Prvi dan godine po julijanskom kalendaru u trekerskim tefterima rezervisan je za Šidski Novogodišnji maraton. Jedna od najosobenijih trka u prirodi na ovim prostorima poslednje dve godine se, u senci korone, održava sa značajno manjim brojem učesnika, ali beskompromisno i nepokolebljivo kao i uvek.
I četrnaesti januar 2022. privukao je najupornije među domaćim ljubiteljima planinarsko-pešačkih maratona u najzapadnije fruškogorske atare, a nakon prošlogodišnje prinudne pauze ponovo je organizovana i trka na četrdeset dva kilometra.
Ako postoji bolji način da se započne trail sezona, ja ga još nisam saznao.
Po svakoj logici, Šidski Novogodišnji maraton zvuči kao ideja unapred osuđena na propast.
Održava se isključivo 14. januara, nebitno na koji dan u nedelji taj datum pada, a obično je to baš radni dan koji mnogi koji inače učestvuju na ovakvim trkama ne mogu da iskoriste kao slobodan.
Još gore, mnogi koji bi inače učestvovali u izvođenju jedne ovakve akcije ne mogu da dobiju slobodan dan, pa Šidski maraton večito kuburi sa ljudstvom i sva organizacija je uvek jedva malo iznad nivoa štapa i kanapa... Jedina konstanta za sve ove godine je glavni organizator i idejni tvorac maratona Slobodan Lalić - Dele, bez koga maraton ne bi ni postojao.
Koji god dan bio, januar je uopšte gledano vrlo nepopularan termin za trke u prirodi, posebno na duže staze, a pogotovo u Sremu gde u ovo doba godine obično postoje samo dve varijante vremenskih uslova: previše hladno ili previše blata.
A čak i kad su vremenski uslovi savršeni, staze Šidskog maratona same su po sebi objektivno manje atraktivne od staza nekih drugih sličnih trka samo na Fruškoj gori, a kamoli malo dalje.
Ali, koliko god bilo racionalnih argumenata da Šidski Novogodišnji maraton bude nepopularan, još više je nekih nevidljivih razloga zbog kojih mnogi jedva čekaju januar (uglavnom bez belih zimskih vragova) i blatnjave lenije zapadnog Srema.
Osim tradicionalno tople šidske dobrodošlice, čini se i da je ovogodišnji maraton bio najtopliji do sada, što se naravno odrazilo i na podlogu - možda je glasovito molovinsko blato malo podbacilo, ali su zato kaljuge na potezu Šatorište - Sotsko jezero to i više nego nadoknadile, a tragovi snega potrudili su se da većini noge umesto samo blatnjave budu i mokre...
Ali na Šidskom maratonu ionako nema nikoga kome bi tako nešto zaista smetalo...
Ono što je izdvojilo ovogodišnje izdanje Šidskog maratona je to što je ove godine po prvi put otkako postoji maraton 14. januar pao na petak, jedini dan u nedelji na koji maraton do sada nije održavan. Tim povodom ustanovljene su i prigodne plakete "Svih 7 dana u nedelji na Šidskom Novogodišnjem maratonu", za one koji su na maratonu učestvovali svakog dana u nedelji.
I pored dva propuštena maratona (2020. i 2021.), čast mi je to što sam jedan od prvih (uz legendu vojvođanskog trekinga Zokija Vukmanova) kojima je dodeljeno ovo svojevrsno priznanje za vernost, koje će narednih godina, nadam se, dobiti još ljubitelja šidskih maratonskih staza.
Sledeće godine Šidski Novogodišnji maraton pada u subotu, pa će to biti prilika da jubilarno deseto izdanje obeleži i veći broj učesnika, a možda i da ova tako specifična manifestacija dobije veći publicitet koji joj toliko nedostaje.
Život je ono što se dešava dok smo zauzeti pravljenjem drugih planova, kako reče Lenon, ali za sada je plan da i 14. januara 2023. budemo u Šidu, na stazi od 42 kilometra blata, snega, blata, krvi, suza, znoja i blata...
Bolji način da se započne trail sezona ne postoji.
Нема коментара:
Постави коментар