05/11/2014

Milan Mladenović u ex-Yu urbanoj toponimiji


Petog novembra 1994. godine ovaj svet je napustio Milan Mladenović, po mnogima jedan od najvećih rokenrol umetnika ikada poteklih sa ovih prostora.

U trenutku kad je ovaj neumorni borac za slobodu duha izgubio svoju poslednju bitku, (tada već bivšom) Jugoslavijom vladali su rat i beda, šund, kič i neukus, sve ono protiv čega se on godinama borio i od čega se ceo region do danas nije u potpunosti oporavio, kao što zdrava muzička scena do danas nije uspela da popuni prazno mesto jednog autentičnog autora nastalo njegovim odlaskom.

Vanvremenskom muzikom i rokenrol poezijom koje je ostavio iza sebe, Milan Mladenović se vrlo brzo našao u društvu zaslužnih umetnika čija imena krase urbane strukture širom bivše SFRJ. Međutim, iako ovaj podatak izaziva ponos u srcima svih ljubitelja njegove umetnosti, ostaje pitanje: kakve su mu to ulice urbanisti namenili?

Milan Mladenović, početkom devedesetih
Autor fotografije: Zoran Trbović

Za neke mlađe generacije koje se možda ne sećaju Milana Mladenovića, nije zgoreg ukratko prepričati njegovu biografiju. Rođen u Zagrebu 1958. godine u oficirskoj porodici, rastao je u Sarajevu a kao srednjoškolac došao u Beograd, gde će i započeti muzičku karijeru.

Prvu slavu stiče početkom osamdesetih uz Dušana Kojića Koju i Ivicu Vdovića Vda u novotalasnom bendu Šarlo Akrobata, koji se ubrzo deli na dve frakcije od kojih će nastati Kojina Disciplina Kičme i bend Katarina II, koji su osnovali Milan i Vd uz Dragomira Gagija Mihajlovića i Bojana Pečara i talentovanu klavijaturistkinju Margitu Magi Stefanović. Nakon što Mihajlović napušta postavu, bend menja ime u Ekatarina Velika (kasnije skraćeno EKV) i od sredine osamdesetih do početka devedesetih snima nekoliko vrlo popularnih i uticajnih albuma.

Početkom devedesetih Milan je jedan od organizatora serije antiratnih protesta u Beogradu, a u proleće 1994. godine sa Mitrom Subotićem Subom snima u Brazilu eksperimentalni world music album pod firmom Angel's Breath, koji će biti i njegovo poslednje delo. U novembru iste godine umire od raka pankreasa, sa samo 36 godina. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.


Urbana sredina je uvek zauzimala značajno mesto u Milanovim delima. Grad kao motiv prisutan je u mnogo njegovih pesama, a muzika koju je stvarao ostala je kao simbol gradske sredine i kontrapunkt tada popularnom pastirskom roku, a kasnije monstruoznosti zvanoj turbo folk. Gradovi su mu se odužili ulicama sa njegovim imenom, ali ipak nekako ostaje utisak da Milan u tim počastima i nije prošao baš najsjajnije...


Prvo mesto koje je dobilo ulicu sa imenom Milana Mladenovića je bilo Zemun Polje, 2004. godine. U pitanju je jedna skromna suburbana ulica u naselju Kamendin, zagrađu predgrađa Beograda, u okruženju koje ne može da se odluči da li više naginje selu ili gradu.




Inicijative da Beograd u svom najurbanijem tkivu dobije ulicu ili trg Milana Mladenovića čekale su na rezultat još sedam godina.

Tek 2011. godine, plato ispred Doma omladine, na uglu Makedonske i Dečanske ulice, dobio je ime Plato Milana Mladenovića, kao pravi primer pro forme rešenja kojim se zahtevima građana izlazi u susret guranjem problema pod tepih. Zaklonjen trafikama i reklamnim panoima, možda bi mu više odgovaralo ime Budžak Milana Mladenovića, iako se nalazi u najužem centru Beograda.


Beograd, Plato Milana Mladenovića, 2014.


U međuvremenu, 2007. godine, i Podgorica je dobila ulicu Milana Mladenovića, jednu slepu ulicu sa nekoliko manjih zgrada i desetak kuća, u perifernom naselju Zabjelo. Za razliku od beogradskog modela, ime su predložili stanovnici ovog naselja, kojima je gradska uprava dala odrešene ruke da sami izaberu ime nove ulice.





Za sada poslednja ulica koja nosi ime Milana Mladenovića pojavila se u Zagrebu, 2012. godine. Rodni grad je "ukazao čast" umetniku nedovršenim parčetom saobraćajnice bulevarske strukture u Novom Zagrebu dužine nekoliko desetina metara, bez ijedne zgrade. Urbanistički formalizam teško da može dalje od ovoga... I pored toga, u zagrebačkim knjižarama se već neko vreme mogu kupiti table sa natpisom "Ulica Milana Mladenovića" (poput one na slici na početku teksta), koje svako može okačiti gde hoće.




U maju 2014. započeta je inicijativa da ulicu ili trg sa Milanovim imenom dobije i Sarajevo, opevano u jednoj od najpoznatijih Milanovih pesama. Do danas ova ideja još uvek nije urodila plodom, a kakvo će (i da li će uopšte) rešenje naći Sarajlije, ostaje tek da se vidi...


Ono što je sigurno jeste da se značaj neke ličnosti ipak ne meri značajem urbanih toponima nazvanih po njoj, pa ni njihovim brojem. Dvadeset godina nakon smrti Milana Mladenovića stasavaju generacije koje nisu imale direktnog kontakta sa njegovom muzikom, ali svakome ko ceni prave rokenrol vrednosti njegovo ime znači dovoljno. Zvezda Ekatarine Velike možda poslednjih godina sija smanjenim sjajem, ali to nikako ne umanjuje kvalitet onoga što su ostavili za sobom. Zato ih treba ponekad staviti u plejlistu, imali svoje ulice ili ne...




Ovaj tekst prvobitno je napisan 2014. godine, povodom dvadesetogodišnjice smrti Milana Mladenovića.

Do novembra 2019. i punih četvrt veka bez jednog od najuticajnijih rokenrol umetnika sa ovih prostora, njegovo ime našlo se na uličnim tablama u još nekoliko mesta, ali većina ovih ulica (još uvek ili uopšte) nema taj urbani duh koji bi odslikavao njegov senzibilitet. Ulicu Milana Mladenovića dobili su Berane (deo obilaznice uz reku Lim, istini za volju sa nekoliko višeporodičnih zgrada) i banjalučko prigradsko naselje Jablan (prilično ruralnog tipa), a jedan pasaž u pešačkoj zoni u centru Novog Sada dobio je ime Prolaz Milana Mladenovića.

Uprkos čestim objavama u domaćim medijima, ni Sarajevo ni Ljubljana do danas nemaju ulicu koja se zove po njemu. Zagrebačka ulica Milana Mladenovića i dalje je bez objekata, ali makar je beogradski Plato rekonstrukcijom dela ulice ispred Doma omladine i uklanjanjem trafika sa ugla dobio kakvu-takvu formu jedne savremene pjacete, koja uglavnom služi kao okupljalište pred koncerte u jednoj od retkih institucija u Beogradu koja još uvek neguje andergraund kulturu.

I tu bi možda trebalo stati, jer nijedna ulica sa imenom bilo kog rokera teško da će imati autentičniju i više odgovarajuću namenu... Nijedna adresa ionako nikad neće moći da formira mentalitet onih koji je nose u ličnoj karti...


(Izvor ortofoto planova i prikaza ulica: Google Maps i Google Street View)



Нема коментара:

Постави коментар