Na krovu Balkana: Na Musalu bez gondole

Među bezbroj planinskih vrhova Balkanskog poluostrva, nadmorsku visinu od 2000 metara ima ih na hiljade, na stotine u skoro svakoj državi. Ali, samo jedan može biti najviši.

Sa 2925 metara nadmorske visine, Musala je najviša tačka Bugarske i čitavog Balkana.

S obzirom na taj status, ovaj vrh tokom cele godine privlači ogroman broj ljubitelja prirode, od iskusnih planinara do apsolutnih početnika, pogotovo jer je uspon relativno lagan u poređenju sa mnogim drugim vrhovima slične visine.

Skoro svi planinari ka Musali kreću iz naselja Borovec, popularnog ski centra, odakle većina obično skraćuje put gondolom do otprilike polovine uspona, ali je iz Boroveca moguće popeti se na vrh i pešice, čime Musala postaje sasvim respektabilan zadatak i ne tako lako dostupna baš svakome...

Famagusta i Varoša: Prava priča o kiparskom gradu duhova

"Ne smem da vozim dalje", kaže mister Džon. "Prošli put su rekli da će mi oduzeti autobus".

Ničija zemlja između severnog i južnog dela Kipra počinje običnim makadamskim putem koji se nastavlja na kraj ulice u selu po imenu Derinija. Stotinak metara dalje, šiblje okružuje urušenu kuću iza koje izranja metalni toranj sa osmatračnicom pod zastavom Ujedinjenih nacija. Dalje ka severu širi se pusta ravnica, s jedne strane ograničena morem a sa druge monolitnim sivilom u čijoj silueti prepoznajemo nešto što je nekada bilo grad.

"Dok nisu otvorili granicu, ovo je bilo mesto odakle se najbolje videla Varoša", priča na gramatički ispravnom engleskom, ali sa preteškim grčkim akcentom. "A ako bismo prišli samo malo bliže, mogli bismo videti kuću u kojoj sam odrastao. Ali ovog puta nećemo ići dalje, jer želim da zadržim svoj autobus, ali zato sad možemo da uđemo u Varošu".

Vrata Varoše, najpoznatijeg mediteranskog grada duhova, od pre nekoliko godina otvorena su za posetioce.

Ne i za povratak njegovih nekadašnjih stanovnika, koji na to čekaju više od pola veka. Oni su dobrodošli isključivo pod istim uslovima kao i svi ostali - da prošetaju kroz par raščišćenih ulica sa novim asfaltom i posmatraju nekada najpopularnije kiparsko letovalište samo kao oronulu vremensku kapsulu.

Mnogi radije biraju da se ne vraćaju uopšte. Mister Džon je odabrao da turistima priča, kako sam kaže "pravu priču o Famagusti i Varoši", kao neko za koga te prazne ruine nisu samo betonske kulise već mesta sa istorijom i autentičnim duhom, koji on tako održava živim...

Bilten Putnik, leto 2026. - za kraj jedne ere...

Planinarsko-turistička revija Putnik prvi put je objavljena 1940. godine u Novom Sadu, kao "organ za propagandu planinarstva i turizma u Kraljevini Jugoslaviji". Ovakav Putnik nije trajao dugo i nije ostavio dubljeg traga u istoriji žurnalistike, ali je značajan po tome što je 1998. godine Planinarski savez Vojvodine odlučio da svoje tada novopokrenuto glasilo nazove po ovoj međuratnoj publikaciji.

Ovogodišnji letnji broj biltena Putnik (poslednjih godina sa podnaslovom "medijsko sredstvo za promociju planinarstva, ostalih sportova na otvorenom i svega što ima veze sa aktivnim boravkom u prirodi") ukupno je 134. po redu, i sa 104 stranice najobimniji je od svih Putnika do sada!

Za ovaj rekord postoji i poseban povod: ovaj letnji Putnik poslednji je redovni broj u realizaciji glavnog i odgovornog urednika Vlade Banića, koji posle dvanaest godina na ovoj poziciji odlazi u više nego zasluženu uredničku penziju, ali tek posle jesenjeg broja koji će zapravo biti kompilacija najboljih tekstova iz svih Putnika za vreme njegovog mandata.

Pozivu da svojim prilozima uveličaju ovu priliku odazvalo se više od dvadeset autora sa skoro četrdeset članaka, među kojima su se našli i tri moja teksta, koje prenosim u nastavku.

Niski vrhovi i male tajne Rtnja: Golema Porica, Zvečana propast, Stenje, Baba

Ma koliko Rtanj bio jedna od najpopularnijih planina u Srbiji, ogromna većina izletnika ga i dalje doživljava površno i jednodimenzionalno.

Rtanj niti ima oblik pravilne piramide, niti ima samo jedan vrh, niti se do tog vrha može doći samo sa dve strane, kao što mnogi ozbiljno veruju.

Rtanj se zapravo sastoji od dva grebena: višeg koji se pruža u pravcu istok-zapad, na kom se nalazi i njegov najviši vrh Šiljak, i nižeg koji se približno u pravcu juga spušta ka Sokobanji, a koji čak i mnogi iskusniji planinari često potpuno ignorišu. A upravo taj niži greben Rtnja krije neke od najzanimljivijih stvari koje se mogu videti na ovoj planini.

Smaragd Egeja: Šta sve možeš na Tasosu za nekoliko dana (kratki vodič)

Kao najsevernije od velikih ostrva Grčke, Tasos je grčko ostrvo najbliže Srbiji i jedno od najomiljenijih letovališta turista iz ovih krajeva u Grčkoj.

Ovaj status Tasos nije stekao samo zbog blizine i pristupačnosti - izbalansiran spoj prirodnih i stvorenih vrednosti čini ovo ostrvo zaista vrednim posete, toliko da je u 2024. godini proglašeno jednim od najboljih turističkih regiona u čitavoj Evropi, a o odnosu koji sami Grci imaju prema Tasosu dovoljno govori to što ga često nazivaju "smaragdom Egeja".

Raznovrsni sadržaji, čiste i uređene plaže, živopisni stari gradovi, ušuškana planinska sela, mnogobrojna arheološka nalazišta, istorijski spomenici raznih epoha, gastronomski specijaliteti, sve ovo svrstava Tasos na listu objektivno najatraktivnijih destinacija u Grčkoj, podjednako privlačnim ljubiteljima aktivnog i pasivnog odmora.

Da bi se upoznale sve lepote ovog ostrva jedan prosečan godišnji odmor od desetak dana svakako nije dovoljan, ali i za toliko vremena može se napraviti lep presek kroz ono što Tasos ima da ponudi namernicima...

Skriveni biseri Slovačke: Zamak Šomoška i Kameni vodopad

Sa zamkovima i dvorcima tradicionalno asociramo neke države zapadne Evrope, dok na neke druge zemlje jednako bogate sličnim građevinama često ni ne pomišljamo u tom kontekstu.

Sa više od 180 zamkova, oko 425 dvoraca i još oko 120 ruina, Slovačka drži prvo mesto u svetu po broju ovakvih arhitektonskih spomenika po glavi stanovnika!

Zamak Šomoška na samoj granici sa Mađarskom nije ni najveći ni najlepši, ali jeste jedan od najposećenijih zamkova u Slovačkoj, a još lakše je dostupan iz Mađarske. Ali, s obzirom na to da se ne nalazi blizu glavnih puteva, u širim krugovima je praktično nepoznat, i putnici koji iz Mađarske ulaze u istočni deo Slovačke nesvesno ga zaobilaze.

Međutim, zamak sam po sebi vredi videti, a njegova okolina krije i neke prirodne znamenitosti kakve se ne mogu videti nigde drugde, i Šomoška itekako zaslužuje da se zbog nje malo skrene s puta.

Slovačka zemlja čuda: Niske Tatre

Kada je reč o destinacijama za planinarenje u centralnoj Evropi, mnogima prva asocijacija na to verovatno neće biti Slovačka.

Ali, pravi poznavaoci prirode znaju da ova država može da se pohvali nekim od najatraktivnijih planinskih terena na starom kontinentu, među kojima su i Visoke Tatre - najviši deo čitavog lanca Karpata. Sa više od dvesta vrhova iznad dve hiljade metara nadmorske visine, dramatičnih litica i surove planinske klime, Visoke Tatre su masiv vredan strahopoštovanja, koji u svojoj senci ostavlja mnoge druge prirodne lepote u okruženju.

Za one koji gledaju sa strane, u drugom planu iza Visokih stoje Niske Tatre - niži, pitomiji, ali ništa manje respektabilan venac.

Sami Slovaci ipak cene Niske Tatre možda i više od Visokih, a o tome svedoči i nezvanični nadimak kojim vole da nazivaju ove planine - Rozprávková krajina na Slovensku, "slovačka zemlja čuda"...

Druga strana Zlatibora: Greben Čigote

Retko koja planina, ne samo u Srbiji već i u dosta širem okruženju, istovremeno je i precenjena i potcenjena kao Zlatibor.

Kod većine, prva asocijacija na Zlatibor svakako je istoimeni grad kao glavni turistički centar planine, pretrpan sadržajima i urbanizovan do te mere da je u srpski jezik poslednjih godina uveo termin "zlatiborizacija" koji upravo označava preterano i nepotrebno uređivanje planinskih destinacija. Broj posetilaca Zlatibora kao naseljenog mesta značajno nadilazi njegovu realnu atraktivnost, ali i pored toga gostiju je iz godine u godinu sve više, a skupi hoteli, restorani i kockarnice za mnoge predstavljaju svojevrsne statusne simbole.

Sa druge strane, samo par kilometara van centra okovanog u beton i staklo šire se predeli očuvane prirode do kojih ogromna većina gostiju Zlatibora nikad ne dopire, čak ni na sveprisutnim kvadovima.

Ali, prirodu Zlatibora potcenjuju i planinari, često poistovećujući čitavu planinu sa urbanizovanim centrom i smatrajući da u njegovoj okolini nije ostalo ništa vredno za videti.

A istina je da pravi Zlatibor ima toliko toga da pruži ljubiteljima prirode, i to ne u nekim zavučenim i skrivenim krajevima nego praktično odmah van naselja...

Bilten Putnik, proleće 2026.

Proleće je stiglo samo u kalendaru i još uvek nije vreme za pakovanje toplijih jakni, dubokih cipela i kabanica.

Ali zato je stigao prolećni bilten Putnik, a to može da znači dve stvari: 1) možda će za njim stići i pravo proleće, i 2) ako i ne stigne uskoro, bar imamo čime da se zanimamo dok ne prođe ovo slinavo vreme napolju.

Osim toga što ponovo pozdravljam čitaoce sa pozicije lutke sa naslovne strane, unutar virtuelnih korica našlo se i nekoliko mojih tekstova, koje prenosim u nastavku.

Prestonica slovenačkih Alpa: Šta sve možeš u Kranju za jedan vikend

Koliko god se Slovenija sve više kotirala na listama najprimamljivijih destinacija Evrope, toliko je ova država na razmeđi Balkana i srednje Evrope još uvek puna mesta koja turisti tek treba da otkriju, među koja bi se mogao svrstati i jedan od njenih najznačajnijih gradova - Kranj.

Povoljan položaj u središtu plodne Ljubljanske kotline, na ušću reke Kokre u Savu, uslovio je neometan razvoj Kranja više od hiljadu i po godina u kontinuitetu, a pozicija tačno između visokih venaca Julijskih i Kamniško-Savinjskih Alpa i Karavanki dala mu je nadimak "prestonica slovenačkih Alpa". Današnji Kranj predstavlja jedan savremen industrijski centar sa ljupkim starim jezgrom punim zanimljivosti, u kojem vreme kao da je stalo pre više vekova.

Pa opet, sve ovo očigledno nije dovoljno da učvrsti Kranj kao istaknutu tačku na turističkim mapama, pa ga zato mnogi portali nazivaju i "najbolje čuvanom tajnom Evrope". Kranj ipak nije nikakva tajna, već jedan otvoren i gostoljubiv grad, ali stiče se utisak i da zavređuje više pažnje nego što mu poklanjaju putnici koji ga najčešće samo prolaze na putu ka Ljubljani ili Bledu, između kojih se nalazi tačno na pola puta.

Mada bi se njegovoj okolini, naročito alpskim vrhovima, moglo posvetiti dosta vremena, za obilazak samog Kranja sasvim je dovoljan jedan vikend. Šta se sve za to vreme može videti u ovom gradu?

Izmeštanje spomenika "Kipovi" (Irig-Ruma)

Prošle nedelje je relativno neopaženo prošla vest da je skupština opštine Irig uz saglasnost Ministarstva kulture donela odluku o izmeštanju spomenika "Kipovi", u sklopu projekta izgradnje brze saobraćajnice Ruma - Novi Sad, čija trasa prolazi neposredno uz same spomenike.

Nova lokacija nije poznata, ali je u tom smislu potrebno istaći da je najvažnija karakteristika ovih spomenika upravo sadašnja lokacija.

Višegrad, na Dunavu

Pedesetak kilometara severno od Budimpešte, Dunav koji dotle teče uglavnom pravcem zapad-istok počinje da skreće širokim lukom ka jugu, ali pre toga pravi u suprotnom smeru jednu manju ali upečatljivu okuku, koju Mađari zovu baš tako - "Dunavska okuka" (Dunakanyar). Na kraju te okuke, a pre širokog luka Dunava, smestio se gradić imena koje nikad ne bismo asocirali sa Mađarskom - Višegrad.

Mađarski Višegrad (Visegrád) na Dunavu malo je mesto, sa nepune dve hiljade stanovnika u nekoliko uličica koje popunjavaju uski pojas ravnice između obale reke i strmih padina brda koje se izdiže oko dvesta metara u visinu.

Međutim, prolazniku će odmah zapasti za oko tragovi njegove slavne prošlosti: rekonstruisana monumentalna gradska kapija nad kojom stražari stamena kula i silueta citadele visoko na brdu.

Ostaci ovih građevina, kao i palate u podnožju brda, svedoče o značaju koji je mađarski Višegrad imao tokom srednjeg veka, kao kraljevski grad o koji su se otimali osvajači i velike sile, na kraju potpuno razoren i izgubljen u izmaglici vremena, ali danas ponovo dostupan javnosti nakon više decenija strpljive obnove koja još uvek traje...

Upornost se isplati: 13. Šidski Novogodišnji maraton

Kažu da je najbitniji preduslov za uspeh - upornost. Ali, šta zaista čini uspeh? I kako uopšte kvantifikovati uspeh kod pojava koje se mogu posmatrati sa više različitih gledišta?

Šidski Novogodišnji maraton, jedna od najspecifičnijih treking/trejl manifestacija na ovim prostorima, održan je tradicionalno 14. januara - prvog dana u godini po Julijanskom kalendaru - i to po trinaesti put!

Ove godine u malo sažetom izdanju, sa samo dve ponuđene staze, na kojima se okušalo nešto više od pedeset učesnika. Ali, baš zbog tih specifičnosti koje ga odlikuju, ono što bi mnogim drugim organizacijama u brojkama naizgled bilo poražavajuće, kod Šidskog maratona zapravo je ogroman uspeh.