek delo romanike, ali kao da je do toga stalo još nekome osim arhitektonskim štreberima... A zvonik bi bio samo zvonik. Ovako, malo ko danas poznaje slavnu istoriju srednjovekovne Pize, dok za Krivi toranj zna bukvalno svako u civilizovanom svetu.
Trgova, katedrala i tornjeva (čak i nakrivljenih) ima i više nego što se može pobrojati, ali samo je jedan Krivi toranj, i samo je jedan Trg čudesa. Kad su Pizanci odlučili da izgrade kompleks koji će zadiviti svet, sigurno nisu imali na umu da će se to odvijati na ovakav način. A uspelo im je daleko bolje nego što su zamislili.
DOPADA VAM SE OVAJ TEKST? PRATITE BLOG perpetuuM Mobile I PREKO FACEBOOKA:
Нема коментара:
Постави коментар