Famagusta i Varoša: Prava priča o kiparskom gradu duhova

"Ne smem da vozim dalje", kaže mister Džon. "Prošli put su rekli da će mi oduzeti autobus".

Ničija zemlja između severnog i južnog dela Kipra počinje običnim makadamskim putem koji se nastavlja na kraj ulice u selu po imenu Derinija. Stotinak metara dalje, šiblje okružuje urušenu kuću iza koje izranja metalni toranj sa osmatračnicom pod zastavom Ujedinjenih nacija. Dalje ka severu širi se pusta ravnica, s jedne strane ograničena morem a sa druge monolitnim sivilom u čijoj silueti prepoznajemo nešto što je nekada bilo grad.

"Dok nisu otvorili granicu, ovo je bilo mesto odakle se najbolje videla Varoša", priča na gramatički ispravnom engleskom, ali sa preteškim grčkim akcentom. "A ako bismo prišli samo malo bliže, mogli bismo videti kuću u kojoj sam odrastao. Ali ovog puta nećemo ići dalje, jer želim da zadržim svoj autobus, ali zato sad možemo da uđemo u Varošu".

Vrata Varoše, najpoznatijeg mediteranskog grada duhova, od pre nekoliko godina otvorena su za posetioce.

Ne i za povratak njegovih nekadašnjih stanovnika, koji na to čekaju više od pola veka. Oni su dobrodošli isključivo pod istim uslovima kao i svi ostali - da prošetaju kroz par raščišćenih ulica sa novim asfaltom i posmatraju nekada najpopularnije kiparsko letovalište samo kao oronulu vremensku kapsulu.

Mnogi radije biraju da se ne vraćaju uopšte. Mister Džon je odabrao da turistima priča, kako sam kaže "pravu priču o Famagusti i Varoši", kao neko za koga te prazne ruine nisu samo betonske kulise već mesta sa istorijom i autentičnim duhom, koji on tako održava živim...

Bilten Putnik, leto 2026. - za kraj jedne ere...

Planinarsko-turistička revija Putnik prvi put je objavljena 1940. godine u Novom Sadu, kao "organ za propagandu planinarstva i turizma u Kraljevini Jugoslaviji". Ovakav Putnik nije trajao dugo i nije ostavio dubljeg traga u istoriji žurnalistike, ali je značajan po tome što je 1998. godine Planinarski savez Vojvodine odlučio da svoje tada novopokrenuto glasilo nazove po ovoj međuratnoj publikaciji.

Ovogodišnji letnji broj biltena Putnik (poslednjih godina sa podnaslovom "medijsko sredstvo za promociju planinarstva, ostalih sportova na otvorenom i svega što ima veze sa aktivnim boravkom u prirodi") ukupno je 134. po redu, i sa 104 stranice najobimniji je od svih Putnika do sada!

Za ovaj rekord postoji i poseban povod: ovaj letnji Putnik poslednji je redovni broj u realizaciji glavnog i odgovornog urednika Vlade Banića, koji posle dvanaest godina na ovoj poziciji odlazi u više nego zasluženu uredničku penziju, ali tek posle jesenjeg broja koji će zapravo biti kompilacija najboljih tekstova iz svih Putnika za vreme njegovog mandata.

Pozivu da svojim prilozima uveličaju ovu priliku odazvalo se više od dvadeset autora sa skoro četrdeset članaka, među kojima su se našli i tri moja teksta, koje prenosim u nastavku.

Niski vrhovi i male tajne Rtnja: Golema Porica, Zvečana propast, Stenje, Baba

Ma koliko Rtanj bio jedna od najpopularnijih planina u Srbiji, ogromna većina izletnika ga i dalje doživljava površno i jednodimenzionalno.

Rtanj niti ima oblik pravilne piramide, niti ima samo jedan vrh, niti se do tog vrha može doći samo sa dve strane, kao što mnogi ozbiljno veruju.

Rtanj se zapravo sastoji od dva grebena: višeg koji se pruža u pravcu istok-zapad, na kom se nalazi i njegov najviši vrh Šiljak, i nižeg koji se približno u pravcu juga spušta ka Sokobanji, a koji čak i mnogi iskusniji planinari često potpuno ignorišu. A upravo taj niži greben Rtnja krije neke od najzanimljivijih stvari koje se mogu videti na ovoj planini.

Smaragd Egeja: Šta sve možeš na Tasosu za nekoliko dana (kratki vodič)

Kao najsevernije od velikih ostrva Grčke, Tasos je grčko ostrvo najbliže Srbiji i jedno od najomiljenijih letovališta turista iz ovih krajeva u Grčkoj.

Ovaj status Tasos nije stekao samo zbog blizine i pristupačnosti - izbalansiran spoj prirodnih i stvorenih vrednosti čini ovo ostrvo zaista vrednim posete, toliko da je u 2024. godini proglašeno jednim od najboljih turističkih regiona u čitavoj Evropi, a o odnosu koji sami Grci imaju prema Tasosu dovoljno govori to što ga često nazivaju "smaragdom Egeja".

Raznovrsni sadržaji, čiste i uređene plaže, živopisni stari gradovi, ušuškana planinska sela, mnogobrojna arheološka nalazišta, istorijski spomenici raznih epoha, gastronomski specijaliteti, sve ovo svrstava Tasos na listu objektivno najatraktivnijih destinacija u Grčkoj, podjednako privlačnim ljubiteljima aktivnog i pasivnog odmora.

Da bi se upoznale sve lepote ovog ostrva jedan prosečan godišnji odmor od desetak dana svakako nije dovoljan, ali i za toliko vremena može se napraviti lep presek kroz ono što Tasos ima da ponudi namernicima...