Pobijenik: Kišni Vidovdan iznad Pribojske Banje

Pobijenik je planina u zapadnoj Srbiji koja se prostire duž leve obale reke Lim, između Prijepolja i Priboja.

U kraju kojim dominiraju Zlatibor i Zlatar, Pobijenik deluje zapostavljeno, iako po prirodnim vrednostima nimalo ne zaostaje za najpoznatijim planinama te visine u Srbiji.

Uživancija na Uvcu

Uvac je reka u zapadnoj Srbiji, na kojoj se nalaze tri jezera i istoimeni specijalni rezervat prirode, po mnogo čemu izuzetno mesto. Brda koja okružuju izuvijane meandre reke jedan su od tri doma ugroženog beloglavog supa u Srbiji, a obiluju i raskošnim pećinama i vidikovcima, tako da je teško reći šta je zapravo najveća atrakcija rezervata.

Šta god prvo ugledali, Uvac je jedno od mesta u Srbiji koje će se pravi ljubitelji prirode zaljubiti na prvi pogled.

Smrčkovi u biltenu "Putnik" (br. 91, leto 2015.)

Bilten "Putnik" je zvanično glasilo Planinarskog saveza Vojvodine i jedan od najstarijih pisanih medija posvećenih planinarstvu kod nas, koji u kontinuitetu izlazi od 1998. godine.

Osnovna ideja biltena je da na jednom mestu prikaže najznačajnije aktivnosti planinarskih klubova i društava iz Vojvodine. Autori priloga su najčešće sami planinari, a bilten uređuje Vladimir Banić.

Preporuka za skretanje s puta: Ečka

Sa oko četiri hiljade stanovnika, Ečka je jedno od većih naselja na teritoriji grada Zrenjanina. Mada još od vremena Austrougarske važi za poznato izletište, ne može se baš reći da se svrstava u red najatraktivnijih turističkih destinacija.

Najpoznatija atrakcija Ečke je dvorac Kaštel, danas pretvoren u hotel i restoran za platežnu klijentelu, ali je šteta što se još nekoliko vrlo zanimljivih zgrada u okolini marginalizuje, čak toliko da ni posetioci Kaštela nemaju pojma o tome šta zaista predstavljaju, ako su i svesni njihovog postojanja.

Pakao je mesto na zemlji (Susret planinara na Carskoj bari 2015)

Niti ravnijeg komada zemlje, niti više zaljubljenika u planine. Ovako bi se na jedan način mogla opisati Vojvodina.

Valjda svako voli ono što mu najviše nedostaje. Nimalo ne čudi da su ona dva panonska ostrva, tek dovoljno visoka da se nazovu planinama, naširoko i nadugačko ispresecana planinarskim stazama, što markiranim, što nemarkiranim, pa se čak tu nađu i alpinistički smerovi.

A planinari kao planinari, vole da se druže, pa i da se takmiče među sobom. Zato se već 23 godine zaredom održava susret planinara na Carskoj bari kod Zrenjanina (teško da je moglo ravnije), a od prošle godine se u sklopu ove manifestacije nalazi i kolo Vojvođanske treking lige.

Žeželj-Bešnjaja i Kragujevački oktobar u junu

Planinarska staza Žeželj-Bešnjaja je popularna izletnička tura u okolini Kragujevca, koja spaja brdo Žeželj i planinu Bešnjaju stazom dužine oko 16 kilometara.

Proteklog vikenda Žeželj i Bešnjaju su imali priliku da posete i planinari rumskog planinarskog kluba Borkovac, a gostoprimstvo je ukazalo pedesetak lokalnih planinara, u organizaciji PEK Gora iz Kragujevca, tako da je tura poprimila ozbiljan masovni karakter.

Biser Jadrana za jedan dan: (pre)kratki vodič kroz Dubrovnik

Malo je toga što do sada nije rečeno i napisano o Dubrovniku, ako tako nešto uopšte i postoji. Grad koji s punim pravom nosi epitet jednog od najlepših (ako ne i najlepšeg) na Jadranu, pa i mnogo šire, odavno se nalazi na svim iole relevantnim turističkim mapama, a slike dubrovačkih ulica, fasada i okruženja krase hiljade stranica knjiga.

Šta se tu onda još može dodati, a da neko već nije iskusio lutajući pločnicima nekadašnjeg grada-republike, brodeći oko obližnjih ostrva ili samo posmatrajući sve s vidikovca na Srđu?

Mediteranski grad koji nije na moru: Šta sve možeš u Trebinju za jedan dan

Trebinje je najjužniji grad Republike Srpske i jedno od najvećih mesta Hercegovine, grad duge i burne istorije, prelepe prirode i arhitekture i, uprkos ozbiljnim ratnim dejstvima u okolini tokom devedesetih godina prošlog veka, nesvakidašnje opuštene atmosfere.

Smešteno uz reku Trebišnjicu, podno planine Leotar, Trebinje predstavlja neobično skladan spoj mediteranskog, srpskog, turskog i austrougarskog nasleđa kakav se zaista retko viđa, zbog čega ga zovu i "mediteranski grad koji nije na moru".

Orjen iliti Tragači za izgubljenim smrčkovima

Orjen je planina u Crnoj Gori, najviša primorska planina dinarskog masiva. Mada ne prelazi 2000 metara nadmorske visine, neki izvori je ipak svrstavaju u visoke planine, pre svega zbog velike prominencije u odnosu na svoje okruženje.

Orjen je planina izrazito kraškog reljefa, sa svim tipičnim geomorfološkim oblicima, i kao takva izuzetno je atraktivna za planinare najrazličitijih profila. Na Orjenu se mogu naći uređene treking staze, zahtevni planinarski putevi, alpinistički smerovi...

Ovoj stenovitoj lepotici nisu odoleli ni članovi planinarskog kluba "Borkovac" iz Rume, koji su na vrhovima orjena proveli ovogodišnje prvomajske praznike.

Prijestonica pod Lovćenom: Šta sve možeš na Cetinju za jedno prepodne

Cetinje je nekadašnja prestonica Crne Gore i istorijski je jedan od najznačajnijih crnogorskih gradova. Pun naziv mesta i danas je Prijestonica Cetinje, iako je glavni grad ove nekadašnje jugoslovenske republike još od 1946. godine Podgorica.

Lepo uređeno staro gradsko jezgro sa mnoštvom vrednih građevina, muzeja i galerija, ali i kafića i restorana, čini Cetinje simpatičnom izletničkom destinacijom.

Subotička peščara 2015: 2. memorijal Mihajlo Kampoš

U nedelju 10. maja 2015. godine na Subotičkoj peščari je održan drugi po redu memorijal "Mihajlo Kampoš", planinarsko-maratonska smotra koja već polako pretenduje da postane tradicionalna.

Kao i prošle godine, trka se bodovala u okviru Vojvođanske treking lige, sa bitnom razlikom u promeni godišnjeg doba iz kasne jeseni u proleće, a o težini trke (iako ravničarske) dovoljno govori podatak da je najdužu stazu završilo svega 39 takmičara...

Ultra ekstremna uživancija (Fruškogorski maraton na 125 kilometara)

O Fruškogorskom maratonu ne treba trošiti previše reči. Najveća planinarska manifestacija kod nas već decenijama okuplja hiljade zaljubljenika u prirodu i pešačenje, od pre nekoliko godina poslednjeg vikenda u aprilu.

Iako je prošle godine delovalo da bi ova lepa tradicija mogla da se prekine, ne samo da je i ove godine maraton održan, već su uvedene i neke nove staze. Najzahtevnija od svih, Ultra ekstremni maraton, po dužini i težini ubedljivo je na prvom mestu od svih maratonskih staza na Fruškoj gori ikada.

Na 125 kilometara okušalo se oko 150 maratonaca, od kojih je jedva jedna trećina i stigla do cilja, što sasvim dovoljno govori o ozbiljnosti jedne ovakve staze.

Divčibarsko snežno proleće

Divčibare su turističko naselje u zapadnoj Srbiji, na planini Maljen, tridesetak kilometara južno od Valjeva. Zaravan na nadmorskoj visini od oko 980 metara sa svih strana je okružena planinskim vrhovima, pa se umesto prolećnog ambijenta ovde može očeikivati prava zimska idila čak i početkom aprila.

A kako su poslednjih godina u našim krajevima zime sve kraće i blaže, sa snegom koji se ne zadržava dugo, jedna snežna akcija može samo da prija, makar i u proleće.

Homoljski maraton 2015

Homoljski maraton je mlada, ali vrlo zanimljiva planinarska manifestacija. Prvi put je održan 2010. godine, a od ove godine uvršten je i među tradicionalne akcije Planinarskog saveza Srbije, s razlogom. 

U pitanju je jedna atraktivna akcija, sjajno osmišljena i još bolje realizovana (u režiji PK Vukan" iz Požarevca), prepuna izuzetnih lokacija koje predstavljaju tek mali presek svega onoga što Homolje ima da pruži, ali i pored toga retko koga mogu ostaviti ravnodušnim.

In blato veritas (Vršačka transverzala 2015)

Ovogodišnja Vršačka transverzala bila je mnogostruko značajna akcija. Pored tradicionalnog obilaska transverzale, na Vršačkim planinama održano je i drugo kolo Vojvođanske treking lige, ali i prvo kolo Treking lige Srbije.

Uprkos dosadnoj kiši, na momente jakom vetru i sveprisutnom blatu, najdužu stazu je prešao i dvojac iz Rume. Doduše na začelju, ali se tako ona poslovica o upornosti koja se isplati samo još jednom pokazala tačnom.

Početak proleća na fruškogorskim potocima

Već sedmu godinu zaredom, PD "Naftaš" iz Novog Sada povodom Svetskog dana vode (22. mart) organizuje krajem marta planinarsku akciju "Potoci i vodopadi Fruške gore". Ove godine zalomilo se da to bude baš na prvi dan proleća. Staza sa startom u Beočin Selu zamišljena je tako da obilazi neka zanimljiva skrovita mesta ove male, ali vodom vrlo bogate planine.

Budući da većina običnih izletnika nije ni svesna koliko se izvora i vodenih tokova krije duboko u nedrima jedine sremske planine, uglavnom daleko od utabanih i markiranih staza, ova akcija je za kratko vreme postala vrlo popularna, a ove godine je učestvovalo preko dvesta planinara svih godišta iz svih krajeva Vojvodine, i šire.

Avala Sky Trail

Skyrunning je ekstremni sport nastao devedesetih godina prošlog veka, koji se sastoji od više disciplina u kojima se savladavaju značajne visinske razlike na srazmerno kratkim relacijama u roku kraćem od standardnih rokova za planinarske maratone. Iako Skyrunning nije namenjen samo trkačima, nije ni prilagođen planinarima laganog tempa.

Međunarodna skyrunning federacija odnovana je 2008. godine, a od prošle godine njen deo je i Skyrunning asocijacija Srbije. Ove godine skyrunning sezona otvorena je trkom Avala Sky Trail, koja se organizuje prvi put.

Povlen u magli

Poslednjeg dana februara 2015. godine, kao hladno zagrevanje pred premijeru Skyrunninga u Srbiji trkom na Avali odabrao sam Povlen.

Promenljive najave vremena nisu sprečile petnaestak planinara da se upuste u ovu malu avanturu, a da li su očekivanja ispunjena to već zavisi od pojedinca. Moja svakako jesu.

Uskoro obnova spomenika "Sloboda" na Iriškom vencu

Pre nekoliko dana na ovom blogu objavio sam tekst o uništavanju spomenika "Sloboda" na Iriškom vencu na Fruškoj gori. Za kratko vreme, ovu objavu je videlo mnogo ljudi i više puta je podeljena na društvenim mrežama, kao i na novosadskom portalu 021, a za nepuna 24 sata ovaj tekst je postao najčitanija objava za više od godinu dana rada bloga.

Samo dva dana nakon objavljivanja teksta, na sajtu Radio televizije Vojvodine pojavilo se sledeće saopštenje gospodina Ljubiše Šulaje, direktora regionalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice.

Ubijanje Slobode na Iriškom vencu

Za vreme II svetskog rata, Fruška gora je bila izuzetno jako uporište narodnooslobodilačke vojske, o čemu svedoče mnogobrojni spomenici širom planine. Najmonumentalniji od svih nalazi se na vrhu Iriški venac (509 m.n.v.).

Spomenik jednostavnog naziva "Sloboda" podignut je 1951. godine po nacrtima akademskog vajara Sretena Stojanovića (1898-1960), u formi obeliska sa ženskom figurom kao simbolom slobode na vrhu i grupnom skulpturom šestoro partizana u podnožju, na masivnom postamentu koji je do skoro sa svih strana bio opasan reljefnim frizom sa scenama iz rata.

Bio.

Neka stara i lepša Ruma

Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka Ruma je još uvek predstavljala značajan industrijski centar, u jugoslovenskim okvirima, i sva obeležja moderne urbane sredine koja idu uz takav status.

Rastom broja stanovnika koji je stvorio potrebu za izgradnjom višeporodičnih stambenih zgrada i za to vreme progresivnim odlukama gradskih čelnika, Ruma je bila jedan od prvih gradova u Vojvodini koji je implementirao modernističku arhitekturu u najužem gradskom centru, koja je (iako danas prevaziđena i zastarela) u to vreme bila mnogo relevantnija i aktuelnija nego bilo šta što se danas ovde gradi.

Sveti Sava - prvi planinar

Sveti Sava (oko 1175 - 1236), svetovnim imenom Rastko Nemanjić, jedna je od najistaknutijih ličnosti srpske istorije. Po predanju, kao najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, mladi Rastko je sa petnaestak godina napustio dvor i zamonašio se na Svetoj gori, gde je dobio monaško ime Sava.

Istorija ga pamti kao utemeljitelja i prvog arhiepiskopa autokefalne Srpske pravoslavne crkve, monaha, književnika i zakonodavca. U narodu se slavi pre svega kao prosvetitelj i narodni učitelj, kako ga predstavljaju mnogobrojne legende.

Ipak, malo je poznato da je Sveti Sava bio i jedan od prvih planinara, ne samo srpskih već i svetskih!

Filmovi o pešačenju

Iz nekog razloga, izgleda da je pešačenje samo po sebi vrlo neispirativna tema za filmadžije, pa se tako pravi "hajkerski" filmovi mogu bukvalno nabrojati na prste jedne ruke, uz još nekoliko filmova u kojima pešačenje u prirodi ima važnu ulogu u priči, što je za ljubitelje trekinga i boravka u prirodi stvarno šteta.

Sa vedrije strane, budući da je ova tematika za sada prilično neiscrpljena, ostaje nada da će se uskoro pojaviti još sličnih dela.

U tekstu slede prikazi nekoliko igranih filmova u kojima se radi o pešačenju i boravku u prirodi koje je samo sebi cilj i/ili čini osnovu zapleta, dakle baš o trekingu i hajkingu, s tim što ćemo uglavnom izbeći i horore koji počinju sa grupom koja šeta u prirodi (kojih takođe ima sasvim dovoljno, i u 99% slučajeva su najobičnije smeće). 

Kao i u tekstu o filmovima o planinarenju, neću se baviti dokumentarcima, kojih ipak ima i više nego dovoljno.

Novogodišnji maraton Šid 2015.

Novogodišnji planinarski maraton u Šidu održan je po drugi put 14. januara 2015. godine, to jest prvog dana Nove godine po julijanskom kalendaru.

Učesnicima su na raspolaganju bile iste staze kao i prošle godine (12, 24 i 32 kilometra), a učešće se ponovo bodovalo i kao prvo kolo Vojvođanske treking lige. Sve u svemu, cela akcija je bila gotovo ista kao i 2014. godine, ali opet dovoljno drugačija da bude i zanimljivija.

Grad bez granica: Šta sve možeš u Pečuju za jedno popodne

Pečuj, jedan od najvećih gradova Mađarske, nalazi se na jugu zemlje, blizu granice sa Hrvatskom i na stotinak kilometara od granice sa Srbijom. Značajan je kulturno-istorijski centar, sa mnogo znamenitosti iz različitih epoha, zbog čega je 2010. godine proglašen Evropskom prestonicom kulture. 

U Pečuju svakako ima stvari za svačiji ukus, a možda najkarakterističnija osobina ovog grada je velika koncentracija izuzetnih spomenika na vrlo malom području istorijskog centra (svega oko kilometar u prečniku), tako da se za jako kratko vreme može videti mnogo zanimljivosti.

Šta se to sve može videti i uraditi u Pečuju za jedno popodne?

Božićni uspon na Rtanj 2015 (i Kontemplacija o odustajanju)

Tradicionalna planinarska akcija "Božićni uspon na Rtanj" održava se prvog vikenda nakon Božića po julijanskom kalendaru. Ove godine održana je po 31. put, i uprkos lošem vremenu (zbog čega je severna staza do vrha Šiljak bila zatvorena) okupila oko 750 planinara iz cele Srbije.

Ipak, vrlo mali broj učesnika je i stigao do vrha, upravo zahvaljujući meteorološkim (ne)prilikama. Niska temperatura, sneg, led, kiša, magla i olujni vetar učinili su da ovogodišnji "Božićni uspon" poprimi oblik prave ekspedicije.

Novogodišnji obilazak tri najviša vrha Fruške gore

Ovih nekoliko dana između Nove godine i Božića po julijanskom kalendaru većina ljudi koristi za detoksikaciju od jednog slavlja pred drugo. Ni planinari nisu izuzetak po tom pitanju, pa su novogodišnje akcije za detoks tela i duha prava planinarska poslastica.

PK "Borkovac" iz Rume iskoristio je prvi vikend 2015. godine za obilazak tri najviša vrha Fruške gore (Crvenog, Pavlasovog i Isinog čota) i još nekoliko zanimljivih lokaliteta na jedinoj planini Srema.

Do Avale četiri putića: "Avala iz četiri pravca" 2014

Planinarska akcija "Avala iz četiri pravca" tradicionalno se održava poslednje subote u godini, u organizaciji planinarskog društva Kopaonik iz Beograda. Sedamnaesto izdanje ove manifestacije održano je 27. decembra 2014. godine, i to po prvi put kao akcija republičkog karaktera.

Kao što samo ime kaže, učesnicima su na raspolaganju pravci uspona sa sve četiri strane sveta, koji se svi na kraju sreću na vrhu Avale. A kao i kod mnogih drugih, ozbiljnijih i zahtevnijih uspona, najzanimljivija staza vodi sa severne strane.

Od Venca sve do Rume...

Decembar je mesec sumiranja godišnjih utisaka, pa je tako red i da se (zvanično) zatvara planinarska sezona... Za poslednju ovogodišnju akciju izbor je pao na južne padine Fruške gore, u udruženoj izvedbi rumskih i subotičkih planinara.

Vreme odlično, društvo još bolje a raspoloženje kakvo se samo poželeti može. Postoji li bolji način da se oprostimo od tabananja po brdima i dolinama za ovu godinu?

Međunarodni dan planina 2014.

Međunarodni dan planina ustanovljen je 2002. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila 11. decembar za dan posvećen planinama i od 2003. se obeležava širom sveta svake godine.

Ciljevi Međunarodnog dana planina su stvaranje globalne svesti o značaju planina za život svih nas, isticanje mogućnosti i ograničenja u razvoju planinskih područja i sklapanje partnerstava koja će doneti pozitivne promene u ovim oblastima.

Stogodišnjica Kolubarske bitke

Kolubarska bitka je bila najznačajnija bitka između Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Vođena je od 16. novembra do 15. decembra 1914. godine na frontu dugom preko dvesta kilometara, uglavnom oko reke Kolubare. Okončana je uspešnom protivofanzivom srpske vojske protiv brojnije i bolje opremljene austrougarske vojske, a taktička rešenja koja je primenio zapovednik srpske vojske vojvoda Živojin Mišić dugo su bile nezaobilazan predmet izučavanja u vojnim školama širom sveta.

Povodom obeležavanja stogodišnjice Kolubarske bitke, 29. novembra 2014. godine održana je i republička planinarska akcija u organizaciji PSD Ćira iz Lajkovca.

Memorijal Mihajlo Kampoš - završno kolo Vojvođanske treking lige 2014

U nedelju 16. novembra održano je osmo i ujedno poslednje kolo Vojvođanske treking lige za 2014. godinu. Čast da u svojoj organizaciji zatvori ovogodišnji ciklus takmičenja pripala je subotičkom Spartaku, a trka je održana na Subotičkoj peščari, u okviru akcije koja se održava u čast preminulog člana PK Spartak Mihajla Kampoša.

Čak ni loše vreme (hladan vetar i kiša) nije uticalo na odziv učesnika, a sezona je završena u jako lepoj atmosferi zdrave konkurencije i dobrog druženja.

Titelski breg - ravnica na brdu

Lesna zaravan Titelski breg na krajnjem jugoistoku Bačke jedinstven je prirodni fenomen vojvođanske ravnice. Sa istočne strane delimično oivičen rekom Tisom i okružen naseljima Mošorin, Vilovo, Lok i Titel, uzdiže se kao pravo ostrvo u Panonskom moru.

Zbog izuzetnih prirodnih karakteristika, između ostalog bogate flore i faune, ali pre svega zbog ogromnog dijapazona geomorfoloških oblika, nalazi se pod zaštitom države kao specijalni rezervat prirode I kategorije.

Mračni turizam: Napuštene arhitektonske lepote Srema

Dok pravoslavni vernici u Srbiji 31. oktobra obeležavaju dan Svetog Luke, ostatak sveta proslavlja "Noć veštica" (engl. Halloween), komercijalizovani praznik strave i užasa potekao iz paganskih običaja. Opšta popularizacija Noći veštica, naročito u Americi, poprima takve razmere da se poslednjih godina ceo oktobar naziva Halloween Season. Shodno tome, mediji se bukvalno takmiče u objavljivanju priloga posvećenih zabavnim temama sa primesama horora, od kojih su česte i priče o "kućama duhova": napuštenim objektima gotske, viktorijanske ili (u SAD) kolonijalne reminiscencije.

Slični tekstovi u ovo doba godine pojavljuju se i kod nas, i to obično kao copy/paste objava sa stranih sajtova. A pored toliko napuštenih i/ili razrušenih objekata oko nas, među kojima ima pravih arhitektonskih bisera, stvarno je sramota što su novinari ponekad suviše lenji da izađu iz kancelarije i naprave zanimljivu reportažu, ali je još veća sramota što država dopušta da se neki izuzetno vredni spomenici doslovno raspadaju pred očima posmatrača.

Kako se sistemski problemi teško mogu rešiti, ostaje nam samo da na neke od ovih zgrada skrenemo pažnju, makar i povodom "Noći veštica". Dalje u tekstu biće reči o nekoliko ovakvih objekata u Sremu, uz napomenu da ovo nikako nisu sve napuštene zgrade Srema, a kamoli Vojvodine i Srbije. 

Osim geografske odrednice i izgleda koji bi vrlo lako mogao da se utopi u scenografiju nekog filma strave i užasa, zajedničko za sve zgrade prikazane u tekstu jeste da su nisu devastirane namernom akcijom (kao npr. ratnim dejstvima) već nemarom društva, a neke od njih prate i prilično mračne priče.

Vojvođanska treking liga: Kup Fruške gore 2014

U nedelju 26. oktobra 2014. godine na Fruškoj gori je održano pretposlednje kolo ovogodišnje Vojvođanske treking lige, u organizaciji novosadskog PSD  "Železničar". Tri staze, dužine 19,7, 28,6 i 43,7 km, pratile su markaciju Fruškogorskog maratona.

Tmuran i prohladan dan očigledno nije negativno uticao na raspoloženje stotinak učesnika, pa je tako jedna od najzahtevnijih ovogodišnjih trka ujedno bila i jedna od najbržih, čemu je možda doprinela i promena računanja vremena i raniji mrak koji većina takmičara nije htela da dočeka na stazi.

Sedamdeset godina slobode: zaboravljeni heroji Rume

Širom Srbije, ovih dana se na različite načine obeležava sedamdesetogodišnjica oslobođenja od okupacije u II svetskom ratu. Na današnji dan (27. oktobar) 1944. godine oslobođena je Ruma.

Nekada veliki praznik, dan oslobođenja se poslednjih godina obeležava skromno, gotovo potajno, u režiji šačice preživelih članova boračkih udruženja i minornih grupacija ultralevičarske orijentacije, dok se formacije dijametralno suprotnog političkog opredeljenja šepure kvinslinštvom i, što je još gore, favorizuju u javnosti.

Jesu li oslobodioci to zaslužili?

Fruškogorska transverzala 2014

Fruškogorska transverzala je najstarija i najveća planinarska transverzala u Srbiji, otvorena 1956. godine. Od otvaranja do danas prešlo ju je oko 3000 planinara, od čega tek nešto više od 200 nakon obnavljanja 1996. godine.

O dužini transverzale postoje različiti podaci: zvanično je duga 160 kilometara, ali neka novija snimanja staze govore čak i o 180 kilometara.

Iako je u poslednje vreme primetan manji broj transverzalaca nego pre tridesetak i više godina, transverzala je stalno aktivna, a o stazama brine Planinarski savez Vojvodine. Start i cilj se nalaze na Stražilovu, staza je markirana crveno-belim trouglovima, a 32 kontrolne tačke nalaze se na nekim od najinteresantnijih lokacija na planini.

U bojama ruja: Deliblatski maraton 2014

Prve oktobarske subote održava se u Deliblatskoj peščari tradicionalna pešačko-planinarska akcija "U bojama ruja", a u njenom okviru i Deliblatski maraton, koji se treću godinu za redom boduje kao kolo Vojvođanske treking lige.

Meni je ovo bilo prvo učešće na ovom maratonu, a budući da sam u Deliblatskoj peščari prvi i poslednji put bio na jednodnevnoj ekskurziji u drugom ili trećem razredu osnovne škole (kad li to beše...), osećao sam se kao da na tom mestu nikad i nisam bio.

Obnovljena Nikolajevska crkva u Rumi

Ovih dana završeni su radovi na sanaciji krova i zvonika Nikolajevske crkve u Rumi, kojima je ovom spomeniku kulture od velikog značaja vraćen velik deo punog sjaja.

Da bi crkva bila dovedena u puno reprezentativno stanje ostalo je još da se osveže fasade broda, što će najverovatnije biti učinjeno sledeće godine.

Muzej piva u Čelarevu

Čelarevo, malo gradsko naselje u opštini Bačka Palanka, na oko 30 kilometara zapadno od Novog Sada, najpoznatije je po svojoj pivari, danas u vlasništvu danske kompanije Carlsberg. Pivara danas predstavlja veliki industrijski kompleks u okviru kojeg se nalazi i muzej piva, mali doduše, ali jedinstven u Srbiji.

Bukovački maraton 2014.

Dvanaesti po redu Bukovački maraton održan je 13. septembra 2014. godine, na četiri planinarske staze koje su ove godine ugostile oko hiljadu planinara.

Bukovački maraton je relativno skromna manifestacija, za koju obično vlada manje interesovanje nego za neka druga dešavanja ovog tipa na Fruškoj gori, ali baš to mu daje neku posebnu draž. Meni lično iz godine u godinu postaje jedna od najomiljenijih planinarskih akcija.

Galerija slika Save Šumanovića u Šidu

Maleni Šid, najzapadnije gradsko naselje Srema, možda nije izrodio mnogo značajnih ličnosti ali je ostao neraskidivo povezan sa sudbinom jednog od najvećih umetnika ikada poteklih sa ovih prostora. 

Sava Šumanović, jedan od najvećih jugoslovenskih slikara XX veka, proveo je detinjstvo, deo mladosti i sam kraj života u ovoj varoši i ovekovečio je na mnogo svojih dela. Većina njegovih sačuvanih radova danas je izložena u nekadašnjoj porodičnoj kući Šumanovića u samom centru.

Manastir Privina Glava

Srpski pravoslavni manastir Privina Glava (ili Pribina Glava, kako se još naziva u starijoj literaturi) nalazi se na oko sedam kilometara severoistočno od Šida, na zapadnim padinama Fruške gore.

Nakon manastira Svete Petke kod Berkasova, Privina Glava je najzapadniji fruškogorski manastir, a tradicija ga ubraja i među najstarije, datirajući njegovo osnivanje čak u XII vek. Danas predstavlja jedan od najaktivnijih verskih centara na Fruškoj gori, pa i šire.

Dunavske čarolije 2014: egzibicija iz mazohizma

Nakon letnje pauze, došlo je vreme i za nastavak takmičenja u Vojvođanskoj treking ligi. Peto kolo održano je 30. avgusta u istočnom Sremu, sa najvećom stazom dužine 48 kilometara na relaciji Inđija-Novi Karlovci-Slankamen-Beška-Čortanovci.

U najavi trke lepo je rečeno da će Dunavske čarolije biti najveće iskušenje ovogodišnje treking sezone. Nisam mogao ni da pretpostavim koliko će ovo zaista biti istina...

Nacionalni park Kanjon Nere - Beušnica

Od četrnaest nacionalnih parkova u Rumuniji, izletnicima iz Srbije najpristupačniji je nacionalni park Kanjon Nere - Beušnica (Parcul Naţional Cheile Nerei - Beuşniţa), udaljen tridesetak kilometara od granice sa Srbijom kod Bele Crkve.

Sa oko 36 hiljada hektara, nacionalni park Kanjon Nere - Beušnica jedan je od manjih u Rumuniji, a iako su za ime parka zaslužne dve njegove najveće znamenitosti, kanjon reke Nere i vodopad Beušnica na reci Beu koja se uliva u Neru na području parka, ovaj kraj krije još mnogo zanimljivosti.

Zato se sve više ljubitelja prirode iz Srbije upućuje ovamo, obično u proleće kad su reke i vodopadi najbogatiji vodom...

Preporuka za skretanje s puta: Stari Ledinci

Ko je imao prilike da prolazi putem Sremska Kamenica - Beočin, mogao je sa leve strane da uoči putokaze za dva mesta: Ledince i Rakovac.

I dok je Rakovac zahvaljujući istoimenom manastiru još koliko-toliko i poznat u okvirima širim od fruškogorskih, za Ledince se uglavnom zna samo kao još jedno u nizu prigradskih naselja Novog Sada. Međutim, ako putnik-namernik ipak odluči da skrene ka Ledincima, a onda pred sam ulazak u selo nastavi još oko tri kilometra putem uzbrdo, naći će se u centru Starih Ledinaca.

Korišćenje alternativnih izvora energije u Srbiji

Nakon što je pre nekoliko dana ministar rudarstva i energetike Republike Srbije Aleksandar Antić najavio poskupljenje struje i uputio apel građanima da počnu da razmišljaju o alternativnim izvorima energije, na ovu izjavu su se u javnosti (pre svega na internetu) mogli čuti uglavnom negativni odgovori.

Za dobar deo srpskog naroda alternativni izvori energije očigledno predstavljaju puku naučnu fantastiku, a stiče se utisak i da je mnogima nejasno koliko iznose investiciona ulaganja u prelazak sa tradicionalnih na nekonvencionalne izvore energije i koliko se zapravo isplati (ili ne) uvođenje novih izvora energije u jedno domaćinstvo.

Za početak, prvo bi trebalo definisati šta su uopšte alternativni izvori energije.

Fruška gora za početnike: Iriški Venac - Staro Hopovo - Novo Hopovo

Fruška gora nije velika planina, ali je prepuna planinarskih puteva.

Pored najvećih i najpoznatijih, poput Fruškogorske transverzale i Fruškogorskog maratona, tu je još i mnoštvo manjih i manje poznatih transverzala i maratona, a još dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka markiran je čitav jedan set kraćih staza koje nose imena po boji markacije - Plava, Crna, Žuta...

Poslednjih godina, uprava nacionalnog parka krenula je u obeležavanje novih kružnih staza, koje spajaju neke znamenite lokalitete bez uvođenja novih markacija. Jedna od tih staza spaja i Iriški venac i manastire Staro i Novo Hopovo.

Borkovačka dolina

Izletište Borkovac nalazi se na severu Rume i prati dolinu istoimenog potoka, koji se sa severa spušta sa Fruške gore. Zajedno s potocima Kudoš i Jelenci, potok Borkovac nalazi se i na grbu Rume, još od 1749. godine.

I prošlost i sadašnjost Rume neraskidivo su povezane sa njenim potocima: istorijskoj Rumi oni su obezbeđivali plodno zemljište i tekuću vodu za život, a današnjoj Borkovačka dolina predstavlja neprocenjivu prirodnu oazu, do koje se iz najužeg centra grada može stići za svega nekoliko minuta.

Obnovljena zgrada Beogradske zadruge

Nedavno obnovljena palata Beogradske zadruge u Karađorđevoj ulici u Beogradu svečano je otvorena za javnost 27. juna 2014. godine.

Jednom od arhitektonski najvrednijih zdanja u Beogradu (pa i Srbiji) s početka XX veka vraćen je zasluženi sjaj, tako da ova ionako prelepa zgrada danas izgleda lepše nego ikada. U državi u kojoj se inače ne obraća mnogo pažnje na arhitektonske spomenike, ovo je retko pozitivna vest i možda pokazatelj da se Beograd polako vraća u društvo iole značajnih evropskih prestonica.