Slovačka zemlja čuda: Niske Tatre

Kada je reč o destinacijama za planinarenje u centralnoj Evropi, mnogima prva asocijacija na to verovatno neće biti Slovačka.

Ali, pravi poznavaoci prirode znaju da ova država može da se pohvali nekim od najatraktivnijih planinskih terena na starom kontinentu, među kojima su i Visoke Tatre - najviši deo čitavog lanca Karpata. Sa više od dvesta vrhova iznad dve hiljade metara nadmorske visine, dramatičnih litica i surove planinske klime, Visoke Tatre su masiv vredan strahopoštovanja, koji u svojoj senci ostavlja mnoge druge prirodne lepote u okruženju.

Za one koji gledaju sa strane, u drugom planu iza Visokih stoje Niske Tatre - niži, pitomiji, ali ništa manje respektabilan venac.

Sami Slovaci ipak cene Niske Tatre možda i više od Visokih, a o tome svedoči i nezvanični nadimak kojim vole da nazivaju ove planine - Rozprávková krajina na Slovensku, "slovačka zemlja čuda"...

Druga strana Zlatibora: Greben Čigote

Retko koja planina, ne samo u Srbiji već i u dosta širem okruženju, istovremeno je i precenjena i potcenjena kao Zlatibor.

Kod većine, prva asocijacija na Zlatibor svakako je istoimeni grad kao glavni turistički centar planine, pretrpan sadržajima i urbanizovan do te mere da je u srpski jezik poslednjih godina uveo termin "zlatiborizacija" koji upravo označava preterano i nepotrebno uređivanje planinskih destinacija. Broj posetilaca Zlatibora kao naseljenog mesta značajno nadilazi njegovu realnu atraktivnost, ali i pored toga gostiju je iz godine u godinu sve više, a skupi hoteli, restorani i kockarnice za mnoge predstavljaju svojevrsne statusne simbole.

Sa druge strane, samo par kilometara van centra okovanog u beton i staklo šire se predeli očuvane prirode do kojih ogromna većina gostiju Zlatibora nikad ne dopire, čak ni na sveprisutnim kvadovima.

Ali, prirodu Zlatibora potcenjuju i planinari, često poistovećujući čitavu planinu sa urbanizovanim centrom i smatrajući da u njegovoj okolini nije ostalo ništa vredno za videti.

A istina je da pravi Zlatibor ima toliko toga da pruži ljubiteljima prirode, i to ne u nekim zavučenim i skrivenim krajevima nego praktično odmah van naselja...

Bilten Putnik, proleće 2026.

Proleće je stiglo samo u kalendaru i još uvek nije vreme za pakovanje toplijih jakni, dubokih cipela i kabanica.

Ali zato je stigao prolećni bilten Putnik, a to može da znači dve stvari: 1) možda će za njim stići i pravo proleće, i 2) ako i ne stigne uskoro, bar imamo čime da se zanimamo dok ne prođe ovo slinavo vreme napolju.

Osim toga što ponovo pozdravljam čitaoce sa pozicije lutke sa naslovne strane, unutar virtuelnih korica našlo se i nekoliko mojih tekstova, koje prenosim u nastavku.

Prestonica slovenačkih Alpa: Šta sve možeš u Kranju za jedan vikend

Koliko god se Slovenija sve više kotirala na listama najprimamljivijih destinacija Evrope, toliko je ova država na razmeđi Balkana i srednje Evrope još uvek puna mesta koja turisti tek treba da otkriju, među koja bi se mogao svrstati i jedan od njenih najznačajnijih gradova - Kranj.

Povoljan položaj u središtu plodne Ljubljanske kotline, na ušću reke Kokre u Savu, uslovio je neometan razvoj Kranja više od hiljadu i po godina u kontinuitetu, a pozicija tačno između visokih venaca Julijskih i Kamniško-Savinjskih Alpa i Karavanki dala mu je nadimak "prestonica slovenačkih Alpa". Današnji Kranj predstavlja jedan savremen industrijski centar sa ljupkim starim jezgrom punim zanimljivosti, u kojem vreme kao da je stalo pre više vekova.

Pa opet, sve ovo očigledno nije dovoljno da učvrsti Kranj kao istaknutu tačku na turističkim mapama, pa ga zato mnogi portali nazivaju i "najbolje čuvanom tajnom Evrope". Kranj ipak nije nikakva tajna, već jedan otvoren i gostoljubiv grad, ali stiče se utisak i da zavređuje više pažnje nego što mu poklanjaju putnici koji ga najčešće samo prolaze na putu ka Ljubljani ili Bledu, između kojih se nalazi tačno na pola puta.

Mada bi se njegovoj okolini, naročito alpskim vrhovima, moglo posvetiti dosta vremena, za obilazak samog Kranja sasvim je dovoljan jedan vikend. Šta se sve za to vreme može videti u ovom gradu?

Izmeštanje spomenika "Kipovi" (Irig-Ruma)

Prošle nedelje je relativno neopaženo prošla vest da je skupština opštine Irig uz saglasnost Ministarstva kulture donela odluku o izmeštanju spomenika "Kipovi", u sklopu projekta izgradnje brze saobraćajnice Ruma - Novi Sad, čija trasa prolazi neposredno uz same spomenike.

Nova lokacija nije poznata, ali je u tom smislu potrebno istaći da je najvažnija karakteristika ovih spomenika upravo sadašnja lokacija.

Višegrad, na Dunavu

Pedesetak kilometara severno od Budimpešte, Dunav koji dotle teče uglavnom pravcem zapad-istok počinje da skreće širokim lukom ka jugu, ali pre toga pravi u suprotnom smeru jednu manju ali upečatljivu okuku, koju Mađari zovu baš tako - "Dunavska okuka" (Dunakanyar). Na kraju te okuke, a pre širokog luka Dunava, smestio se gradić imena koje nikad ne bismo asocirali sa Mađarskom - Višegrad.

Mađarski Višegrad (Visegrád) na Dunavu malo je mesto, sa nepune dve hiljade stanovnika u nekoliko uličica koje popunjavaju uski pojas ravnice između obale reke i strmih padina brda koje se izdiže oko dvesta metara u visinu.

Međutim, prolazniku će odmah zapasti za oko tragovi njegove slavne prošlosti: rekonstruisana monumentalna gradska kapija nad kojom stražari stamena kula i silueta citadele visoko na brdu.

Ostaci ovih građevina, kao i palate u podnožju brda, svedoče o značaju koji je mađarski Višegrad imao tokom srednjeg veka, kao kraljevski grad o koji su se otimali osvajači i velike sile, na kraju potpuno razoren i izgubljen u izmaglici vremena, ali danas ponovo dostupan javnosti nakon više decenija strpljive obnove koja još uvek traje...

Upornost se isplati: 13. Šidski Novogodišnji maraton

Kažu da je najbitniji preduslov za uspeh - upornost. Ali, šta zaista čini uspeh? I kako uopšte kvantifikovati uspeh kod pojava koje se mogu posmatrati sa više različitih gledišta?

Šidski Novogodišnji maraton, jedna od najspecifičnijih treking/trejl manifestacija na ovim prostorima, održan je tradicionalno 14. januara - prvog dana u godini po Julijanskom kalendaru - i to po trinaesti put!

Ove godine u malo sažetom izdanju, sa samo dve ponuđene staze, na kojima se okušalo nešto više od pedeset učesnika. Ali, baš zbog tih specifičnosti koje ga odlikuju, ono što bi mnogim drugim organizacijama u brojkama naizgled bilo poražavajuće, kod Šidskog maratona zapravo je ogroman uspeh.