Tara Extreme Skychallenge: "Najzahtevnija trka u Srbiji"

Sezona 2026. Nacionalne serije planinskog trčanja Planinarskog saveza Srbije završena je trkom "Tara Extreme Skychallenge" na terenima jedne od najposećenijih srpskih planina.

Učesnicima su na raspolaganju bile tri staze: "Skytrail" dužine 10,5 kilometara sa 700 metara kumulativnog uspona, "Skyrace" dužine 24 kilometra sa 1700 metara kumulativnog uspona i "Skymarathon" dužine 44 kilometra sa čitavih 3300 metara kumulativnog uspona!

"Tara Extreme Skychallenge" reklamirana je kao "najzahtevnija trka u Srbiji", i u potpunosti je opravdala najave!

Sada već tradicionalno, sezonu Nacionalne serije planinskog trčanja zatvara format "skymarathon", to jest maratonska ili kraća ultramaratonska staza sa obavezno više od dve hiljade metara ukupnog uspona. Ali, iako je ova disciplina sama po sebi ekstremna, staze kakve je ponudila "Tara Extreme Skychallenge" kod nas do sada skoro da nisu viđene, sa ogromnom ukupnom visinskom razlikom u odnosu na distancu, procentualno jačom od mnogih trka čija se imena izgovaraju sa strahopoštovanjem.

Zato i ne čudi da interesovanje za trku i nije bilo preveliko kao za neke druge manifestacije sličnog tipa. Čak i pored rezultatskog značaja, start najduže staze u planinarskom domu u Rastištu okupio je tek sedamdesetak takmičara, čiji sastav je ipak govorio više od suvih brojki: svetski šampioni, nacionalni prvaci, reprezentativci, pobednici prestižnih trka, žive legende planinarskog sporta...

I opet, od čisto numeričkih pokazatelja o pravoj ozbiljnosti najduže staze slikovitije govori podatak da je uspelo da je završi tek oko šezdeset posto startera, što je svrstava u izuzetno teške ali očigledno ne i nesavladive. Veći procenat odustajanja već bi značio da je staza preteška i da nije primerena prosečnom (ili malo natprosečnom) trkaču.

Sa druge strane, zbog velikog kumulativnog uspona i visinskog profila (sa dva dugačka uspona od oko hiljadu metara u komadu, nekoliko kraćih od više stotina metara visinske razlike i vrlo strmim spuštanjima), staza je zapravo iznenađujuće netrčljiva, tako da su konačni plasman određivale pre svega ravnije deonice na kojima se jedino mogao potpuno pustiti korak.

Planinarski dom u Rastištu

Tim PD Pokret Sremska Mitrovica

Bitna karakteristika koja izdvaja "Tara Extreme Skychallenge" od mnogih drugih trka kod nas je zaista velik udeo tehničkog terena u stazama, i to ne u smislu u kom ovaj termin koriste mnogi planinski trkači potekli iz atletike (a koji "tehničkim" nazivaju svaki prosto nezgodan teren) nego pravog planinarski tehničkog terena na kojem je upotreba ruku obavezna makar samo radi održavanja ravnoteže, ali na nekim mestima i za pomoć pri penjanju.

U tehičkom smislu najviše se ističe manje poznati vrh Galinik (1305 m.n.v.), zavučen u deo Tare između Predovog krsta i Jagoštice u koji većina turista ne zalazi nikad. Do vrha vode dva pravca - oštar stenoviti greben kojim se na ovoj stazi penje, i strma prašnjava zemljana staza sa nagibom koji na nekim mestima uveliko prelazi 45 stepeni kojom se spušta. Mada je sam vrh obrastao šumom i sam po sebi ne predstavlja nikakvu atrakciju, dolazak do njega (i povratak u podnožje) mogu se svrstati među najzabavnije deonice planinskog trčanja u Srbiji uopšte.

Off-road uspon na Dujin breg

Vidkovac Dujin breg

Izlazak na vrh Galinik

To što Galinik, Smiljevac i neki drugi pravi vrhovi preko kojih staza prolazi nemaju otvorene poglede više je nego nadoknađeno mnogobrojnim vidikovcima: Orlov vis, Dujin breg, greben iznad Aluga sa vrhovima-vidikovcima Omar i Detelin...

Ne mogu da propustim priliku da iskomentarišem zanimljivost ovog grebena, to što se Omar (1286 m.n.v.) i Detelin (1326 m.n.v.) vode kao vrhovi, iako ni jedan ni drugi nisu visinski jasno istaknuti u odnosu na okolni teren, dok između njih postoji tačka visine oko 1420 m.n.v. koja nije obeležena ni na jednoj karti i svi se iz nekog razloga pravimo da ne postoji...

Kad je reč o vidikovcima, jedino je propuštena prilika da se staza provuče i preko Bilješke stene, jednog od najlepših vidikovaca Tare, koji je ostao na bukvalno par desetina metara van staze iako je postojao način da se uključi. Ali dobro, s obzirom na to da i na drugim vidikovcima nije bilo vremena za uživanje u pogledu, trkači verovatno nisu ni svesni da su nešto izgubili.

Obraćanje pažnje na detalje

Težini trke značajno su doprineli meteorološki uslovi - jako sunce, temperatura preko 40 stepeni, velika vlažnost vazduha - a na to treba dodati i deonice duge i više od 10 kilometara između okrepnih stanica tako da je svaki takmičar morao da nosi sa sobom i veće količine vode nego na prosečnim trkama... Ali, ako se nešto najavljuje kao "najzahtevnija trka u Srbiji" onda učesnici i moraju biti spremni na sve.

Staze jesu objektivno bile vrlo zahtevne (pre svega kondiciono), ali se organizatorima mora odati priznanje da su se jako potrudili da svima bude sve po meri. Uostalom, da je PK "Tara" iz Bajine Bašte ozbiljan tim sposoban da realizuje složene projekte znalo se još od Dana planinara 2015. godine, održanih na ovom istom mestu, kada su se prvi put predstavili u punom svetlu celoj planinarskoj javnosti Srbije, a danas su za upućene praktično sinonim modernog planinarskog kluba (koji je iz svojih redova iznedrio čak i aktuelnog predsednika Planinarskog saveza Srbije).

Početak uspona od Rastišta prema Alugama,
deonica koja je mnoge koštala plasmana ili makar dobrog vremena u cilju...

Omar (1286 m.n.v.)

Ako su jedine zamerke koje su se mogle čuti od učesnika to što je majica u startnom paketu pamučna a ne aktivna i to što je finišerska medalja drvena a ne metalna, onda se može reći da je i "Tara Extreme Skychallenge" odlično realizovana trka, i da svim učesnicima (a pogotovo finišerima) treba da bude čast što su bili deo jedne ovakve priče.

Čak i da ostane samo ad hoc organizacija (a "Tari" i nije nužno potrebna još jedna tradicionalna trka pored "Tara Ultra Trail"-a koji je u julu ove godine ugostio čak i prvenstvo Balkana u planinskom trčanju), "Tara Extreme Skychallenge" će ostati upamćena kao jedna od onih trka na kojima je svaki korak teži od prethodnog ali cilj donosi ispunjenje i samo pozitivne emocije. A to je uvek dobra stvar.

(Foto: Goran Pavlović)

U vreme kada trke u prirodi niču kao pečurke posle kiše, da bi jedna takva manifestacija privukla iole veću pažnju trkača potrebno je da im ponudi nešto retko viđeno. А baš zato što trka ovog tipa ima skoro na svakoj planini koja ima uslova za to, tim pre je teže doći do stvarno inovativnih staza koje i na dobro poznatim terenima deluju zanimljivo i sveže.

U tom smislu, trka "Tara Extreme Skychallenge" je toliko uspela da se koncept bar njene najduže staze može slobodno nazvati genijalnim. A kao što znamo, linija između genijalnosti i ludila je vrlo tanka, i projektanti staze "najzahtevnije trke u Srbiji" otvoreno je čepaju, taman toliko da ne igraju na sigurno ali i da ne preteraju.

Ako bi se neko i usudio da napravi istovremeno i tehnički i kondiciono težu trku u Srbiji, morao bi uveliko da prekorači tu granicu... Mada, zaključujući po utiscima sa ove trke, i za tako nešto bi bilo interesovanja. Čekamo...