Šumadijski rokenrol: Borački krš i Ostrvica

Bilo kao litice koje treba savladati veštinom i snagom, bilo kao otvoreni vidikovci do kojih vode pitomije staze, stenovite goleti su među omiljenim terenima za mnoge planinare.

Mada ih kod nas ima mnogo manje nego kod nekih naših suseda, i Srbija se može pohvaliti zanimljivim krševitim planinama, podjednako primamljivim i adrenalinskim zavisnicima i onima koji samo vole da uživaju u pogledu.

Pa ipak, retko kome će prva asocijacija na stene biti pitoma Šumadija, iako se u njoj kriju dve prave poslastice za ljubitelje planinarskog rokenrola - Borački krš i Ostrvica.

Svi putevi vode na Frušku goru: (Brankovac - Dumbovački potok - Rim - Beočin - Crveni čot)

Globalna pošast zvana korona još uvek nije prošla, ali je kretanje (bar po Srbiji) ponovo dozvoljeno. Posle dva meseca sedenja kod kuće, planinari su jedva dočekali da se dokopaju prirode. A gde će Sremci drugde nego na Frušku goru?

Rađanje Fruške gore

Geološka istorija Fruške gore dugo je smatrana kratkom i relativno jednostavnom. Međutim, već prva kartiranja fruškogorske geologije krajem XIX veka otkrila su složenu situaciju punu problema koji su ukazivali na mnogo stariju i kompleksniju građu jedine sremske planine. Sistematska istraživanja u drugoj polovini XX i početkom XXI veka još uvek nisu donela kompletno razumevanje morfoze Fruške gore, ali su doprinela jasnijoj slici o njenom nastanku. Jedan deo pravog blaga predmeta koji svedoče o njenoj istoriji dostupan je javnosti u obliku zbirke pod naslovom "Rađanje Fruške gore".

Zagajička brda: Bajka u koju može da se zakorači

Za mnoga mesta u prirodi često se vezuju epiteti "fantastična", "bajkovita", "nestvarna", ali što je čovek više upoznaje to više uviđa da je priroda sama po sebi jedna bajka prepuna prizora koji mogu delovati neverovatno nekome nenaviknutom na napuštanje zone komfora između četiri zida.

Pa opet, postoje neka mesta koja mogu da iznenade i one iskusnije, koji su se nagledali prirode i njenih lepota.

Jedno od takvih mesta su i Zagajička brda, omaleni lokalitet nesvakidašnjeg izgleda u južnom Banatu. Bajka u koju može da se zakorači.

Obedska bara

Prolazeći širokom ravnicom između Srema i Mačve, reka Sava vrluda i meandrira, nimalo ne žureći da se ulije u Dunav. Moćna i samo naizgled mirna reka kao da se hiljadama godina predomišlja kuda da prođe u svojim poslednjim kilometrima, pa na ovom potezu ostavlja za sobom mnoštvo napuštenih rukavaca. U nekima od njih voda se zadržava preko cele godine, pa čine pravi mali raj za barsku floru i faunu, ali i za izletnike. Od jednog takvog rukavca Save nastala je i Obedska bara, biser prirode donjeg Srema.

Na Drini ćuprija

"Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala. Samo na nekoliko mesta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj bilo na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za obrađivanje i naselja. Takvo jedno proširenje nastaje i ovde, kod Višegrada, na mestu gde Drina izbija u naglom zavoju iz dubokog i uskog tesnaca koji stvaraju Butkove Stijene i Uzavničke planine. Zaokret koji tu pravi Drina neobično je oštar a planine sa obe strane tako su strme i toliko ublizu da izgledaju kao zatvoren masiv iz koga reka izvire pravo, kao iz mrkog zida. Na tom mestu gde Drina izbija celom težinom svoje vodene mase, zelene i zapenjene, iz prividno zatvorenog sklopa crnih i strmih planina, stoji veliki, skladno srezani most od kamena, sa jedanaest lukova širokog raspona."

Ivo Andrić, "Na Drini ćuprija" (1945)

Matka

Makedonija se obično ne svrstava među vrhunske destinacije za ljubitelje prirode, ali to ne znači i da ova balkanska država od prirodnih lepota nema šta da ponudi posetiocima. Prelepo Ohridsko jezero, najstariji nacionalni park stare Jugoslavije Pelister, moćni Korab i Šar planina, samo su neka od mesta koja privlače najveći broj zaljubljenika u boravak na otvorenom.

 

Međutim, jedno od najomiljenijih izletišta Makedonaca manje je poznato van granica njihove države, a zavređuje pažnju koliko i neke mnogo popularnije atrakcije - kanjon Matka.

Planinarske video igre

Video igre sa sportskom tematikom uvek su bile popularne, ali kao što planinarstvo kao sport nikad nije bilo naročito atraktivno najširoj populaciji (a posebno pasivnim gledaocima) tako ni planinarske video igre nikad nisu našle veliku publiku, što ipak ne znači i da ne postoje.

Doduše, iako u velikom broju igara avanturističkih žanrova postoji mnogo pentranja na sve i svašta, pa i na planine, igara koje se fokusiraju isključivo na planinarske uspone do danas je vrlo malo.

Da li vredi baciti pogled na neke od njih, i da li mogu biti zanimljive i onima koji se inače ne bave planinarenjem, prosudite sami.

Mileševa i Mileševka

Skoro na samoj granici sa Crnom Gorom, stešnjeno na obali reke Lim između planina Jadovnik i Kamena gora, Prijepolje definitivno ne važi za značajnu turističku destinaciju, ali njegova okolina po mnogo čemu može da parira najpoznatijim planinarskim destinacijama u Srbiji. 

Jedna od prirodnih lepota ovog kraja koje nemaju pažnju koju itekako zaslužuju je i kanjon reke Mileševke, još uvek nedovoljno istražen i još manje poznat najširem krugu ljubitelja prirode, iako počinje na jedva petnaestak minuta hoda od znamenitog manastira Mileševa...

Bilten Putnik, proleće 2020.

U doba korone, sa svakodnevicom sačinjenom od karantina i ograničenja kretanja, mnogi od nas imaju slobodnog vremena više nego ikad, ali ne i priliku da putuju gde žele i koliko žele. Jedan od najboljih načina prekraćivanja vremena u kući svakako je čitanje, a da makar imamo šta kvalitetno da pročitamo o boravku u prirodi (kad već ne možemo da boravimo u istoj) brine se bilten Putnik, elektronsko glasilo Planinarskog saveza Vojvodine.

Slapovi Sopotnice

Priroda Srbije prebogata je zadivljujućim mestima, a na svaku popularnu prirodnu atrakciju dolazi još mnogo onih koje nisu ni približno poznate koliko zaslužuju. Jedno od takvih mesta je i Sopotnica, koja među pravim ljubiteljima i poznavaocima prirode važi za jednu od najlepših destinacija zapadne Srbije, dok je najširem krugu turista i izletnika često potpuno nepoznata.

Smeštena na zapadnim padinama planine Jadovnik, bez razvijene turističke infrastrukture, Sopotnica je uspela da očuva autentičan izgled jednog starovlaškog sela i da ostane biser koji zaista vredi videti.

Vrelo Bosne

Glavni grad Bosne i Hercegovine ima dovoljno sadržaja za najprobirljivije namernike, pa tako neće razočarati ni ljubitelje prirode. Smešteno u kotlini koju okružuje šest planina, Sarajevo je popularna destinacija za balkanske zaljubljenike u planine, naročito u zimske sportove.

Međutim, najposećeniji spomenik prirode nalazi se u neposrednoj blizini grada - živopisno, opušteno, a pre svega dostupno svima, Vrelo Bosne je već više od veka omiljeno izletište Sarajlija i njihovih gostiju, u svako doba godine.

Grad sevdaha za jedan dan: (pre)kratki vodič kroz Sarajevo

Balkansko poluostrvo jedan je od najživopisnijih delova Starog kontinenta, istok na zapadu i zapad na istoku. Kao da se nigde drugde uticaji dijametralno suprotnih kultura ne mešaju toliko koliko na Balkanu, a ta simbioza sukobljenih civilizacija retko se gde može doživeti kao u Sarajevu.

Prestonica Bosne i Hercegovine grad je oštrih, gotovo paradoksalnih kontrasta: otomanski i habzburški, orijentalan i evropejski, grad mira i tolerancije ali i ratnih užasa, grad stradanja i poleta, prošlosti i budućnosti, ćejfa i sevdaha...

Sa sve većim brojem turista koji žele da istražuju manje posećene delove Evrope, Sarajevo se poslednjih godina sve više nameće kao popularna city break destinacija, a putnicima iz zemalja bivše Jugoslavije dostupno je i za jednodnevne izlete...

Gomolava: Šest hiljada godina ispod sremskog lesa

Na pola puta između Rume i Šapca nalaze se Hrtkovci, seosko naselje širokih ulica koje se naizgled ni po čemu ne razlikuje od velikih sela ravnog Srema. Međutim, ovo mesto na obali Save jedinstveno je po kontinuitetu naseljavanja dugom preko šest hiljada godina!

O tome svedoči lokalitet Gomolava - jedno od najvrednijih arheoloških nalazišta ne samo kod nas već i u evropskim, pa i svetskim okvirima.

Prevrtljiva Baba

Prolazeći magistralnim putem od Paraćina ka Zaječaru, putniku može upasti u oko jedno istaknuto brdo sa desne strane, sa koga noću svetli visoki krst.

Planinari koji ovim putem idu ka Rtnju, Grzi, Tupižnici i drugim atrakcijama istočne Srbije, često neće ni obratiti pažnju na Babu, usamljenu ostrvsku planinicu koja u moru popularnijih planinskih terena u okolini deluje isuviše obično, gotovo dosadno.

A upravo ta Baba, tako mala i neugledna, može pružiti planinarima avanturu u divljini kakva se u današnje vreme retko gde može doživeti!

Skrivena mesta Fruške gore: Tragom kamena oko Vrdnika i Rakovca

Mnogo je stvari koje nas podsećaju na Frušku goru, ali sigurno nikome prva asocijacija na sremsku planinu neće biti - kamen.

Pa ipak, eksploatacija raznih ruda i sirovina koja na nekim mestima traje i danas neizbrisivo je izmenila fruškogorske pejzaže, a kontrasti koje ovi kameni ožiljci prave sa šumovitim brdima često stvaraju neverovatne prizore, od kojih su neki zaista dostojni divljenja...

Van dometa, Radio Laguna - 25.1.2020.

Prošlog vikenda imao sam čast da budem prvi ovogodišnji gost emisije Van dometa, audio magazina o povratku prirodi i aktivnostima na otvorenom, koji se emituje na radiju Laguna.

Za one koji nisu uspeli da se uključe u subotu ujutro, evo snimka te emisije. Uživajte.

Pirotska tvrđava - Momčilov grad

Kada biste pitali ljude po čemu je poznat Pirot, većina bi vam sigurno odmah odgovorila - po vicevima. 

Ljubiteljima prirode verovatno bi prvo pala na pamet Stara planina, oni upućeniji u tradicionalne vrednosti setili bi se pirotskog ćilima, a gurmani bi istakli kačkavalj i peglane kobasice.

Međutim, malo njih umelo bi da navede makar jedan arhitektonski simbol Pirota - uprkos tome što se u ovom gradu nalazi jedna od najočuvanijih i najinteresantnijih srednjovekovnih tvrđava u Srbiji - Momčilov grad, Pirotska tvrđava, ili prosto - Kale...

Prvi sneg i izgubljeni svetovi zapadne Fruške gore

I taman kad smo pomislili da će ova Nova godina biti jedna od onih suvih, sivih i sumornih, sneg je iznenadio putare i za tren oka stvorio idilični ambijent kao naručen da u njemu uživaju deca i svi koji se tako osećaju. Poslednji vikend u godini valjalo je iskoristiti do maksimuma, a Fruška gora se sama preporučila. Veliko finale jedne sjajne godine teško da je moglo biti lepše.

Bilten Putnik, zima 2019.

Ovih dana ljubitelje pisane reči o planinarenju i boravku u prirodi obradovao je novi broj biltena Putnik, poslednji u "desetim" godinama XXI veka.

 

U plejadi priloga starih i novih autora našla su se i dva moja teksta, koje možete pročitati u nastavku.

Fruška gora za početnike: Iriški venac - Paragovo - Orlovo bojište - Kraljeva stolica

Jedina sremska planina ne može se svrstati ni u visoke, ni u tehnički zahtevne, pa je mnogi zato nepravedno potcenjuju. Ali, oni koji su zagrebali fruškogorski greben malo dalje od markirane trase maratona znaju koliko još neobeleženih staza krije u nedrima ova lepotica, a svaka staza vodi do nekog kutka u koji vredi zaviriti.

Tako je mala ali odabrana ekipa iskoristila najkraći dan ove godine da prošetala jednom takvom kratkom i slatkom stazom, idealnom i za apsolutne fruškogorske početnike, koja na jedva petnaestak kilometara spaja toliko zanimljivih lokaliteta koliko neke veće i zvučnije planine uopšte ni nemaju. Pa ti potcenjuj Frušku goru!

Takmičari PK Borkovac Ruma: Najbolji među najmlađima, najmlađi među najboljima

Kao i prošle godine, Planinarski savez Srbije završio je takmičarsku sezonu svečanom dodelom priznanja najboljim pojedincima i klubovima u 2019. godini, koja je ove godine tempirana na Međunarodni dan planina (11. decembra). Među nagrađenima našao se i planinarski klub Borkovac iz Rume, ali i nekoliko članova kluba koji su (i) ove godine postigli izuzetne rezultate u disciplini planinarski treking.

Odlazak Prirodnjaka

David James Bellamy

(1933-2018)

Svako vreme ima svoje heroje. Moja generacija može sebe da smatra srećnom što je odrastala u vreme kad se herojem mogao nazvati i jedan botaničar.

 

Pre njega su došli mnogi, posle će ih doći još više, ali za moje vršnjake Dejvid Belami će uvek ostati sinonim za prirodnjaka sa velikim P.

 

Čovek koji nas je nekad davno naučio koliko i najobičnije sitnice u prirodi mogu biti fascinantne i da nam neće pasti kruna s glave ako malo isprljamo ruke i nogavice.

 

Čovek koji je mnogo kasnije pokušao da nauči ceo svet da su klimatske promene normalan način funkcionisanja naše planete, i koji je pokazao svima da je moguće biti ekolog a ne biti fatalista.

 

Čovek koji nas je sve, pre svega, naučio da se radujemo prirodi oko sebe i da je bezrezervno volimo...

 

Jedno veliko hvala. Takve više ne prave...

Cer: Slavna planina heroja i legendi

Nad mačvanskom ravnicom stešnjenom između Drine i Save, izdiže se Cer kao pravo panonsko ostrvo. Omalena i oniža planina, obrasla gustim šumama lipe, bukve i hrasta (koji joj je i dao ime), izdaleka zrači pitomošću, pa bi se nekome moglo učiniti da je to tek samo jedno obično, dosadno brdašce isto kao i mnoga druga, na kom sem šume i nema šta da se vidi.

Ali, iako ga priroda nije podarila velikim prostranstvima i vrtoglavim visinama, pečat istorije učinio je Cer gromadom među srpskim planinama, spomenikom čiji svaki kamen priča priču o herojima i legendama...

6. Memorijal Mihajlo Kampoš i 2. SU Trek & Trail

Prošlog vikenda na stazama Subotičke peščare održan je 6. Memorijal Mihajlo Kampoš, u kompletu sa drugim izdanjem trkačko-pešačke manifestacije SU Trek & Trail. Voleo bih da kažem da su nas Subotičani još jednom prijatno iznenadili odličnom organizacijom, ali to stanje je ovde već odavno redovno. Za izveštaje o trekingu u Subotičkoj peščari, u bilo koje doba godine, polako ponestaje superlativa...

San Marino: kroz najstariju republiku za jedan dan

Smešten na vrhu planine tridesetak kilometara od obale Jadranskog mora i u potpunosti okružen teritorijom Italije, San Marino je sa svojih šezdesetak kvadratnih kilometara površine jedna od najmanjih država na svetu.

Ali, to što cela ova država može da se obiđe uzduž i popreko za samo jedan dan ne znači i da tamo nema šta da se vidi.

Naprotiv, uprkos minijaturnim dimenzijama San Marino može da se pohvali veoma bogatim nasleđem i mnoštvom spomenika koji svedoče o neprekinutoj istoriji dugoj preko sedamnaest vekova, što ga čini i jednom od najstarijih država na svetu, a definitivno najstarijom svetskom republikom.

Dok dišem - Trka za obolele od cistične fibroze (Kragujevac, 2019)

U subotu 16. novembra 2019. godine u Kragujevcu je održana druga po redu humanitarna trka "Dok dišem", sa ciljem prikupljanja sredstava za obolele od cistične fibroze.

U trci na pet kilometara kroz memorijalni park Šumarice učestvovalo je stotinak trkača i rekreativaca, a još otprilike polovina od tog broja je simbolično uplatila kotizaciju bez učešća na stazi, čime su dali makar mali doprinos borbi protiv ove retke bolesti.

I to je ono što je najmanje bitno u celoj toj priči.

Šta sve možeš u Riminiju van sezone

Sa peščanom plažom dugom preko petnaest kilometara i više od hiljadu hotela, Rimini je ubedljivo najveće primorsko odredište u Italiji, i jedno od najvećih u Evropi. U jeku letnjih odmora, na ovakvim mestima sve je podređeno turistima, ali u hladnije i mirnije doba godine slični gradovi na rivijeri mogu delovati pusto i dosadno, pa tako mnogi misle da ni Rimini van glavne turističke sezone nema šta da ponudi posetiocima. Međutim, ovde ima štošta da se vidi i osim mora, pa zato ovaj grad na južnoj obali Jadranskog mora može biti sjajna city break destinacija u svako doba godine.

Bobija Ultra Trail: Kraj dugoprugaške sezone u velikom stilu

Valjevske planine nisu ni najviše ni najatraktivnije u Srbiji, ali obiluju živopisnim krajolicima koji vrhunac lepote dostižu tek sa jesenjom eksplozijom boja. Upravo u jednom takvom ambijentu održano je i drugo izdanje trke Bobija Ultra Trail, 55 kilometara duge staze koja spaja neka od najlepših mesta prirode valjevskog kraja.

Kratka lekcija iz istorije: Ohi dan

Uloga Grčke u II svetskom ratu nije bila naročito velika, ali ima verovatno veći značaj nego što joj se obično pripisuje.

 

Ipak, za Grke je i ta mala uloga jedna od najbitnijih stvari u savremenom nacionalnom identitetu.

Poslednji krug na Grzi

Za pet godina postojanja Treking lige Srbije, završnica ovog takmičenja uvek se odvijala na stazama Južnog Kučaja, u okolini izletišta Grza kod Paraćina. Tako je i finalno kolo ove godine održano u bajkovitim kučajskim šumama, ali nažalost, moguće je da je poslednji krug ovogodišnjeg ciklusa Treking lige Srbije ujedno i poslednji krug ovakvog takmičenja na Grzi...

Palićki susreti na Ludaškom jezeru

Staze Subotičke peščare još jednom su ugostile planinare i pešake iz cele Srbije, na tradicionalnoj akciji Palićki susreti, koju je ove godine subotički planinarski klub Spartak organizovao po četrdeset peti put!

U sklopu Palićkih susreta priređen je čitav niz najrazličitijih aktivnosti za ljubitelje aktivnosti u prirodi, a između ostalog održano je i pretposlednje kolo ovogodišnjeg ciklusa Vojvođanske treking lige, u kojem je učestvovala i ekipa rumskog Borkovca.

Apartman 144: Ivo Andrić u Sokobanji

 

 

U viševekovnoj istoriji Sokobanje kao odmarališta i banjskog lečilišta, mnoge znamenite ličnosti boravile su ovde iz zdravstvenih razloga ili prosto radi odmora i rekreacije.

Među poznatima koji su posećivali Sokobanju, najviše traga u ovom mestu ostavili su Branislav Nušić (tvorac krilatice "Sokobanja, Sokograd, dođeš mator, odeš mlad"), Stevan Sremac (koji je ovde i preminuo), Isidora Sekulić, Meša Selimović...

Posebno mesto među ovim velikanima zauzima Ivo Andrić, jedini jugoslovenski dobitnik Nobelove nagrade za književnost, koji je ovde pisao neka od svojih najznačajnijih dela. U čast pedesetogodišnjice Andrićeve Nobelove nagrade, apartman 144 u hotelu Moravica pretvoren je u spomen-sobu posvećenu velikom piscu.

Bilten Putnik, jesen 2019.

Godišnje doba sa najživljim bojama konačno je stiglo, a sa novim godišnjim dobom stiže i novi bilten Putnik.

 

U novom izdanju elektronskog glasila za promociju planinarstva i boravka u prirodi nalaze se dva moja teksta, a ovog puta potpisujem i fotografiju koja se našla na naslovnoj strani.

 

U nastavku slede stranice novog Putnika. Uživajte.

Niševačka klisura

Priroda stvara čuda na svakom koraku, ali nisu sve prirodne lepote stvorene jednake. Za neke se treba dobro pomučiti da bi se videle i doživele, a neke su nam praktično na dohvat ruke.

Iako je danas istražen skoro svaki kutak ove naše planete, začuđujuće je koliko u prirodi još uvek postoji skrivenih bisera, mestâ izuzetnih po mnogo čemu, koja zaslužuju ogromnu pažnju, a poznata su samo malom broju znatiželjnika.

Ako u Srbiji postoji jedno takvo mesto, to je definitivno Niševačka klisura, pravi dragulj prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, tako lako dostupan a opet najširoj javnosti - potpuno nepoznat...

Grebenom Svrljiških planina

Neke planine samim svojim imenom namerniku jasno stavljaju do znanja šta ga tamo čeka. Neka imena ulivaju poštovanje, neka teraju na razmišljanje, neka pozivaju na oprez, neka uteruju strah u kosti, a neka obećavaju uživanje za sva čula...

Pa ipak, neke druge planine manje zvučnih imena osuđene su da ostaju večito u nekom trećem planu, daleko od pažnje koju zavređuju, a da zapravo čine prave dragulje prirode koje će tako moći da otkriju samo oni odabrani...

Među ove druge definitivno se svrstavaju i Svrljiške planine, čiji divlji greben - uprkos neupečatljivom imenu i nepostojećoj reputaciji - predstavlja avanturu za prave planinarske sladokusce.

Srbija hoda! Dan pešačenja 2019.

Srbija je mimo sveta po mnogo čemu, pa nije čudno ni da se Dan pešačenja u Srbiji održava mesec dana ranije nego u ostatku sveta gde se praktikuje ova manifestacija. Planinarski savez Srbije realizuje ovu akciju treću godinu zaredom, i umesto da je već posle prve godine neko priznao i ispravio grešku (koju su mnogi odmah primetili), i dalje se kao Dan pešačenja umesto 15. oktobra forsira 15. septembar, samo bez prefiksa "Međunarodni". Svetsko, a naše! No, zavrzlama oko datuma nije uspela i da pokvari ovu lepu ideju, a ovogodišnja brojka od 90 klubova i preko 17.000 pešaka zaista zvuči impresivno.

Bukovački maraton: 46 kilometara najlepšim stazama Fruške gore

Pešačenje i trčanje na duge staze u prirodi sve je popularnije i u našim krajevima, ali retko koja manifestacija ovog tipa uspeva da oživi onaj starinski duh planinarskih maratona koji je većinu iskusnijih učesnika tih akcija uopšte privukao u tu priču. Čak i Fruškogorski maraton, najmasovnija smotra planinskog trčanja i pešačenja kod nas, svakim novim izdanjem ima sve moderniji karakter i sve manje podseća na ono kako je izgledao pre dvadesetak godina, za šta će opet stariji reći da nije bilo ni nalik danas praktično zaboravljenom maratonu "25. maj" kojim je pre više od četrdeset godina cela ova priča i počela na Fruškoj gori.

Ipak, jedna mlađa, manja i nadasve skromnija tradicionalna akcija već godinama održava baš taj pravi osećaj planinarskog maratona, neopterećen ITRA standardima i UTMB bodovima, i zato joj se svake godine rado vraćamo.

Santorini: Ostrvo belih kućica sa grčkih razglednica

Kao jedna od najatraktivnijih mediteranskih destinacija, Grčka je prepuna živopisnih mesta. Svaki turistički lokalitet u Grčkoj ima svoje znamenitosti, ali neki prizori mogu se videti na razglednicama i magnetićima za frižider praktično u svakoj suvenirnici, a to su upravo one slike koje svako od nas formira u glavi kad pomisli na najjužniju državu Balkana. Među njima su prelepe tirkizne plaže Jonskog mora, antičke ruševine Atine i Krita, i bele kućice sa plavim krovovima Kiklada i Santorinija.

Timios Stavros: Visoki vrh majke bogova

Izrazito planinski reljef Grčke nije odlika samo njenog kontinentalnog dela već i njenih ostrva. Grčka ima oko šest hiljada ostrva od čega je naseljeno jedva dvestotinak, ali praktično svako od njenih naseljenih ostrva ima i neku uzvišicu koja bi se mogla nazvati planinom. Na Kritu, najvećem grčkom ostrvu, uz mnoštvo nižih planina nalaze se i tri zasebna masiva sa vrhovima višim od dve hiljade metara: Lefka Ori ("Bele planine"), Psiloritis ("Visoki vrhovi") i Dikti ("Primalac"). Kako i ime sugeriše, Psiloritis je najviša od tri kritske planine, a njen najviši vrh Timios Stavros nije samo najviša tačka Krita već i svih grčkih ostrva.

Samarija: Najduža evropska klisura

Krit, najveće grčko ostrvo, prepun je predela izuzetne lepote, kako duž morskih obala tako i duboko u unutrašnjosti.

Međutim, kada bi među prirodnim biserima Krita trebalo izabrati samo jedno mesto koje bi ljubitelji prirode neizostavno trebalo da posete ukoliko im se ukaže prilika, to bi sigurno bila - klisura Samarija.

Dunavske čarolije, dvadeseti put

Dunavske čarolije, definitivno najveća planinarska manifestacija Vojvodine, održana je jubilarni dvadeseti put, a pešačenje, treking, planinski biciklizam, vodeni sportovi na Dunavu i celodnevne žurke u planinarskom domu Kozarica, koji je i ove godine bio premali da primi sve posetioce, samo su neki od dvadeset i kusur razloga zbog kojih je trebalo posetiti Čortanovce prošlog vikenda.

Knosos: Kod Minojaca u gostima

Krit, najveće grčko ostrvo, prepun je znamenitosti iz duge i bogate istorije. Međutim, uz njegovo ime najpre se vezuju mitovi o Minotauru i lavirintu, kao i o Minojcima, koji se smatraju prvom evropskom civilizacijom. Ostaci minojske prestonice Knosos, prvog grada na tlu današnje Evrope, danas su drugi najposećeniji arheološki lokalitet u Grčkoj, odmah posle atinskog Akropolja, a primeri minojske umetnosti i arhitekture odavno su deo školskih užbenika. Ali, da li su Minojci zaista zaslužni za ono po čemu ih danas uglavnom znamo, ili je sve to (ili bar najveći deo toga) samo plod fikcije jednog britanskog arheologa?

Ostrvo bogova: Šta sve možeš na Kritu za nekoliko dana (prekratki vodič)

Krit, najveće i sigurno najpoznatije ostrvo Grčke, ujedno je i jedna od najposećenijih turističkih destinacija ove mediteranske države. Smešteno u jugoistočnom delu Sredozemnog mora, zbog svog povoljnog položaja i pogodne klime oduvek je privlačilo namernike, ali i osvajače, pa su tako najrazličitiji uticaji sa svih strana napravili od njega mesto vrlo specifične atmosfere koje i danas predstavlja omiljeno odredište turista iz čitavog sveta.

Od arheoloških lokaliteta i istorijskih znamenitosti, preko prirodnih lepota, do gastronomskih i hedonističkih ugođaja, Krit je mesto na kom će svako moći da pronađe nešto za sebe. Koliko toga je moguće videti i doživeti za desetak dana? Vrlo mnogo, i gotovo ništa.

Maglić: U krševitim visinama Bosne

Brdoviti Balkan prepun je prirodnih lepota, ali kad bismo napamet nabrajali najbolje planinarske destinacije Bosna i Hercegovina se verovatno ne bi našla među prvim izborima. 

Potpuno nezasluženo, jer iako bosanski i hercegovački vrhovi možda nisu među najvišim na Balkanu, po atraktivnosti nimalo ne zaostaju za mnogo popularnijim vrhovima u okruženju. 

Štaviše, formacija krševitih planina na samoj granici sa Crnom Gorom možda nije naširoko poznata van planinarskih krugova, ali bi se objektivno mogla svrstati u najlepše predele koje Balkan ima da ponudi pravim ljubiteljima planinarenja...

Prašuma Perućica

Nacionalni park Sutjeska obiluje najraznovrsnijim prirodnim vrednostima, toliko da je jako teško izdvojiti jednu njegovu atrakciju kao najvredniju. Bilo da vas interesuju klasično pešačenje po planinama, lagano livadarenje, zahtevniji usponi ili samo odmor u prirodnom okruženju, Sutjeska ima nešto za svakog. Ipak, ako bi trebalo izdvojiti neke stvari koje bi svaki ljubitelj prirode morao neizostavno da vidi, možda i prva stvar na tom spisku bila bi prašuma Perućica.

Sutjeska, tragom partizana

Na prostoru večitog previranja poput Balkana i posebno bivše Jugoslavije, mnogo je mesta koja su ostala zauvek obeležena vihorima rata, a nekima je sudbina bila da nadrastu istorijski značaj i postanu gotovo mitološka.

Neka od najznačajnijih znamenitih mesta II svetskog rata nalaze se u današnjoj Bosni, a među njima posebno se ističu Kozara, Neretva, Sutjeska...

Ako je Kozara simbol stradanja nedužnog naroda a Neretva prva jasna naznaka sunovrata Ravnogorskog pokreta, Sutjeska označava konačni uspon Narodnooslobodilačkog pokreta kao legitimnog pokreta oslobođenja od nemačke okupacije. Danas, više od sedamdeset godina posle Bitke na Sutjesci, kao da i dalje svaki kamen svedoči o prkosu okupatoru i želji za slobodom...

Čitav život u jednoj planini: Po zelenim gorama Zelengore

Zelengora nije ni najviša ni najprostranija, ali se s pravom smatra jednom od najinteresantnijih planina dinarskog sistema. Smeštena u jugoistočnom delu Bosne, pre bi se mogla nazvati skupinom više razbijenih brda i planinica, a upravo iz te raznolikosti potiče i njena retko viđena lepota. Široke livade, blage padine, guste šume, krševite kose, duboki kanjoni, pitoma jezera, neprohodne gudure, uređena izletišta, na Zelengori će svaki zaljubljenik u prirodu naći nešto po svojoj meri.

Oj Kozaro, ne treba ti kiše...

Iako se ne odlikuje velikom visinom, malo se koja planina na Balkanu po prostranstvu može meriti sa Kozarom. Nepregledno more zelenih bregova, ispresecano uskim potočnim dolinama, večito se nalazilo isprečeno na putevima osvajača, ali i danas u svojim nedrima krije mesta na koja ljudska noga nije kročila. Zato i ne čudi što je baš Kozara bila jedno od najvećih žarišta narodnooslobodilačke borbe, ali i najvećih mesta stradanja u II svetskom ratu...