Planinarenje i pešačenje na Lefkadi (kratki vodič)

Mada su ostrva Jonskog mora izuzetno brdovita, ipak se ne mogu pohvaliti naročito visokim vrhovima, a u izboru između planina i mora većina putnika opredeliće se za plaže i tirkizne dubine. 

Samim tim ni planinarska kultura u ovom delu Grčke nije baš na visokom nivou, što opet ne znači da vrhovi jonskih ostrva nisu vredni planinarskih izleta.

Među našim turistima sve popularnija Lefkada važi za jedno od najmanje uređenih jonskih ostrva, na kojem još uvek postoji mnogo prave divljine koja, u kombinaciji sa živopisnim ruralnim krajevima, može biti jako zanimljiva za ljubitelje aktivnog boravka u prirodi.

Na mestu obdarenom predivnim pejzažima poput Lefkade lako je pronaći mesta za izlet u prirodi, čak i daleko od plaža koje važe za njene najveće vrednosti.

Unutrašnjost ostrva koju većina turista potpuno zanemaruje tipično je zaleđe jedne mediteranske obale, sa mnogobrojnim brdima razdvojenim šarenim dolinama ispresecanim njivama, maslinjacima i vinogradima, i sama po sebi je prizor koji vredi videti.

Međutim, kao i na drugim ostrvima Jonskog mora, mesta za pravo planinarenje ima srazmerno malo.

Iskustva turista sa raznih sajtova i foruma svedoče da je skoro svaka šetnja na Lefkadi - planinarenje, međutim pre biti da oni koji ostavljaju takve komentare samo nisu navikli na šumske puteve i staze.

Do nekoliko popularnih plaža stiže se drvenim stepenicama i relativno strmim puteljcima koji se ipak teško mogu nazvati tehnički zahtevnim. Negde se čak može pročitati i da put do vodopada Drimosari u blizini sela Rahi zahteva alpinističke veštine, verovatno samo zato što staza na jednom mestu ima instaliran metalni rukohvat.

Ovakve poluinformacije sigurno odbijaju mnoge od namere da prošetaju Lefkadom dalje od naselja i uređenih plaža, a istina je da je sve što iole vredi videti od prirodnih lepota na Lefkadi dostupno praktično svima.

Pristup do vodopada

Skoro ceo reljef Lefkade je brdovit, a već i čuke uz samu obalu dostižu visine od više stotina metara, što je u primorskim uslovima sasvim respektabilno.

Pored više izdvojenih vrhova, u geografiji ostrva prepoznaju se i tri prave planine, Skaros, Mega i Elati, od kojih poslednje dve dostižu preko hiljadu metara nadmorske visine i zajedno čine zaštićenu oblast pod imenom Planinska Lefkada.

Planina Mega je niža, a na neimenovanom najvišem vrhu nadmorske visine 1033 metra nalazi se vojni radar pa je sam vrh nedostupan javnosti. Po mnogima najlepši pogled na ostrvo pruža sa istaknutog vrha Profitis Ilias (1006 m.n.v.), na kojem se nalazi i istoimena crkva.

Planina Mega

Vrh Profitis Ilijas

Slično kao i na mnogim drugim grčkim ostrvima, a valjda zbog nedostatka pogodnih lokacija, skoro svaki planinski vrh na Lefkadi je iskorišćen, bilo za neku antenu, repetitor ili neku građevinu, pa su tako i putevi do većine asfaltirani i uređeni.

Jedan od najpristupačnijih vrhova sa lepim pogledom je Minimati (1157 m.n.v.), otprilike tačno u središtu Lefkade, na kojem se nalazi radio predajnik. Odavde se možda i najbolje vidi koliko je ovo ostrvo, maksimalne dužine oko 34 kilometra i maksimalne širine oko 12 kilometara, zaista malo...

Vrh Minimati

Izuzetak u pogledu dostupnosti je glavni greben planine Elati, sa vrhovima Stavrota (1182 m.n.v.) i Agios Ilias (1167 m.n.v.).

Stavrota je ujedno i najviši vrh Lefkade, pa samim tim i vrlo aktraktivna destinacija za planinarenje, mada se stiče utisak da ga naši planinari retko posećuju.

Stavrota i Agios Ilias povezani su kratkim sedlom i od jednog do drugog vrha ima jedva nekoliko minuta pešačenja, dok su pogledi sa oba vrha praktično isti. Prava uređena staza do ovih vrhova ne postoji, ali ipak postoji markacija (običnom crvenom farbom), koja vodi od magistralnog puta sa severne strane grebena do Stavrote.

Markirana trasa i nije najbolje rešenje za izlazak na vrh, jer se do gore može i lakše i brže stići kombinovanjem kolskih puteva do završnog uspona, a teren je takav da se okolnim brdima uglavnom može prolaziti bilo kuda, uz izvesnu dozu opreza prilikom prolaska terenom koji je kombinacija kamenjara i sitnog rastinja oštrih listova i trnja.

Planina Elati

Vrh Stavrota

Za razliku od dve planine Planinske Lefkade u centralnom delu ostrva, planina Skaros je izdvojenija ka istočnoj obali, a vrhovi su joj nešto niži, ali je zato i mnogo uređenija u planinarskom smislu.

Viši vrh Megali Rahi (674 m.n.v.) potpuno je zarastao u gusto trnje i tako nedostupan za penjanje, ali do nižeg vrha Skaros (662 m.n.v.) postoji lepo markirana staza sa obe strane - iz primorskog naselja Nikiana i iz sela Kolivata u unutrašnjosti naselja. Staza nije ni predugačka ni previše zahtevna, a pogledi na more i doline u zaleđu obale vrede svakog koraka.

Planina Skaros

Vrh Skaros

Jedan od skrivenih bisera Lefkade je i klisura Melisa, zavučena daleko između asfaltnih puteva u severnom delu ostrva i ne tako lako dostupna.

Naravno, ova staza se ne može nazvati planinarenjem u pravom smislu reči, i istini za volju uređene staze između ostataka starih građevina i suvog korita reke deluju dosta neodržavano, ali za prave ljubitelje prirode - pogotovo one koji vole mesta na kojima nema drugih izletnika - i ovo je jedno od mesta na Lefkadi koje vredi videti.

Klisura Melisa

Međutim, najveća poslastica za ljubitelje aktivnog odmora u prirodi na Lefkadi je pešačenje seoskim putevima kroz unutrašnjost ostrva ili po njegovim obodima, sa pogledom na pučinu ili kopneni deo Grčke.

Pešačenje je na Lefkadi izuzetno popularno, toliko da se knjižice sa pešačkim stazama (sa mapama i GPS koordinatama) mogu naći u svim prodavnicama suvenira. U njima ipak nema detaljnih opisa staza za uspone na planinske vrhove (ili ih bar ja nisam pronašao), ali za pravo uživanje u prirodi usponi i nisu toliko bitni...

Za panorame od kojih zastaje dah na Lefkadi se ionako ne mora stići skroz do nekog planinskog vrha. 

Uglavnom je dovoljno samo zastati i baciti pogled, na bilo koju stranu.

Na tako izuzetnom mestu lepota je svuda okolo.