09/06/2014

Muzika o arhitekturi



Pisati o muzici isto je što i plesati o arhitekturi, rekao je svojevremeno američki komičar Martin Mal i ušao u legendu. Ali, muzicirati o arhitekturi itekako je moguće, jer arhitektura je ipak zamrznuta muzika, kako je to sročio Gete.

Multidisciplinarnost arhitekture kao nauke i umetnosti ogleda se, između ostalog, i u dijapazonu uticaja koje crpi iz različitih izvora. Sociologija, filozofija, religija, politika, ključno su uticale na arhitekturu uopšte tokom vekova, i nije začuđujuće da su se uporedo sa arhitekturom u istom smeru razvijale i druge likovne umetnosti.

Međutim, veza između arhitekture i muzike je na neobičan način jača nego veza arhitekture i bilo koje likovne umetnosti. Muzičar i konceptualni umetnik (i arhitekta) Dejvid Birn predstavio je u zanimljivom predavanju način na koji je arhitektonski kontekst uticao na razvoj muzike, a nije nikakva tajna da su mnoge kompozicije od davnina bile nadahnute velikim arhitektonskim delima i čitavim stilovima.

Danas je vrlo teško pronaći muzičku numeru koja nema makar posrednu vezu sa arhitekturom. Počevši od bluz standarda "House of the Rising Sun", preko koncepta "The Wall" grupe Pink Floyd do balade "Skyscraper" pop zvezdice Demi Lovato i megahita "Wrecking Ball" njene mnogo poznatije koleginice Majli Sajrus, arhitektonsko-građevinska simbolika je sa više ili manje uspeha često prisutna u tekstovima popularne muzike. Jedan od zanimljivijih primera je i pesma "Subdivisions" grupe Rush, gde je kroz opis urbane fizionomije predgrađa izvršena vrlo zanimljiva psihološka analiza slobodnog duha u učmaloj sredini. Ipak, opisati arhitekturu rečima malo je lakše nego učiniti isto služeći se samo jezikom muzike.


U nastavku teksta sledi nekoliko primera popularne instrumentalne muzike direktno inspirisane arhitekturom. Uživajte.


"Manhattan Skyline" - David Shire (1977)

Jedna od numera iz poznatog mjuzikla "Saturday Night Fever" inspirisana je siluetom Menhetna, kao jednim od najprepoznatljivijih urbanih pejzaža, u to vreme sa još uvek praktično novim kulama Svetskog trgovinskog centra. Pogled na Menhetn iz vazduha uvek će biti fascinantan, za razliku od ovakve muzike koja slabo funkcioniše van kontesta vremena u kom je nastala, ali u ovom slučaj ipak uspeva da evocira duh "glavnog grada sveta" s kraja "veselih sedamdesetih" pa tako u potpunosti odgovara zadatoj temi.




"Architecture and Morality" - Orchestral Manoeuvres In The Dark (1981)

Danas praktično zaboravljeni (mada još uvek aktivni), britanski elektronci OMD bili su uz Kraftwerk jedan od najistaknutijih sastava na prelazu između krautrocka i synth popa. Album "Architecture And Morality" bio je njihovo komercijalno najuspešnije delo, a naslovna numera inspirisana je knjigom "Moralnost i Arhitektura" Dejvida Votkina koja je krajem sedamdesetih podigla dosta prašine u krugovima teoretičara arhitekture, a u kojoj je ovaj istoričar umetnosti kritikovao veličanje modernističke arhitekture u odnosu na savremene revizionističke stilove.




"Cathedral" - Van Halen (1982)

Edi Van Halen možda nije bio najbolji, ali je svakako bio jedan od najuticajnijih gitarista s kraja sedamdesetih i tokom prve polovine osamdesetih, između ostalog i zbog eksperimentisanja tehnikama sviranja i zvukovima kojima se retko ko pre njega bavio. Ovom kratkom (i ne naročito poznatom) kompozicijom pokušao je da gitarskim efektima dočara akustiku gotske katedrale.





"Steel Cathedrals" - David Sylvian & Ryuichi Sakamoto (1985)

Silvijan i Sakamoto su pravi primeri kultnih umetnika: izuzetno cenjeni u užem krugu poznavalaca njihovog rada, a opet gotovo potpuno nepoznati širem auditorijumu. Obojica su bila na vrhuncu popularnosti sredinom osamdesetih, da bi potom "skliznuli sa radara" iako su dosta aktivni i danas (Sakamoto malo više nego Silvijan). 
Silvijan se uspešno oprobao u nekoliko muzičkih žanrova (new wave, art rock, synth pop, jazz fusion, electronic...), a u drugoj polovini karijere najčešće se bavio ambijentalnom muzikom. Od 2008. godine potpuno se posvetio studijskom radu, a na svojoj oproštajnoj turneji godinu dana ranije nastupio je i u Beogradu. Sakamoto je danas jedan od najcenjenijih savremenih japanskih kompozitora i dobitnik više prestižnih nagrada na polju filmske muzike (između ostalog i Oskara za muziku u Bertolučijevom filmu "Poslednji kineski car", 1987. godine).




"Paseo de Gracia" - Alan Parsons Project (1987)

Alan Parsons važi za jednog od najcenjenijih svetskih muzičkih producenata i jednog od rodonačelnika elektronske muzike. Paseo de Gracia (ili Passeig de Gracia, na katalonskom) je poznata ulica u Barseloni, u kojoj se nalazi nekoliko značajnih dela Antonija Gaudija. Album na kojem se nalazi ovaj instrumental upravo se zove "Gaudi", a iako nije u pitanju konceptualni album na njemu postoji i pesma "La Sagrada Familia", devetominutna epopeja posvećena najpoznatijem Gaudijevom delu.




"Brandenburg Gate" - Tangerine Dream (1989)

Tangerine Dream se ubrajaju među najznačajnije predstavnike krautrocka, a albumom "Destination Berlin" (koji je nastao mnogo nakon njihovih najboljih izdanja, što se na njemu itekako oseti) napravili su prigodan omaž gradu u kom su oformljeni. Album je poslužio i kao muzička podloga za istoimeni turističko-propagandni film o najvećem gradu tadašnje Zapadne Nemačke, snimljen 360° tehnikom. U deset kompozicija muzikom su opisali nekoliko zanimljivih gradskih lokacija, između ostalog i Brandenburšku kapiju, kao jedan od najprepoznatljivijih arhitektonskih simbola Berlina i Evrope uopšte.




"Naos" - Laza Ristovski & Aleksandar Lokner (1994)

Laza Ristovski bio je jedan od najznačajnijih muzičara sa ovih prostora, pionir rane elektronske muzike koji je svojevremeno skoro mogao da parira svetskim veličinama poput Vangelisa ili Žan-Mišela Žara, ali je njegova karijera ipak ostala ograničena na prostore bivše Jugoslavije... Sjajni uglavnom instrumentalni album "Naos" iz 1994. godine napravio je u saradnji sa Bajaginim klavijaturistom Sašom Loknerom. Naos ili brod je termin iz domena sakralne arhitekture, koji označava glavnu prostoriju u hramu.




"The Doge's Palace" - Mike Oldfield (1999)

Multiinstrumentalista Majk Oldfild je robovanjem aktuelnim muzičkim pravcima od osamdesetih na ovamo naneo svojoj karijeri više štete nego koristi na duge staze, razvodnivši svoj besprekorni neoklasični opus iz sedamdesetih letnjim pop hitovima i odurnim euro-dance ritam mašinama. O posledicama tih nesrećnih aranžerskih rešenja svedoči i sudbina ove (inače simpatične) melodije, inspirisane Duždevom palatom u Veneciji, koja je u svoje vreme bila veliki radijski hit a danas zvuči vrlo datirano i već pomalo zastarelo.




"Playing The Building" - David Byrne (2008)

Već pomenuti Birn, nekadašnji vođa benda Talking Heads, napravio je pre nekoliko godina svojevrstan eksperiment kojim je pretvorio čitavu zgradu u džinovski muzički instrument i omogućio publici da se i sama oproba u sviranju zgrade, čime je bukvalno stvorio muziku iz arhitekture. Ova musique concrète instalacija izazvala je vrlo podeljena mišljenja. (Lično smatram ideju genijalnom i voleo bih da sam i sâm imao priliku da sednem za tu klavijaturu.)




"The Broken Places" - Moby (2011)

Sredina devedesetih bila je prelomno vreme u Mobijevoj karijeri. Nakon loših kritika na račun njegovih prvih izdanja i eksperimentalnog izleta u hard core/industrial vode, ovaj sjajni muzičar je po sopstvenom priznanju bio na korak od odluke da digne ruke od muzike i posveti se studijama arhitekture. Na sreću, ipak se odlučio za muziku, ali mu je i arhitektura ostala značajan izvor inspiracije. Jedno vreme Mobi je vodio i jedan interesantan blog, gde je objavljivao svoje arhitektonske fotografije i komentare arhitekture Los Anđelesa, često sa akcentom na napuštene i oronule zgrade. Ovaj ambijentalni instrumental je u potpunosti u skladu s tom pričom.




"We Build Cathedrals" - Lost In The Riots (2013)

Post-rok i post-metal su kao žanrovi dosta obećavali, naročito u drugoj polovini devedesetih, ali i pored individualnih uspeha pojedinih bendova uglavnom nisu uspeli da odmaknu dalje od domena supkulture. Uprkos tome, ovaj milje još uvek s vremena na vreme ume da iznedri zanimljive izvođače, među kojima su i londonski instrumentalci Lost In The Riots. Sjajni fan-made video za ovu numeru koristi scene iz filma "Kathedra" nagrađivanog poljskog animatora Tomaša Baginskog.




"Architecture" - SomethingALaMode (2014)

Još jedan relativno opskuran sastav, SomethingALaMode (poznati i pod skraćenicom SALM) je pariski duo koji čine dva mlada muzičara klasičnog obrazovanja, koji u svojoj muzici kombinuju gudačke instrumente i elektroniku, sa rezultatima koji zvuče vrlo osvežavajuće. Kompozicija "Architecture" nalazi se na albumu "Endless Stairs", čiji je celokupan vizuelni identitet zasnovan na ešerovskim arhitektonskim iluzijama...




1 коментар:

  1. Sjajna analiza s i n t e z e duha arhitekture & muzike. Predlog & savet svakome ko voli da sluša (krštenu, naravno) muziku: svakom tonu, instrumentu, taktu... dajte liniju, kraću, dužu, u boji, horizontalnu, vertikalnu, pravu, krivu, okruglu...i kako se odvija muzika koju slušate tako ''pustite'' te linije da k o n s t r u i š u to što slušate... Relaksira i opušta, verujte na reč i probajte, deluje.

    ОдговориИзбриши