Jan 11, 2020

...from all the lives you left your mark upon...


Neil Ellwood Peart
(1952-2020)

Kad si klinac koji voli tvrđi zvuk, u nekom periodu stalno tražiš nešto malo brže, malo jače, uvek sa malo više distorzije... Onda jednom naletiš na neki neobičan štreberski bend, kompleksnih muzičkih ideja, filozofskih tekstova, na momente suviše mekan, čudnog piskutavog vokala, sve potpuno suprotno od onoga što bi jednom sedamnaestogodišnjem metalcu bilo "kul"...

Ali nekako ti baš muzika te trojice kanadskih štrebera vremenom postane "soundtrack života" (uz neke druge, manje ili više kul bendove) - bilo je tako prokleto zabavno svirati neke njihove stvari ("Anthem" i "The Enemy Within" će ostati večiti favoriti) - posle svih tih godina još uvek imaš njihov instrumental kao rington na telefonu - baš se nekako nađeš u toj njihovoj objektivističkoj lirici, i nekako na onom spisku bendova koje prosto moraš da vidiš uživo pre nego što umreš baš oni zauzmu prvo mesto... Mnogo godina kasnije čuješ da su odlučili da više ne idu na turneje, ali nadaš se da jednom, nekad, možda...

A onda te jednog dana potpuno nespremnog zatekne vest da jednog od njih više nema.

When I heard that he was gone I felt a shadow cross my heart...

Nil Pirt, bubnjar (i to najbolji ikada, neka priča ko šta hoće), tekstopisac, sveski putnik i putopisac, otišao je u legendu tiho kao što je živeo, godinama krijući od javnosti tešku bolest. Čovek koji je napisao pesmu na vrhu planine Tai Šan, i trebalo je da živi sto godina. A opet, čovek koji nas je naučio da smo besmrtni samo na određeno vreme...

Hero - not the handsome actor who plays a hero's role...

I osećaš se kao da je otišao neko tebi blizak. Svakako neko ko ti je značio nešto. I ne želiš da budeš toga svestan. A znaš da će te stići, prvi sledeći put kad čuješ "Closer To The Heart",  "Losing It", "Afterimage", "Mystic Rhythms", "The Garden"... Dođavola, stići će te šta god da čuješ.

I moraćeš da se pomiriš s tim da nikad nećeš gledati Rush uživo. Da se ta jedna velika želja nikad neće ostvariti. A to je još i najmanja knedla koju ćeš progutati...

Ali ostaće sve te genijalne stvari, prepune neverovatnih detalja. Sve te žive boje, svi ti svetovi... Zavidećeš onima koji tek treba da ih otkrivaju. A i ti ćeš svaki put otkrivati nešto novo u njima.

A Ghost rider će navući masku još jednom i odjahati na svom čeličnom konju u zalazak sunca...


We marvel after those who sought, wonders in the world they wrought...


1 comment:

  1. It's always painful when idols gone...R.I.P.

    ReplyDelete