U drugom planu Homolja: Veliki i Mali Vranj

Kao jedan od brdovitijih a najređe naseljenih predela u celoj Srbiji, Homolje je posebno omiljeno među ljubiteljima planina koje nisu večito u prvom planu.

U poređenju sa najpopularnijim vrhovima istočne Srbije, Homoljske planine ne deluju ni zahtevno ni naročito privlačno, ali samo na prvi pogled. Pravim poznavaocima imena homoljskih visova i čuka itekako znače nešto, ali i među njima postoje neki koji uprkos objektivnoj lepoti večito ostaju u senci drugih.

Među tim zvezdama drugog plana Homolja je i Vranj, krševiti greben koji po atraktivnosti ne samo da ni po čemu ne zaostaje za daleko glasovitijim homoljskim vrhovima, nego ih većinu i prevazilazi. Ali, za Vranj se treba malo više pomučiti jer je manje pristupačan od poznatijih vrhova Homoljskih planina, pa ipak na ovoj turi svaka muka se višestruko nagrađuje uživanjem u raznovrsnim stazama i prelepim vizurama.

Neplanski Povlen. U belom.

Sjajan je to bio plan. Dva i po sata vožnje, dobar makadam od Debelog brda do ispod doma na Bobiji, onda kružić od desetak kilometara i nazad kući pre mraka. Iskoristiti poslednje trzaje zime za laganu šetnjicu. Ali, najbolji planovi miševa i ljudi...

Već na izlazu iz Valjeva brda su počela da se bele. Do Debelog brda smo uveliko bili u oblaku. Makadam preko Jablanika do Bobije potpuno zavejan, neprohodan i pešice a kamoli kolima. Otvaraju se karte, pregledaju trekovi. Dođavola, sve je sad predaleko.

Eto ga Povlen preko puta... Ma daj, opet Povlen. Koji već put?! Ima li neko pametniju ideju? Dakle - Povlen...

Vlasina na teži način: Vardenik, Čemernik, Gramada - zimi

U najhladnije doba godine, neke planinske destinacije su očigledan izbor. Lako dostupne, pune raznovrsnih sadržaja i popularnih atrakcija, bez mnogo truda privlače posetioce izdaleka.

Vlasina nije jedna od njih.

Visoravan u najpasivnijim predelima pasivnog jugoistoka Srbije leti je idealno mesto za bekstvo iz urbane sredine za one koji ne traže mnogo udobnosti. Tokom zime, turisti su ovde anomalija. 

Oni naviknuti na uređena zimovališta ovde nemaju šta da traže. Dve prodavnice (od kojih jedna radi do prvog mraka a druga po pozivu na telefon na koji se niko ne javlja), jedan restoran (koji bira kojim danima radi, a obično ne radi) i dva zamandaljena hotela, to je sve čime raspolaže Vlasina Rid, jedan od centara na obalama Vlasinskog jezera.

Oni manje probirljivi naći će za sebe već neki smeštaj sa par zvezdica od kojih je minimum jedna dobijena na lepe oči, ali jedino što im ostaje od zanimacija su okolne planine, okovane snegom dubokim preko metra koji mesecima niko nije ugazio.

A to je već naše igralište...

Trebević: Zimske razglednice sa olimpijske planine kontrasta

Od četiri sarajevske olimpijske planine, Trebević je najlakše potceniti.

Dok Jahorina i Bjelašnica već duže vreme grade imidž mondenskih skijališta a Igman je više legenda nego stvarna planina, Trebević se često smatra za obično izletište - svojevrsnu sarajevsku Avalu - pogotovo otkako je pre nekoliko godina obnovljena žičara kojom se iz strogog centra za samo desetak minuta stiže do planinskih vidikovaca.

Ali, Trebević je mnogo više od pukog mesta za predah od gradske vreve. To je planina sasvim dostojna poštovanja, prepuna kontrasta - istovremeno pitoma i surova, uređena i netaknuta, opuštena ali i nimalo naivna...

Igmanski marš, osamdeset godina kasnije

Istorija Narodnooslobodilačke borbe na teritoriji bivše Jugoslavije puna je pripovesti epskih razmera, od kojih su mnoge nakon rata poprimile gotovo mitološke dimenzije.

Jedna od takvih epizoda je i Igmanski marš.

U noći između 27. i 28. januara 1942. godine, Prva proleterska brigada prešla je planinu Igman po dubokom snegu i velikoj hladnoći, kako bi zaobišla Sarajevo pod upravom okupatora i stigla do Foče koju su tada držali partizani.

Sećanje na ovaj događaj živo je i danas. Poslednje januarske subote 2022. godine, na Velikom polju na Igmanu obeleženo je osamdeset godina od Igmanskog marša.