Vraneša - manje poznati Uvac

Verovatno ne postoji ljubitelj prirode u Srbiji koji nije čuo za reku Uvac i makar na slici video njegove meandre. Međutim, mnogi ne znaju da osim čuvenih meandara između Sjenice i Nove Varoši tok Uvca pravi karakteristične "vijuge" na (bar) još jednom mestu - u oblasti zvanoj Vraneša na obroncima Zlatara.

Ovaj manje poznati deo Uvca možda nije dovoljno fotogeničan da se nađe na razglednicama i posterima, ali to ne znači i da ga ne vredi videti. Naprotiv.

Vidikovci Vidliča: Kozji kamen i Basarski kamen

Stara planina toliko dominira istočnom Srbijom u svakom pogledu da mnogi često zaboravljaju da u njenoj neposrednoj okolini postoje i druge planine.

Jedna tako zapostavljena planina je i Vidlič, isprečena između masiva Stare planine i Pirotske kotline, uprkos tome što se na njenim obroncima nalazi jedan od najpopularnijih vidikovaca istočne Srbije - Kozji kamen.

46. Palićki susreti na stazama Subotičke peščare

Mada je 2020. godina već zakoračila u poslednji kvartal, treking sezona tek se zahuktava.

Po preporuci Ministarstva omladine i sporta, takmičarska kola Vojvođanske treking lige i Treking lige Srbije od septembra se ponovo održavaju po planu, a svi slobodni vikendi u oktobru i novembru (ako ih je uopšte i bilo) će po svemu sudeći poslužiti za uglavljivanje odloženih kola koja zbog vanrednog stanja nisu mogla da budu održana u prvoj polovini godine...

Stara planina - Rosomač: Lepota skrivena iza atrakcije

Najviše zahvaljujući zatvorenim granicama, zbog čega su mnogi bili primorani da leto 2020. provedu u Srbiji, neki domaći spomenici prirode doživeli su pravu eksploziju popularnosti na društvenim mrežama.

Jedno od takvih mesta je i kanjon Rosomačke reke na Staroj planini, poznat i kao Rosomački lonci ili Slavinjsko grlo. Neobične stenovite litice su od bisera prirode poznatog samo lokalcima i dobrim poznavaocima staroplaninskih kutaka brzo postale jedna od najvećih turističkih atrakcija pirotskog kraja.

Međutim, ovaj maleni kanjon samo je jedan delić lepote koja okružuje selo Rosomač, a koja površnim posetiocima i dalje uglavnom izmiče...

Trem u jesenji dan

Uspon na Trem, najviši vrh Suve planine, važi za jednu od kondiciono najtežih planinarskih tura u Srbiji. Čak i u najlakšoj varijanti do vrha se savladava punih hiljadu metara visine, ali pošto na stazi nema tehnički zahtevnih detalja ovaj uspon je vrlo popularan kod planinara, kako onih iskusnijih tako i potpunih početnika.

A s obzirom na to da za tu muku sledi nagrada u vidu sjajnog pogleda, prilično je teško pogoditi dan da do vrha ne sretnete baš nikoga. Pa ako se baš slučajno zadesi da imate planinu samo za sebe - uživanje je zagarantovano!

Bilten Putnik, jesen 2020.

Smena godišnjih doba uvek nam donosi i novi broj elektronskog biltena Putnik koji izdaje Planinarski savez Vojvodine. I u ovom broju našao se jedan moj prilog - verovatno najduži tekst koji ćete pročitati u Putniku ove godine, ali i staza o kojoj je reč nije ništa kraća...

Za trojac iz planinarskog kluba Borkovac Ruma, Fruškogorska transverzala u cugu je bila najveća planinarska avantura ove godine. Oni koji su ranije čitali ovaj tekst kažu da je pravi podvig savladati ga u komadu. U nastavku sledi isečak iz Putnika, pa proverite i sami.

Srećan put!

Homoljska vrela: Krupajsko vrelo i vrelo Mlave

Leto dvehiljadedvadeseto mnogima je obeležila nemogućnost putovanja na omiljene primorske destinacije, zbog čega je veliki broj srpskih turista naprasno otkrio prirodne lepote rodne grude.

Među najpopularnijim prirodnim lokalitetima ove sezone vrte se uglavnom isti prizori, kao po pravilu fotogenični, brzi za obilazak i lako deljivi na društvenim mrežama, ali i lako dostupni sa asfaltnog puta, po mogućstvu u neposrednoj blizini ugostiteljskih objekata.

Sve ovo važi i za neka od mnogobrojnih vrela u Homoljskim planinama, od kojih se za Krupajsko može reći da ove godine predstavlja prirodnu atrakciju broj jedan u Srbiji. Proverili smo zašto.

Dunavske čarolije, jače i od korone

Iako pandemija koronavirusa još uvek traje, deluje da se situacija smiruje taman toliko da život počne makar malo da se vraća u normalne tokove.

A dok širom Srbije planinarske akcije tek stidljivo počinju da se održavaju, Dunavske čarolije potvrđuju ne samo da su najsveobuhvatnija outdoor manifestacija u Vojvodini, već i da su praktično neuništive!

Viminacijum: Grad careva, grobova, mamuta i brodova

Tragovi arhitekture Rimske imperije vidljivi su širom Evrope, pa po tom pitanju ni Srbija nije crna rupa starog kontinenta.

Mnogi spomenici rimskog graditeljstva danas su rekonstruisani i predstavljeni javnosti, od pojedinačnih građevina do ostataka čitavih naselja, ali budući da su na rimskim temeljima kasniji graditelji često podizali nove naseobine, nije mnogo rimskih gradova ostalo sačuvano u celosti.

Jedan od retkih na čijem mestu nikad posle Rimljana nije građeno je Viminacijum, u blizini današnjeg Kostolca, koji tek treba da otkrije sve svoje tajne arheolozima...

Lice i naličje Fruške gore (Sremske novine, 12.8.2020.)

Nakon prelaska Fruškogorske transverzale, red je i da (opet) izađemo u Sremskim novinama. Još samo da počnemo da iskačemo iz frižidera...

Šalu na stranu, transverzala je bila samo povod za razgovor u kojem se osvrćem više na neke probleme na našoj Fruškoj gori, od kojih su neki opštepoznati dok o drugima najšira javnost zna malo toga...

Lica i naličja Fruške gore su tema o kojoj bi se mogla napisati čitava knjiga, a kamoli jedan novinski članak, ali to ne bi smelo da nas spreči da je načnemo kad god imamo priliku.

Fruškogorska transverzala 2020. - U cugu!

Sa preko 160 kilometara dužine i 6000 metara ukupnog uspona, Fruškogorska transverzala je najduža i najteža planinarska staza na Fruškoj gori, i jedna od najdužih u celoj Srbiji.

Kao i većina planinarskih transverzala, može se preći iz onoliko etapa koliko kome odgovara, ali je kao poseban izazov među planinarima uvek važilo preći je odjednom, od početka do kraja bez prekidanja, planinarskim žargonom rečeno - "u cugu".

Od otvaranja 1956. godine do danas, Fruškogorsku transverzalu prešlo je nešto više od tri hiljade planinara, a ja sam se na spisak onih koji su je uspešno završili prvi put upisao 2014. godine, o čemu sam svojevremno i pisao. Međutim, želja za prelaskom cele staze "u cugu" ostala je neostvarena - sve do ovog leta!

U gostima kod Kusturice: Andrićgrad

Komercijalni uspeh etno-sela Drvengrad na Mokroj gori snažno je uticao na stvaranje slike o Emiru Kusturici kao zaštitniku i promoteru srpske baštine i tradicionalnog graditeljstva, mada bi se o kulturno-istorijskim vrednostima (ili nedostatku istih) ovog njegovog suštinski turističkog kompleksa itekako dalo raspravljati.

Osokoljen brojnim pohvalama, ne obazirući se na još brojnije kritike, proslavljeni režiser ubrzo je predstavio svoj sledeći graditeljski poduhvat - grad od kamena posvećen Ivi Andriću - Kamengrad iliti Andrićgrad.

U gostima kod Kusturice: Drvengrad

Neka od najživopisnijih ruralnih područja Balkana nalaze se u zapadnoj Srbiji. Mnogo pre nego što je seoski turizam postao "in", razbijena sela Tare, Zlatibora i južnog Podrinja sa kućicama strmih krovova, od kamena i drveta, bila su motiv razglednica sa lepotama Srbije.

Početkom ovog veka pojava "etno sela" doživljava pravi procvat, a turistički kompleksi koji sa manje ili više uspeha dočaravaju duh narodnog graditeljstva niču i gde im je mesto i (češće) gde nije... 

Drvengrad, smešten na Mokroj gori, tačno između Tare i Zlatibora, jedna je od najpoznatijih destinacija ovog tipa. Ali, da li to što je neka destinacija poznata znači automatski i da je vredna posete?

Mučanj (bez mučenja?)

"Oj Golijo gola li si, oj Javore jadan li si, aoj Mučnju mučan li si, teško nama među vama", peva narodna pesma iz okoline Ivanjice.

Reklo bi se iz ovih stihova da žitelji ovog kraja baš i nisu naročito oduševljeni planinama koje ih okružuju, ali taj zaključak bi bio daleko od istine.

Ivanjičani su zapravo vrlo ponosni na prirodne lepote u svojoj blizini, pa često umeju da kažu i da je pogled sa Mučnja jedan od najlepših u Srbiji. Koliko je to tačno, uverili smo se i sami.

Bilten Putnik, leto 2020.

Proleće je možda bilo mršavo po planinarskim aktivnostima, ali su se planinari zato itekako rapisali. Novi broj elektronskog biltena Putnik ponovo je na zavidnom broju strana, a između ostalog u novom izdanju našao se i moj tekst o Ostrvici i Boračkom kršu, i to kao istaknuti članak (da ne kažem "featured article") - sa fotografijom na naslovnoj strani broja! U nastavku slede stranice biltena sa mojim prilogom.

Kup Fruške gore 2020: Jedan sjajan kišni dan

Nakon neplanirane višemesečne pauze, treking sezona 2020. konačno je dočekala svoj početak.

Prvo ovogodišnje kolo Vojvođanske treking lige održano je prvog dana leta, koji je doduše više ličio na neki srednji dan jeseni, ali ni kiša ni vetar nisu uspeli da pokvare uživanje planinarima, trkačima i pešacima željnim nadmetanja na stazama Kupa Fruške gore.

Očajno vreme, ali sjajan dan!

Skrivena mesta Fruške gore: Malo potoka, malo vodopada, malo vidikovaca...

Fruška gora kao neiscrpan izvor planinarske inspiracije podarila nam je još jedan sjajan dan. Poslednji slobodan vikend pred (odloženi) početak najjačeg dela planinarsko-trekerske sezone iskoristili smo za obilazak slabije posećenih predela na severnim padinama Crvenog čota - malo potoka, malo vodopada, malo vidikovaca, markiranim i nemarkiranim stazama, ali i bez staze, puta - rutom prepunom pravih poslastica za sve sa avanturističkim duhom...

Biseri Đerdapa: Golubački grad

Na celom toku Dunava dugom gotovo tri hiljade kilometara, teško da postoji dramatičniji kontrast u njegovom karakteru nego na samom početku Đerdapske klisure, gde široka ravničarska reka počinje da probija svoj put kroz moćne karpatske stene. Ovde se Dunav sa svoje najveće širine od bezmalo šest kilometara odjednom sužava na jedva par stotina metara, pa je to mesto od pamtiveka idealno za kontrolu plovnih puteva druge najveće evropske reke. Zato i ne čudi da je upravo na tom mestu niklo i jedno od najimpresivnijih srednjovekovnih utvrđenja na celom Dunavu - Golubački grad.

Stazama Petruških monaha

Kučajske planine čine jedno od najređe naseljenih područja u Srbiji, pa su samim tim i mnogo bliže onoj iskonskoj divljini nego neke druge, popularnije prirodne celine. Teško je i zamisliti da je ovako pust kraj u srednjem veku bio jedan od najznačajnijih centara duhovnosti u srpskim zemljama. Prema predanju, oko kanjona reke Crnice, pritoke Grze, između X i XV veka nalazilo se preko četrdeset manastira, kao i značajan utvrđeni grad Petrus, po kojem ceo taj predeo i danas nosi ime - Petruška oblast. Staze Petruških monaha, vekovima zaboravljene i zarasle, poslednjih godina su sve popularnije među poklonicima, izletnicima, ali i ozbiljnim avanturistima...

Šumadijski rokenrol: Borački krš i Ostrvica

Bilo kao litice koje treba savladati veštinom i snagom, bilo kao otvoreni vidikovci do kojih vode pitomije staze, stenovite goleti su među omiljenim terenima za mnoge planinare.

Mada ih kod nas ima mnogo manje nego kod nekih naših suseda, i Srbija se može pohvaliti zanimljivim krševitim planinama, podjednako primamljivim i adrenalinskim zavisnicima i onima koji samo vole da uživaju u pogledu.

Pa ipak, retko kome će prva asocijacija na stene biti pitoma Šumadija, iako se u njoj kriju dve prave poslastice za ljubitelje planinarskog rokenrola - Borački krš i Ostrvica.

Svi putevi vode na Frušku goru: (Brankovac - Dumbovački potok - Rim - Beočin - Crveni čot)

Globalna pošast zvana korona još uvek nije prošla, ali je kretanje (bar po Srbiji) ponovo dozvoljeno. Posle dva meseca sedenja kod kuće, planinari su jedva dočekali da se dokopaju prirode. A gde će Sremci drugde nego na Frušku goru?

Rađanje Fruške gore

Geološka istorija Fruške gore dugo je smatrana kratkom i relativno jednostavnom. Međutim, već prva kartiranja fruškogorske geologije krajem XIX veka otkrila su složenu situaciju punu problema koji su ukazivali na mnogo stariju i kompleksniju građu jedine sremske planine. Sistematska istraživanja u drugoj polovini XX i početkom XXI veka još uvek nisu donela kompletno razumevanje morfoze Fruške gore, ali su doprinela jasnijoj slici o njenom nastanku. Jedan deo pravog blaga predmeta koji svedoče o njenoj istoriji dostupan je javnosti u obliku zbirke pod naslovom "Rađanje Fruške gore".

Zagajička brda: Bajka u koju može da se zakorači

Za mnoga mesta u prirodi često se vezuju epiteti "fantastična", "bajkovita", "nestvarna", ali što je čovek više upoznaje to više uviđa da je priroda sama po sebi jedna bajka prepuna prizora koji mogu delovati neverovatno nekome nenaviknutom na napuštanje zone komfora između četiri zida.

Pa opet, postoje neka mesta koja mogu da iznenade i one iskusnije, koji su se nagledali prirode i njenih lepota.

Jedno od takvih mesta su i Zagajička brda, omaleni lokalitet nesvakidašnjeg izgleda u južnom Banatu. Bajka u koju može da se zakorači.

Obedska bara

Prolazeći širokom ravnicom između Srema i Mačve, reka Sava vrluda i meandrira, nimalo ne žureći da se ulije u Dunav. Moćna i samo naizgled mirna reka kao da se hiljadama godina predomišlja kuda da prođe u svojim poslednjim kilometrima, pa na ovom potezu ostavlja za sobom mnoštvo napuštenih rukavaca. U nekima od njih voda se zadržava preko cele godine, pa čine pravi mali raj za barsku floru i faunu, ali i za izletnike. Od jednog takvog rukavca Save nastala je i Obedska bara, biser prirode donjeg Srema.

Na Drini ćuprija

"Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala. Samo na nekoliko mesta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj bilo na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za obrađivanje i naselja. Takvo jedno proširenje nastaje i ovde, kod Višegrada, na mestu gde Drina izbija u naglom zavoju iz dubokog i uskog tesnaca koji stvaraju Butkove Stijene i Uzavničke planine. Zaokret koji tu pravi Drina neobično je oštar a planine sa obe strane tako su strme i toliko ublizu da izgledaju kao zatvoren masiv iz koga reka izvire pravo, kao iz mrkog zida. Na tom mestu gde Drina izbija celom težinom svoje vodene mase, zelene i zapenjene, iz prividno zatvorenog sklopa crnih i strmih planina, stoji veliki, skladno srezani most od kamena, sa jedanaest lukova širokog raspona."

Ivo Andrić, "Na Drini ćuprija" (1945)

Matka

Makedonija se obično ne svrstava među vrhunske destinacije za ljubitelje prirode, ali to ne znači i da ova balkanska država od prirodnih lepota nema šta da ponudi posetiocima. Prelepo Ohridsko jezero, najstariji nacionalni park stare Jugoslavije Pelister, moćni Korab i Šar planina, samo su neka od mesta koja privlače najveći broj zaljubljenika u boravak na otvorenom.

 

Međutim, jedno od najomiljenijih izletišta Makedonaca manje je poznato van granica njihove države, a zavređuje pažnju koliko i neke mnogo popularnije atrakcije - kanjon Matka.

Planinarske video igre

Video igre sa sportskom tematikom uvek su bile popularne, ali kao što planinarstvo kao sport nikad nije bilo naročito atraktivno najširoj populaciji (a posebno pasivnim gledaocima) tako ni planinarske video igre nikad nisu našle veliku publiku, što ipak ne znači i da ne postoje.

Doduše, iako u velikom broju igara avanturističkih žanrova postoji mnogo pentranja na sve i svašta, pa i na planine, igara koje se fokusiraju isključivo na planinarske uspone do danas je vrlo malo.

Da li vredi baciti pogled na neke od njih, i da li mogu biti zanimljive i onima koji se inače ne bave planinarenjem, prosudite sami.

Mileševa i Mileševka

Skoro na samoj granici sa Crnom Gorom, stešnjeno na obali reke Lim između planina Jadovnik i Kamena gora, Prijepolje definitivno ne važi za značajnu turističku destinaciju, ali njegova okolina po mnogo čemu može da parira najpoznatijim planinarskim destinacijama u Srbiji. 

Jedna od prirodnih lepota ovog kraja koje nemaju pažnju koju itekako zaslužuju je i kanjon reke Mileševke, još uvek nedovoljno istražen i još manje poznat najširem krugu ljubitelja prirode, iako počinje na jedva petnaestak minuta hoda od znamenitog manastira Mileševa...

Bilten Putnik, proleće 2020.

U doba korone, sa svakodnevicom sačinjenom od karantina i ograničenja kretanja, mnogi od nas imaju slobodnog vremena više nego ikad, ali ne i priliku da putuju gde žele i koliko žele. Jedan od najboljih načina prekraćivanja vremena u kući svakako je čitanje, a da makar imamo šta kvalitetno da pročitamo o boravku u prirodi (kad već ne možemo da boravimo u istoj) brine se bilten Putnik, elektronsko glasilo Planinarskog saveza Vojvodine.

Slapovi Sopotnice

Priroda Srbije prebogata je zadivljujućim mestima, a na svaku popularnu prirodnu atrakciju dolazi još mnogo onih koje nisu ni približno poznate koliko zaslužuju. Jedno od takvih mesta je i Sopotnica, koja među pravim ljubiteljima i poznavaocima prirode važi za jednu od najlepših destinacija zapadne Srbije, dok je najširem krugu turista i izletnika često potpuno nepoznata.

Smeštena na zapadnim padinama planine Jadovnik, bez razvijene turističke infrastrukture, Sopotnica je uspela da očuva autentičan izgled jednog starovlaškog sela i da ostane biser koji zaista vredi videti.

Vrelo Bosne

Glavni grad Bosne i Hercegovine ima dovoljno sadržaja za najprobirljivije namernike, pa tako neće razočarati ni ljubitelje prirode. Smešteno u kotlini koju okružuje šest planina, Sarajevo je popularna destinacija za balkanske zaljubljenike u planine, naročito u zimske sportove.

Međutim, najposećeniji spomenik prirode nalazi se u neposrednoj blizini grada - živopisno, opušteno, a pre svega dostupno svima, Vrelo Bosne je već više od veka omiljeno izletište Sarajlija i njihovih gostiju, u svako doba godine.

Grad sevdaha za jedan dan: (pre)kratki vodič kroz Sarajevo

Balkansko poluostrvo jedan je od najživopisnijih delova Starog kontinenta, istok na zapadu i zapad na istoku. Kao da se nigde drugde uticaji dijametralno suprotnih kultura ne mešaju toliko koliko na Balkanu, a ta simbioza sukobljenih civilizacija retko se gde može doživeti kao u Sarajevu.

Prestonica Bosne i Hercegovine grad je oštrih, gotovo paradoksalnih kontrasta: otomanski i habzburški, orijentalan i evropejski, grad mira i tolerancije ali i ratnih užasa, grad stradanja i poleta, prošlosti i budućnosti, ćejfa i sevdaha...

Sa sve većim brojem turista koji žele da istražuju manje posećene delove Evrope, Sarajevo se poslednjih godina sve više nameće kao popularna city break destinacija, a putnicima iz zemalja bivše Jugoslavije dostupno je i za jednodnevne izlete...

Gomolava: Šest hiljada godina ispod sremskog lesa

Na pola puta između Rume i Šapca nalaze se Hrtkovci, seosko naselje širokih ulica koje se naizgled ni po čemu ne razlikuje od velikih sela ravnog Srema. Međutim, ovo mesto na obali Save jedinstveno je po kontinuitetu naseljavanja dugom preko šest hiljada godina!

O tome svedoči lokalitet Gomolava - jedno od najvrednijih arheoloških nalazišta ne samo kod nas već i u evropskim, pa i svetskim okvirima.

Prevrtljiva Baba

Prolazeći magistralnim putem od Paraćina ka Zaječaru, putniku može upasti u oko jedno istaknuto brdo sa desne strane, sa koga noću svetli visoki krst.

Planinari koji ovim putem idu ka Rtnju, Grzi, Tupižnici i drugim atrakcijama istočne Srbije, često neće ni obratiti pažnju na Babu, usamljenu ostrvsku planinicu koja u moru popularnijih planinskih terena u okolini deluje isuviše obično, gotovo dosadno.

A upravo ta Baba, tako mala i neugledna, može pružiti planinarima avanturu u divljini kakva se u današnje vreme retko gde može doživeti!

Skrivena mesta Fruške gore: Tragom kamena oko Vrdnika i Rakovca

Mnogo je stvari koje nas podsećaju na Frušku goru, ali sigurno nikome prva asocijacija na sremsku planinu neće biti - kamen.

Pa ipak, eksploatacija raznih ruda i sirovina koja na nekim mestima traje i danas neizbrisivo je izmenila fruškogorske pejzaže, a kontrasti koje ovi kameni ožiljci prave sa šumovitim brdima često stvaraju neverovatne prizore, od kojih su neki zaista dostojni divljenja...

Van dometa, Radio Laguna - 25.1.2020.

Prošlog vikenda imao sam čast da budem prvi ovogodišnji gost emisije Van dometa, audio magazina o povratku prirodi i aktivnostima na otvorenom, koji se emituje na radiju Laguna.

Za one koji nisu uspeli da se uključe u subotu ujutro, evo snimka te emisije. Uživajte.

Pirotska tvrđava - Momčilov grad

Kada biste pitali ljude po čemu je poznat Pirot, većina bi vam sigurno odmah odgovorila - po vicevima. 

Ljubiteljima prirode verovatno bi prvo pala na pamet Stara planina, oni upućeniji u tradicionalne vrednosti setili bi se pirotskog ćilima, a gurmani bi istakli kačkavalj i peglane kobasice.

Međutim, malo njih umelo bi da navede makar jedan arhitektonski simbol Pirota - uprkos tome što se u ovom gradu nalazi jedna od najočuvanijih i najinteresantnijih srednjovekovnih tvrđava u Srbiji - Momčilov grad, Pirotska tvrđava, ili prosto - Kale...

Prvi sneg i izgubljeni svetovi zapadne Fruške gore

I taman kad smo pomislili da će ova Nova godina biti jedna od onih suvih, sivih i sumornih, sneg je iznenadio putare i za tren oka stvorio idilični ambijent kao naručen da u njemu uživaju deca i svi koji se tako osećaju. Poslednji vikend u godini valjalo je iskoristiti do maksimuma, a Fruška gora se sama preporučila. Veliko finale jedne sjajne godine teško da je moglo biti lepše.

Bilten Putnik, zima 2019.

Ovih dana ljubitelje pisane reči o planinarenju i boravku u prirodi obradovao je novi broj biltena Putnik, poslednji u "desetim" godinama XXI veka.

 

U plejadi priloga starih i novih autora našla su se i dva moja teksta, koje možete pročitati u nastavku.

Fruška gora za početnike: Iriški venac - Paragovo - Orlovo bojište - Kraljeva stolica

Jedina sremska planina ne može se svrstati ni u visoke, ni u tehnički zahtevne, pa je mnogi zato nepravedno potcenjuju. Ali, oni koji su zagrebali fruškogorski greben malo dalje od markirane trase maratona znaju koliko još neobeleženih staza krije u nedrima ova lepotica, a svaka staza vodi do nekog kutka u koji vredi zaviriti.

Tako je mala ali odabrana ekipa iskoristila najkraći dan ove godine da prošetala jednom takvom kratkom i slatkom stazom, idealnom i za apsolutne fruškogorske početnike, koja na jedva petnaestak kilometara spaja toliko zanimljivih lokaliteta koliko neke veće i zvučnije planine uopšte ni nemaju. Pa ti potcenjuj Frušku goru!

Takmičari PK Borkovac Ruma: Najbolji među najmlađima, najmlađi među najboljima

Kao i prošle godine, Planinarski savez Srbije završio je takmičarsku sezonu svečanom dodelom priznanja najboljim pojedincima i klubovima u 2019. godini, koja je ove godine tempirana na Međunarodni dan planina (11. decembra). Među nagrađenima našao se i planinarski klub Borkovac iz Rume, ali i nekoliko članova kluba koji su (i) ove godine postigli izuzetne rezultate u disciplini planinarski treking.

Odlazak Prirodnjaka

David James Bellamy

(1933-2018)

Svako vreme ima svoje heroje. Moja generacija može sebe da smatra srećnom što je odrastala u vreme kad se herojem mogao nazvati i jedan botaničar.

 

Pre njega su došli mnogi, posle će ih doći još više, ali za moje vršnjake Dejvid Belami će uvek ostati sinonim za prirodnjaka sa velikim P.

 

Čovek koji nas je nekad davno naučio koliko i najobičnije sitnice u prirodi mogu biti fascinantne i da nam neće pasti kruna s glave ako malo isprljamo ruke i nogavice.

 

Čovek koji je mnogo kasnije pokušao da nauči ceo svet da su klimatske promene normalan način funkcionisanja naše planete, i koji je pokazao svima da je moguće biti ekolog a ne biti fatalista.

 

Čovek koji nas je sve, pre svega, naučio da se radujemo prirodi oko sebe i da je bezrezervno volimo...

 

Jedno veliko hvala. Takve više ne prave...

Cer: Slavna planina heroja i legendi

Nad mačvanskom ravnicom stešnjenom između Drine i Save, izdiže se Cer kao pravo panonsko ostrvo. Omalena i oniža planina, obrasla gustim šumama lipe, bukve i hrasta (koji joj je i dao ime), izdaleka zrači pitomošću, pa bi se nekome moglo učiniti da je to tek samo jedno obično, dosadno brdašce isto kao i mnoga druga, na kom sem šume i nema šta da se vidi.

Ali, iako ga priroda nije podarila velikim prostranstvima i vrtoglavim visinama, pečat istorije učinio je Cer gromadom među srpskim planinama, spomenikom čiji svaki kamen priča priču o herojima i legendama...

6. Memorijal Mihajlo Kampoš i 2. SU Trek & Trail

Prošlog vikenda na stazama Subotičke peščare održan je 6. Memorijal Mihajlo Kampoš, u kompletu sa drugim izdanjem trkačko-pešačke manifestacije SU Trek & Trail. Voleo bih da kažem da su nas Subotičani još jednom prijatno iznenadili odličnom organizacijom, ali to stanje je ovde već odavno redovno. Za izveštaje o trekingu u Subotičkoj peščari, u bilo koje doba godine, polako ponestaje superlativa...

San Marino: kroz najstariju republiku za jedan dan

Smešten na vrhu planine tridesetak kilometara od obale Jadranskog mora i u potpunosti okružen teritorijom Italije, San Marino je sa svojih šezdesetak kvadratnih kilometara površine jedna od najmanjih država na svetu.

Ali, to što cela ova država može da se obiđe uzduž i popreko za samo jedan dan ne znači i da tamo nema šta da se vidi.

Naprotiv, uprkos minijaturnim dimenzijama San Marino može da se pohvali veoma bogatim nasleđem i mnoštvom spomenika koji svedoče o neprekinutoj istoriji dugoj preko sedamnaest vekova, što ga čini i jednom od najstarijih država na svetu, a definitivno najstarijom svetskom republikom.

Dok dišem - Trka za obolele od cistične fibroze (Kragujevac, 2019)

U subotu 16. novembra 2019. godine u Kragujevcu je održana druga po redu humanitarna trka "Dok dišem", sa ciljem prikupljanja sredstava za obolele od cistične fibroze.

U trci na pet kilometara kroz memorijalni park Šumarice učestvovalo je stotinak trkača i rekreativaca, a još otprilike polovina od tog broja je simbolično uplatila kotizaciju bez učešća na stazi, čime su dali makar mali doprinos borbi protiv ove retke bolesti.

I to je ono što je najmanje bitno u celoj toj priči.

Šta sve možeš u Riminiju van sezone

Sa peščanom plažom dugom preko petnaest kilometara i više od hiljadu hotela, Rimini je ubedljivo najveće primorsko odredište u Italiji, i jedno od najvećih u Evropi. U jeku letnjih odmora, na ovakvim mestima sve je podređeno turistima, ali u hladnije i mirnije doba godine slični gradovi na rivijeri mogu delovati pusto i dosadno, pa tako mnogi misle da ni Rimini van glavne turističke sezone nema šta da ponudi posetiocima. Međutim, ovde ima štošta da se vidi i osim mora, pa zato ovaj grad na južnoj obali Jadranskog mora može biti sjajna city break destinacija u svako doba godine.

Bobija Ultra Trail: Kraj dugoprugaške sezone u velikom stilu

Valjevske planine nisu ni najviše ni najatraktivnije u Srbiji, ali obiluju živopisnim krajolicima koji vrhunac lepote dostižu tek sa jesenjom eksplozijom boja. Upravo u jednom takvom ambijentu održano je i drugo izdanje trke Bobija Ultra Trail, 55 kilometara duge staze koja spaja neka od najlepših mesta prirode valjevskog kraja.

Kratka lekcija iz istorije: Ohi dan

Uloga Grčke u II svetskom ratu nije bila naročito velika, ali ima verovatno veći značaj nego što joj se obično pripisuje.

 

Ipak, za Grke je i ta mala uloga jedna od najbitnijih stvari u savremenom nacionalnom identitetu.