Kopaonik: Proleće na najvećoj planini Srbije

Uskršnji praznici su tradicionalno vreme koje se provodi u krugu najbližih, ali produženi vikend i stabilno prolećno vreme prosto mame zaljubljenike u prirodu da iskoriste slobodne dane onako kako im najviše prija.

Najlepše je ipak kad smo u mogućnosti da ova dva načina spojimo u jedan, pa je tako naš izbor za ovogodišnje prolećne praznike pao na Kopaonik, najmanji nacionalni park Srbije na našem najvećem planinskom masivu.

U snovima od slame i blata...

Vuk Krstić

(1957-2019)

Poslednjih godina, sve se više graditelja vraća prirodnim materijalima i tradicionalnim sistemima gradnje. Zidovi od zemlje i kamena, drveni skeleti, trščani krovovi, nisu više relikt nekih davno prošlih vremena, već sve više sadašnjost, ali i budućnost arhitekture porodičnih kuća.

Jedan od prvih arhitekata koji je u Srbiji krenuo da pravi ovakve kuće bio je Vuk Krstić.

Vazda vedri Sarajlija selio se sa porodicom širom globusa dok nisu pronašli ono što su tražili - najlepše mesto na svetu, kako on to reče, na brdu Krčevine na Fruškoj gori, između dva Hopova. Tamo je Vuk podigao kuću iz bajke od balirane slame, sa suprugom Marinom zasejao permakulturnu baštu, posadio voće i vinograd... Dodajte na tu sliku još pogled na čitav Srem, brdo knjiga i jedan zeleno-beli spaček kao upravo sišao sa proizvodne trake i imate jedan pravi mali raj...

Imao sam čast da sarađujem s Vukom na nekoliko njegovih projekata. Uvek je sa sobom donosio široki osmeh i kese pune medenjaka...

Nije mi se ispunila želja da u gradnji neke od njegovih kuća učestvujem i na terenu, a ne samo kroz papire. Njemu nisam ispunio želju da se jednom zajedno popnemo na Rtanj...

Neki snovi se nažalost nikad ne ostvare... U nekim drugim, čovek nastavi da živi večno...

Fruškogorski ultramaraton 2019.

42. Planinarski maraton na Fruškoj gori održan je prvog vikenda u maju 2019. godine. I ovog puta planinarski klub Borkovac Ruma učestvovao je u organizaciji maratona, markiranjem i uređivanjem deonica i dežurstvom na kontrolnim tačkama Grgeteg i Jazak, ali i učešćem na maratonskim stazama. Na takmičarskim stazama (dužim od 40 kilometara) učestvovalo je 12 članova kluba, sa uspehom koji se generalno može oceniti kao vrlo dobar.

U nastavku sledi moja priča sa ultramaratonske staze, duge 108 kilometara sa oko 4100 metara ukupnog uspona. Fotografije su prvobitno objavljene tokom samog maratona, u vidu izveštaja uživo na Instagram i Facebook stranicama bloga. Podnaslovi fotografija su originalni, sa eventualnim dodatnim komentarima u zagradi.

Na mlađima treking ostaje

Direktor je rekao da neće biti kiše. Oblaci su imali drugačije planove, ali nije im uspelo da pokvare naše. Blato je uvek teške treking staze Vršačkih planina učinilo još neugodnijim, ali i zanimljivijim. Preko dvesta učesnika kola dovoljan je dokaz da treking u Vojvodini živi punim plućima, ali sve veći broj mlađih takmičara pokazuje i da ova disciplina ima i svetlu budućnost.

Sa Kablara pesma stara... a nova treking staza!

Prošlog vikenda na Kablaru je održano drugo kolo Treking lige Srbije za 2019. godinu.

 

Kao jedini debitantski organizatori ove godine, domaćini iz čačanskog kluba koji nosi ime ove atraktivne planine svojski su se potrudili da i za najveće cepidlake, skeptike i zakerala prirede ugođaj o kom će se dugo pričati, i to samo superlativima!

Venčac - vrh koga više nema

Mermer je metamorfna stena nastala rekristalizacijom karbonatnih stena, najčešće krečnjaka i dolomita. Vrlo je značajan kao ukrasni kamen, pre svega u vajarstvu i završnim radovima u građevinarstvu, a najviše se ceni čist beli mermer, bez primesa drugih minerala.

Najčuveniji svetski mermer potiče iz Karare, u italijanskoj provinciji Toskani, a sa nama bližih prostora svetski glas je stekao onaj sa hrvatskog ostrva Brač.

Najveće nalazište mermera u Srbiji je planina Venčac u okolini Aranđelovca - planina koje, ako se eksploatacija nastavi ovim tempom, u dogledno vreme više neće biti...

Bilten Putnik, proleće 2019.

Uz visibabe, laste i rode, siguran znak da je proleće došlo je i novi broj biltena Putnik.

 

Glodur Vlada Banić potrudio se i ovog puta da sklopi jedno zanimljivo izdanje za sve ljubitelje planinarstva i boravka u prirodi, a na stranicama elektronskog magazina našao se i moj izveštaj sa nedavno održanog vertikalnog kilometra u Trebinju.

U nastavku sledi izvod iz novog Putnika.

Povratak na pesak Deliblata: Početak treking sezone 2019.

Nova treking sezona je počela! Nestrpljivo očekivano zajedničko prvo kolo Vojvođanske treking lige i Treking lige Srbije održano je na stazama Deliblatske peščare, a na trci koja otvara ovu takmičarsku godinu učestvovalo je preko 400 planinara, trkača i pešaka iz cele Srbije. Uvek je nezahvalno davati prognoze ovako rano, ali sudeći po prikazanom - biće ovo još jedna vrlo zanimljiva sezona!

Trebinje vertikal: Kilometar u kamenu

Postojano nad Trebinjem stoji gromada Leotara, krševiti greben čije gole stranice stvaraju iluziju mnogo veće visine od one kojom stvarno može da se pohvali. Iako se ne bi mogao svrstati među visoke planine, kameni div nadvija se čitav kilometar nad gradom na Trebišnjici.

Kao večita inspiracija i motivacija, od pamtiveka privlači ka svom vrhu korake onih željnih širokog pogleda na sve četiri strane sveta, na lakši ili teži način. Lakši, blagim serpentinama dugim čitavih šesnaest kilometara, ili teži, samo pravo uzbrdo, za manje od pet kilometara od centra grada!

Slano Kopovo: Šetnja po dnu Panonskog mora

Pre više od pola miliona godina, nepregledna vojvođanska ravnica nalazila se duboko ispod morske pučine. Panonsko more, stešnjeno između Alpa na zapadu, Karpata na severu i istoku i Dinarida na jugu, prostiralo se površinom koja danas čini najveću i najplodniju evropsku niziju.

Onda su meke naslage zemlje između stena Đerdapa popustile i čitava ta akvatorija lagano je otekla ka Crnom moru i dalje prema Sredozemlju... Među malobrojnim podsetnicima da se ovde nekada nalazilo more ostala su mala područja zemljišta vrlo visokog saliniteta - slatine, koje se kod nas nalaze uglavnom na severu Banata i Bačke, a među njima posebno mesto zauzima jedna bara koju mnogi smatraju poslednjim ostatkom nekad ogromnog Panonskog mora - Slano Kopovo.

Prvi put u Inđiju na trejl

Za treking i trejl trke može se slobodno reći da su se kod nas već odomaćile, kako u planinama tako i u ravnici. Ipak, ogromna većina organizatora ovakvih manifestacija trudi se da ih organizuje isključivo u letnjim uslovima, dok se mali broj odlučuje za koliko-toliko stabilne meteorološke prilike duboke zime. Samo oni najhrabriji, kako među organizatorima tako i među trkačima, u stanju su da se uhvate u koštac sa uvek nepredvidljivom baba-Martom. U ovu potonju grupu od ovog marta ubraja se i Inđija trejl, čije je prvo (nadamo se ne i poslednje) izdanje održano prošle subote.

Sunčani sat iz Sirmijuma

Malo je onih koji ne znaju da se na području današnje Sremske Mitrovice nalazio jedan od najznačajnih gradova Rimske imperije. Nažalost, vrlo malo ostataka antičkog Sirmijuma danas je vidljivo oku, a još manje je dostupno znatiželjnicima. U lapidarijumu Muzeja Srema izloženo je neprocenjivo blago pokretnih spomenika, među kojima i jedan od najzanimljivijih arheoloških nalaza na ovim prostorima - sunčani sat iz Sirmijuma.

"Free Solo" (2018) - Dobitnik Oskara za najbolji dokumentarni film

Svečana dodela nagrada američke Akademije filmskih nauka i umetnosti - popularnih Oskara - održana je prošlog vikenda po 91. put. Među ovogodišnjim dobitnicima ovog priznanja (koje većina smatra prestižnim, dok za neke predstavljaju čistu farsu) nije bilo naročitih iznenađenja, a pozlaćene statuete otišle su uglavnom u ruke favorita.

Ljubitelje prirode i ekstremnih oblika planinarenja najviše će zanimati vest da je nagradu za najbolji dokumentarni film dobilo ostvarenje "Free Solo", koje se bavi tematikom slobodnog penjanja u steni.

MB 657: Iskustva sa obuke za planinske vodiče II kategorije PSS

Ma koliko neki smatrali da je za vođenje tura po planinama dovoljno imati grupu ljudi spremnih da prate, vodička delatnost je ipak malo složenija od toga.

U Srbiji trenutno postoji oko 300 aktivnih vodiča sa licencama Planinarskog saveza Srbije, usklađenim sa standardima Međunarodne planinarsko-alpinističke federacije (Union Internationale des Associations d'Alpinisme - UIAA), a od toga je otprilike tri četvrtine vodiča III kategorije, obučenih za vođenje tura do 4000 metara nadmorske visine u letnjim uslovima, odnosno bez snega i leda.

Iz kutije sa starimfotografijama: Izgradnja Rume 1960-1962.

Za sve Rumljane i one koji se tako osećaju, na Facebooku postoji jedna sjajna grupa (pritom otvorena i za one koji nemaju profil na ovoj društvenoj mreži) u kojoj se mogu videti stare slike Rume.

 

Ne treba posebno naglašavati da je ova grupa naročito popularna među malo starijom populacijom, pa ni moji roditelji nisu izuzetak. Tako su čeprkajući po kutijama sa starim fotografijama našli nekoliko koje možda nemaju neku ogromnu istorijsku vrednost, ali su vrlo zanimljive kao prozor u neko drugo, drugačije vreme... Koliko je meni poznato, nikad do sada nisu objavljivane na internetu.

Šesti Šidski Novogodišnji maraton

Ako se planinarska sezona u Srbiji ne može smatrati otvorenom dok se ne održi Božićni uspon na Rtanj, trekerska godina već šesti put zaredom tradicionalno počinje prvog dana u Julijanskom kalendaru, Šidskim Novogodišnjim maratonom. Kao i svake godine, skromno ali bez greške realizovana trka po najslabije posećenim delovima Fruške gore, ovog puta možda nije okupila naročito velik broj takmičara, ali jeste one koje treba - neke od najposvećenijih, najupornijih, ali i najboljih domaćih trekera...

Rizični uspon na Rtanj 2019.

Božićni uspon na Rtanj, prva godišnja akcija koja tradicionalno okuplja planinare iz čitave Srbije, ove godine održan je po 36. put. S obzirom na probleme u organizaciji i realizaciji prošlogodišnjeg uspona, ove godine je izostalo pokroviteljstvo Planinarskog saveza Srbije, koji je ovu akciju proglasio akcijom visokog rizika i uputio preporuku klubovima da se ne odazivaju pozivu organizatora... Međutim, i pored visokog rizika akciji je prisustvovalo više visokih funkcionera PSS, a među desetinama klubova našla se i delegacija planinarskog kluba Borkovac iz Rume.

Peti rođendan

Kažu da većina blogova ne preživi prvih godinu dana. Ovo moje pisanije evo izguralo i čitavih pet. Možda u poslednje vreme nisam bio toliko aktivan kao prethodnih godina, ali kvantitet mi je ionako uvek bio u drugom planu. Kad čovek ima šta da kaže onda je lako i napisati koju reč, pa valjda ćemo imati o čemu da pričamo i ubuduće. Odoleću iskušenju da napišem šta sam sve naučio za ovih pola decenije, bilo bi podugačko a i niko ne voli pametnjakoviće. Možda kad pregrmimo još pet godina. Do tada, idemo dalje kao i do sada. Lagano, korak po korak.

DOPADA VAM SE OVAJ TEKST? PRATITE BLOG perpetuuM Mobile I PREKO FACEBOOKA:

Za početak, Fruška gora

Planinarska sezona 2018. nije se čestito ni završila, a već je došlo vreme da se započinje nova. Planinarski klub Borkovac iz Rume već godinama tradicionalno održava prvu godišnju akciju na Fruškoj gori, pa ni 2019. neće biti izuzetak. Ovog januara izbor je pao na relaciju Mala Remeta - Isin čot, kombinacijom dobro poznatih markiranih staza i puteva kojima se ređe ide. Upoznajemo svoj kraj, da bismo ga više voleli.

Parga u januaru

Jonsko more, kao jedna od najatraktivnijih turističkih regija u Grčkoj, poznato je najviše po svojim ostrvima, na kojima će svako pronaći mesto za odmor po svom ukusu. Prirodne lepote, istorijske znamenitosti, noćni život, seoska idila, svega toga na Jonskim ostrvima ima u izobilju, pa ne čudi da sve više turista bira da upravo tamo provede svoje leto. Kopnena odmarališta Jonskog mora manje su posećena, ali i među njima se nađe izuzetak. Možda i najpopularnije odredište domaćih turista na obalama Jonskog mora nalazi se baš u kopnenom delu Grčke: "nevesta Epira" - Parga.

2019

Happy and mobile New Year

Frohes und mobile Neues Jahr

Счастливого и мобильного нового года

快乐和移动新的一年

Bonne et mobile nouvelle année

Feliz y móvil año nuevo

Boldog és mobil újév

Καλή κινητά χρονιά

צופרידן און רירעוודיק נייַ יאָר

Unyaka omusha ojabulisayo neselula

幸福と機動の新年

Mutlu ve mobil yeni yıl

Onnellinen ja mobiili uusi vuosi

Fericit și mobil nou an

سنة جديدة سعيدة ومتنقلة

สวัสดีปีใหม่และมือถือ

Gott och mobilt nyår

Šťastný a mobilní nový rok

Аз жаргалтай гар утасны шинэ жил

새해 복 많이 받으세요

Gelukkig en mobiel nieuwjaar

Bliain nua shona agus soghluaiste

مبارک و موبایل جدید سال

Xoşbəxt və mobil yeni il

शुभ र मोबाइल नयाँ वर्ष

Glad og mobilt nyttår

Щастлива и мобилна нова година

Heri na simu mpya ya mwaka

শুভ এবং মোবাইল নতুন বছর

Beatus et mobilis annus

Hauʻoli a me ka makahiki hou hou

மகிழ்ச்சி மற்றும் மொபைல் புதிய ஆண்டு

Feliĉa kaj movebla nova jaro

Chúc mừng năm mới

Щасливі і мобільний новий рік

హ్యాపీ మరియు మొబైల్ కొత్త సంవత్సరం

Srečno in mobilno novo leto

Sannad-guurada farxad iyo guurguura

Nauji ir laimingi metai

Anofara uye anofamba gore idzva

Srećna i pokretna Nova godina

Bilten Putnik, zima 2018.

Poslednji dani godine vreme su za rekapitulacije. Planinarsku sezonu 2018. pamtićemo po uspesima, mnoštvu lepih trenutaka, ali i nekim gubicima koji nikad neće moći da budu nadoknađeni... Ako bih ipak morao da izaberem samo jednu akciju (planinarsku) koja je za mene lično obeležila ovu godinu, bila bi to "Drama na Olimpu"...

 

U nastavku sledi ova priča, onako kako je prenosi poslednje ovogodišnje izdanje biltena Putnik.

Vitoša: Snežno kraljevstvo vetra i kamena

Kada je reč o planinarenju, Bugarska je sigurno jedna od najznačajnijih destinacija na Balkanu. Osim toga što se mogu pohvaliti najvišim vrhom na ovom poluostrvu, naše zapadne susede odlikuje i vrlo visoka planinska kultura, pa su tako sve iole značajne planine odlično obeležene, trasirane i održavane, pa planinarenje u Bugarskoj uvek predstavlja pravo uživanje. Međutim, iako će posetiocima sa strane na pomen bugarskih planina uvek na pamet prvo pasti Rila ili Pirin, za same Bugare nema dileme: planina broj jedan ipak je Vitoša!

Muzika o planinama (popularna)

Planine kao nepresušan izvor inspiracije nisu zaobišle ni popularne muzičke forme, a neke pesme u kojima se planine pojavljuju kao simbol ili metafora odavno su sastavni deo opšte pop kulture.

U nastavku teksta sledi nekoliko primera instrumentalne muzike popularnih žanrova inspirisane planinama, manje ili više poznatih izvođača.

Muzika o planinama (klasična)

Planine su od pamtiveka davale nadahnuće umetnicima, pa ni muzičari nisu izuzetak. Muzika inspirisana planinama pojavljuje se u najrazličitijim oblicima, od usputnih tema do čitavih dela monumentalnih proporcija i praktično je nemoguće na jednom mestu pobrojati sve kompozicije nastale u čast neke planine, ili planina uopšte.

U nastavku teksta sledi nekoliko najpoznatijih primera klasične instrumentalne muzike o planinama, u kojima note bolje od reči prenose osećanja koja izazivaju planinski pejzaži.

Najmlađi na planinarskim takmičenjima u Srbiji (Sremske novine, 5.12.2018.)

Znaš da si uspeo u životu kad izađeš u Sremskim novinama! Bravo za šampiona Jocu!

Od Rume do Venca, Jelenačkom dolinom (putem kojim se ređe ide)

Ma koliko u poslednje vreme preferirao jače akcije, veće visine i kilometraže, uvek se nekako vratim mojoj Fruškoj gori, tamo gde je sve i počelo...

Jedina sremska planina jedna je od najnižih u Srbiji, pa je mnogi planinari zato potcenjuju, ne znajući da može da im pokaže mnogo više nego neke zvučnije planinarske destinacije. Zato rumski planinarski klub Borkovac tradicionalno započinje godišnji kalendar baš na Fruškoj gori, a ove godine sremskoj lepotici pripala je čast da Rumljanima zvanično i zatvori planinarsku godinu.

Preporuka za skretanje s puta: Mala Remeta

Nije što je moja, ali retko gde u Srbiji se može naći toliko najrazličitijih zanimljivosti na tako malom prostoru kao na Fruškoj gori. Čak i mala i široj javnosti relativno nepoznata mesta prosto vrve od sadržaja, pa je istovremeno jako lako i jako teško preporučiti mesta za izlet na jedinoj sremskoj planini. Jedno od takvih mesta je i Mala Remeta, koja možda ne važi za popularnu turističku destinaciju ali itekako ima čime da se podiči.

Memorijal Mihajlo Kampoš: Novembarska kiša na subotičkom pesku

Iako je nekima možda delovalo kao da je treking u Subotičkoj peščari stvar prošlosti, Memorijal Mihajlo Kampoš održan je i ove godine, po peti put. Možda na prvi pogled skromnije, ali nikako slabije organizovana akcija nego prethodnih godina okupila je sasvim dovoljno zaljubljenika (zaluđenika?) u pešačenje i trčanje u prirodi da se može reći da je uspela u potpunosti, pa će tako i oštro pero dežurnog zakerala biti mekše od subotičkog peska natopljenog novembarskom kišicom.

Trg čudesa i Krivi toranj

Krivi toranj u Pizi jedna je od najprepoznatljivijih građevina na svetu. Ipak, svojevrsni arhitektonski simbol Evrope samo je jedno od čuda koja krase ovaj grad u italijanskoj pokrajini Toskani. Kompleks katedrale kojem pripada i toranj, započet pre gotovo hiljadu godina, najbolje je svedočanstvo nekadašnje slave i veličine Pize, i s punim pravom nosi naslov Piazza dei Miracoli - Trg čudesa.

Firenca: Kolevka renesanse za jedan vikend

Na listama idealnih destinacija za romantični odmor, italijanska provincija Toskana često zauzima vrlo visoka mesta. Slikoviti pejzaži, odlično vino i hrana koja budi sva čula prvo su na šta će mnogi pomisliti.

Međutim, glavni grad Toskane pre svega je značajan centar za ljubitelje umetnosti - grad u kom su stvarali Leonardo, Mikelanđelo, Botičeli, Đoto, Filipo Bruneleski i mnogi drugi velikani s punim pravom nosi naslov kolevke renesanse.

Jedan vikend teško da je dovoljan da se samo protrči kroz sve znamenitosti Firence, ali uz dobar plan može biti dovoljno da se ovaj veličanstveni grad doživi bar približno kako dolikuje...

Miljakovačka šuma: Netaknuta priroda među betonskim blokovima

Glavni grad Srbije ne može se pohvaliti naročito velikim procentom javnih zelenih površina u građenom tkivu, a i ono malo gradskih parkova teži da bude što uređenije i primerenije savremenom homo urbanusu, pa je tako većinu od devetnaest beogradskih šuma moguće prošetati uzduž i popreko a da se ni u jednom trenutku ne siđe sa betonskih staza.

Međutim, mada se čak i u najnehumanijim gradskim naseljima poput novobeogradskih nekakvo zelenilo tu i tamo probija između asfalta i betona, malo koji deo grada može da se pohvali pravom netaknutom prirodom u svom dvorištu, kao što to može Miljakovac.

Mračni turizam: Budimski lagumi

Centar Budima sam je po sebi riznica koja krije najrazličitija blaga iz prošlosti. Ipak, njegovu najtajanstveniju znamenitost čini splet podzemnih dvorana koje prožimaju brdo na kom se nalazi ovaj deo današnjeg glavnog grada Mađarske. Posetiocima je omogućen ulaz u vrlo mali deo sistema od kog je istraženo više desetina kilometara, što ni izbliza nije sve. Istorija ovog mesta mračna je poput njegovih hodnika, a legende i mitovi samo dodaju na misteriji koja ga okružuje...

Jesenji maraton na Fruškoj gori

Planinarski maraton na Fruškoj gori već više od četrdeset godina predstavlja jednu od najvećih dugoprugaških pešačkih manifestacija u Evropi. U Vojvodini teško da postoji planinar koji bar jednom nije prešao neku od maratonskih staza markiranih crvenim srcem u belom krugu, a oni koji nisu makar čuli za Fruškogorski maraton ne bi se mogli ni nazvati planinarima.

Svake godine ljubitelji Fruške gore unapred rezervišu poslednji vikend aprila ili prvi vikend maja, a od pre nekoliko godina fruškogorski kalendar bogatiji je za još jedan datum - kraj oktobra, kada se održava Jesenji maraton na Fruškoj gori.

Vojvođanska treking liga 2018: PK Borkovac najbolji u Vojvodini!

Sezona Vojvođanske treking lige za 2018. godinu završena je maratonom u Deliblatskoj peščari. Mada su šampioni otvorenog dela prvenstva i u muškoj konkurenciji već bili poznati, nikad neizvesnija završnica u konkurenciji dama razrešena je tek u poslednjem kolu, a među klubovima Planinarskog saveza Vojvodine PK Borkovac Ruma uspeo je da završi sezonu kao prvi u Vojvodini!

Rajac: trekerska kosidba

Poslednjeg dana septembra održano je pretposlednje kolo ovogodišnjeg ciklusa takmičenja u Treking ligi Srbije.

Možda i najlepše doba u godini za uživanje na niskim planinama pripalo je Rajcu i Suvoboru, a sve u sklopu akcije povodom Dana čistih planina koji se obeležava na globalnom nivou svakog 26. septembra.

Iako bi se o atraktivnosti i kvalitetu staze dalo diskutovati, dan je bio idealan za trku pa su i krajnji utisci uglavnom pozitivni. Ekipa rumskog Borkovca je i ovog puta bila uspešna, sa deset finišera na velikoj stazi od kojih i zvanično najmlađi učesnik takmičarskog dela manifestacije.

"Drama na Olimpu" (istinita priča)

Olimp, najviša planina Grčke, panteon antičkih bogova. Kameni gorostas dostojan strahopoštovanja. Izazovan i nedostižan, mitski i stvaran u isto vreme.

Postoje više planine, teže za penjanje, možda i atraktivnije, ali retko koja samim svojim imenom toliko rezonuje u mislima planinara, raspaljuje maštu i poziva na avanturu.

A poziv koji upute bogovi se ne odbija.

Bilten Putnik br. 104 (jesen 2018.)

 

Novi broj elektronskog biltena Putnik u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine stigao je pred čitaoce.

 

I u ovom broju nastavljamo saradnju, a ovog puta u Putniku možete pročitati čak dva moja teksta, budući da redakcija nije mogla da se odluči samo za jedan.

 

U nastavku možete pročitati moje priloge ovom izdanju.

Železnički muzej uzanog koloseka u Požegi

Zvanično prva železnička pruga u Srbiji puštena je u rad 1884. godine na relaciji Beograd-Niš, a širina koloseka te pruge već je bila u standardu koji važi i danas.

Međutim, pre nego što je međunarodnim dogovorom utvrđena jedinstvena širina koloseka od 1435 milimetara, širom Evrope (a i u nekim delovima današnje Srbije) postojale su različite pruge, uglavnom užeg koloseka.

Železnica uskog koloseka za redovan saobraćaj danas je stvar prošlosti, lokomotive i vagoni su postali muzejski eksponati, a od ukupno šest muzeja posvećenih isključivo železnici uskog koloseka u Evropi, jedan se nalazi i u Srbiji - Železnički muzej uzanog koloseka u Požegi.

Bukovački maraton 2018.

Bukovac, Fruška gora. Danas prigradsko naselje Novog Sada, osnovano još u XVI veku.

Lokacija jedne od najlepših baroknih crkava Srema, s kraja XVIII veka.

Rodno mesto Milice Stojadinović Srpkinje, najveće srpske književnice XIX veka.

Atar u kojem je osnovano prvo planinarsko društvo u Vojvodini, u prvoj polovini XX veka...

I dom Bukovačkog maratona, tradicionalne planinarske manifestacije, prvi put održane početkom XXI veka.

Enos: Najviši vrh Jonskih ostrva

Danima pogledom tražim greben Enosa, ali tamo gde bi trebalo da stoji planina nema ničeg osim oblaka.

Neko bi se zadovoljio plažom i hladnim pivom ispod suncobrana, ali moje misli plove ka visinama skrivenim od očiju.

Daleko iznad nas, na vrhovima besni Zevs. Do nas samo povremo dopiru teške kapi kiše od kojih bežimo u talase Jonskog mora.

A vreme teče...

Najveće ostrvo Jonskog mora: Šta sve možeš na Kefaloniji za nekoliko dana (kratki vodič)

Kao najveće ostrvo Jonskog mora, Kefalonija važi i za jednu od najposećenijih destinacija Grčke.

Za to je verovatno najzaslužniji lepo izbalansiran odnos prirodnih lepota, istorijskih vrednosti i turističkih sadržaja, što Kefaloniju čini možda i najboljim presekom svega što Jonska ostrva imaju da ponude posetiocima.

Pa ipak, za srpske turiste ovo ostrvo još uvek predstavlja relativnu egzotiku, a tim pre ga treba posećivati i otkrivati...

...tako malo vremena...

Slobodan Nedić

(1958-2018)

"Planeta je tako velika, a mi smo tako mali", često je umeo da kaže, "i imamo tako malo vremena da vidimo sve što želimo."

Pitao bih ga koja je sledeća destinacija, a on bi počeo da nabraja...

"Evropu sam zatvorio", rekao bi, "sad prelazim na Aziju i Afriku."

Na tek one najviše od najviših vrhova, Slobina čizma (ili papuča) ipak neće stići. Destinaciju sad samo on zna.

Srećan put, Slobiško...

Lefkada: Belo ostrvo srećnih ljudi (Eko kuća #28)

Magazin Eko kuća za kratko vreme etablirao se kao jedan od vodećih domaćih medija za promociju arhitekture i kulture življenja, sa posebnim osvrtom na ekologiju i prirodne vrednosti.

Značajno mesto u magazinu zauzimaju i putopisi, uglavnom sa lokaliteta koji još uvek nisu previše izmenjeni ljudskom intervencijom.

Tako se u novom broju Eko kuća magazina (jul-septembar 2018) našla i moja impresija Lefkade, upotpunjena sjajnim fotografijama koje je načinila Sofia Lancoš Maldini.

U nastavku sledi izvod iz štampanog izdanja.

U prokletim planinama Grbaje: Greben Volušnice i Karanfili

Planinska toponimija Balkana prepuna je nadahnutih imena, koja odišu sirovom snagom i ulivaju strahopoštovanje. Pa ipak, ime retko koje planine toliko ledi krv u žilama kao Prokletije. Najviši i najsuroviji venac Dinarskih planina, strahotnih pejzaža i mračne istorije, s punim pravom to ime i zaslužuje.

U današnje vreme, kada i do skoro najnepristupačnije planine Evrope polako postaju turističke atrakcije, u Prokletijama i dalje postoje mesta na koja ljudska noga nikad nije kročila. Retko gde priroda toliko jasno čoveku daje do znanja da je sićušan i nebitan, da nije dobrodošao.

A opet, retko koje tako zlokobno, prokleto mesto, toliko privlači avanturiste, kao pauk u svoju mrežu - jednom uhvaćeni, više ne možemo nazad...